Након десетодневног боравка на размени у Великој Плани средњошколци из Хрватске, Северне Македоније и Србије се враћају кући
„Финансирано средствима Европске уније. Изражена становишта представљају искључиво становишта аутора и не одражавају нужно ставове Европске уније. Ни под којим условима се Европска унија ни давалац наменских бесповратних средстава не могу сматрати одговорнима за њихову садржину.“
Размена младих из Хватске, Србије и Северне Македоније на пројектним активностима "Научимо жирафећи језик! Ненасилном комуникацијом до мирног решавања сукоба" који реализује УГ „Свет речи“ са партнерским организацијама, Удругом "Пројект грађанске демократске иницијативе ПГДИ" из Белог Манастира и НВО "Женска акција" из Радовиша, уз подршку ЕУ у оквиру програма Ерасмус плус КА152, за 36 – учесника из ових земаља представља значајно искуство и велики подстицај за неговање ненасилне комуникације у међуљудским односима. Њихови професори кажу да одлазе богатији за нова сазнања, оплемењени новим пријатељствима и оснажени да изражавају, без бојазни да неће бити схваћени, своје ставове и мишљења. Након перформанса, који су извели пред публиком два дана пре одласка, показали су речима и делом, у форми „форум театра“, порукама и сценским кретњама шта желе, шта им смета, шта очејкују од себе и других.
Бојана Ђорђевић, професорка из Смедеревске Паланке, рекла је овом приликом да су млади озбиљно прихватили обавезе на размени, научили много и показали шта могу заједничким снагама да ураде када желе нешто да мењају и укажу друштву и околини на појаве које их угрожавају.
- Имали смо своје учешће у септембру прошле године на обуци „Научимо жирафећи језик“ која је била организована за средњошколце осам градова и општина уже Србије. Наши ученици показали су значајно интересовање за обуку због чега смо одлучили да на размену пошаљемо два ученика. Показало се да смо исправно поступили зато што су овде стекли нова знања и ојачали самопоуздање да наставе рад на пројекту ширећи идеју о жирафећем језику. Одушевљени су боравком у хотелу са вршњацима из суседних држава, све активности су им се допале, учествовали су у свему што је било планирано у оквиру пројектних активности. Излет до Београда им се посебно свидео, као и вечерашња представа која представља круну њихових заједничких активности. Млади су послала бројне поруке, низ ситуација је приказано из њиховог угла, односа са родитељима и ауторитетима са којима се понекад размимоилазе у мишљењима и ставовима. Млади су, још нису способни да о свему дубоко промишљају, али су нам послали опомену где грешимо и дали сугестије како да се према њима опходимо – рекла је професорка књижевности Паланачке гимназије и додала да је рад на пројекту изузетна едукација за родитеље и децу истовремено.
- Требало би чешће организовати овакве размене да се млади друже, упознају друге културе и успостављају међусобно ближе контакте.
Сличне ставове пренео је и Јовица Илић, профсор филозофије, тим лидер македноске групе ученика. Био је током боравка младих са Балкана вођа њиховог тима, аниматор и организатор забавних вечери. Као кантаутор на вечерњим забавама изводио је на гитари сопствене мелодије, а по жељи присутних певао баладе са простора бивших југословенских република. Увек присутан и доступан свима био је идеалан саговорних када је било неопходно саслушати, посаветовати и охрабрити учеснике размене из сва три тима.
- Први пут сам на оваквом скупу где се млади друже и не само друже него и раде на јачању својих капацитета. Радионице су им пружиле прилику да науче говор ненасиља. Моје искуство показују да су теме ових дана биле веома инспиративне за све учеснике. Организатори програма, ментори група и сви окупљени око ових активности су били добро удружени, радили су на начине који пружају прилику младима да савладају технике ненасилне комуникације која ће им током одрастања и касније у животу бити од велике користи.
За младе је ово веома значајно искуство, сматра вођа македноске групе и додаје да је и за професоре учешће на Еразмус плус програму било од велике користи.
- Преко добро осмишљених едукативних игара, сарадње током рада на радионицама, ученици су били у прилици да сагледају себе и упореде се са другима како размишљају, шта раде и колико нечије искуство може њима да допринесе у даљем образовању и животу уопште. Могли су да спознају које методе се користе у учењу негде изван њихове земље, какве резултате дају и колико су примењиве у методологији која се користи у њиховим школама. Заједничко им је било то што су сви желели да удружени направе нешто боље, а то показују ове радионице које развијају рад у групи. Уочили су да сваки појединац може да да више и боље од себе, а то је љубав, ненасиље, добар однос према свима,што је за све њих веома важно сазнање. Данас живимо у свету где преовладава говор мржње, где је присутно на свим нивоима насиље, неједнскост и непоштовање различитости. Крајње је време да се уочене негативности сузбијају на начине који дају резултате, едукацијама, образовањем и личним примером. То је за све нас на просторима Балкана, у свим државама понаособ, озбиљан проблем – поручује професор филозофије Гимназије у Радовишу.
- Млади су интересантни у сваком погледу. Овде су били у прилици да схвате и прихвате да је неко различит у односу на њих и увек су истицали баш ту чињеницу да је за њих то прилично интригантно. У том упознавању они науче нешто о другима, свакако и доста тога корисног за себе. Већина учесника на овом пројекту није имала овакве радионице. У почетку су ми говорили да им нешто код некога смета, али су после неколико дана увидели да то није нешто што им угрожава боравак и што није немогуће прихватити као појаву на коју би требало да се навикну. Увидели су да и они имају у себи нешто што провоцира другу страну, да и они изазивају слична осећања код других. Зато је овај пројекат пружио прилику младима да за десет дана истражују темељно своје понашање и пронађу заједничку основу на којој се могу градити основни принципи моралних вредности: доброта, љубав, поштовање ... Мислим да је жирафећи језик њима све то пружио.
Да су млади из Македоније свестрани, лако прилагодљиви и комуникативни, показало се на самом почетку размене. Уклапали су се брже него што се очекивало, неретко предузимали иницијативу и предлагали активности које најбоље осликавају интересовања свих учесника пројекта.
- Радионице су биле интересантне, рекли су ми да су били презадовољни како се ради и шта су ново научили. Њихов интерес, свакако, није био само учешће на радионицама, желели су да се друже, да упознају друге културе, да се приближе младима из других земаља. Фасцинантни су и интересантни и због тога што су „ратовали“ на многим бојиштима, у том односу су се врло често осећали као победници што су потврдили појављивањем на перформансу када су попказали да је крајњи циљ њиховог окупљања отворити срце и дати љубав – каже професор Илић упућујући похвале свом тиму чији су ученици у свакој прилици показивали жељу да буду корисни, инспиративни за друге и прихваћени од својих сарадника, а били су све то заједно још и уважени и испоштовани у сваком погледу.
- Радили су једни за друге, то је свима нама било интересантно и изузетно драго. Свако од њих је желео да направи неку саможртву да би успели у свему што су радили као тим и целовита група учесника. Како је време одмицало свако од њих је развио осећј емпатије, осећај толеранције и блискости са осталим учесницима. Са различитих аспеката може да се сагледа њихов рад и учинак на крају свих активности. Главни циљ је био да се разбије стереотип и успели су у томе. Свако носи своју културу, култура се формира у различитим подручјима где може да буде истинита, али и лажна. У суштини, радионице и овај начин рада показали су да је требало стереотип разрушити, да млади сама открију шта је истина, а шта супротност њој. То их је довело до самосазнања о својој култури и свом односу према другом човеку јер свака култура може да поцењује туђу културу, али када се сусрећу и размишљају заједно, тај однос да је моја култура најбоља, да туђа није добра, доводи до тога да уврежена предрасуда мора да се сруши да би сви увидели праве вредности онога што поседују и што други негују као своју културу. Оваква окупљања им помажу да изграде свој свет у склопу космополитизма, човечности и најбољег деловања које поштује различитиости и негује толеранцију.
Колико је било лепо свима на овом пројекту показује зближавање мимо планираних активности, каже професор Илић, уз констатацију да је на размени већина младих успоставила блискије односе него што се очекивало.
- Свако од њих је имао симпатију, били су отворени да поклоне и приме љубав. За њих је то било ново искуство и нешто са чим се можда суочавају први пут. Трудили су се да буду пажљиви, коректни у приступима и да успоставе однос пун поштовања и разумевања. Осећали су се блиско, имали су жељу да се надограђују, да се поштују, да једни друге науче нечему, успоставе леп и коректан однос између себе који ће остати као трајна успомена из периода одрастања.
Много је важно што се овде улаже у развојну педагогију, коментарисао је рад наших педагога професор из Македоније. Допало му се што се подстиче код ученика креативна стимулација која младима потврђује да је оправдано улагање у њихову будућност.
- Младост је све оно у чему се састоји наша будућност. Ако занемаримо тај сегмент развоја и напретка брзо ћемо остарити као народ, као нација, као култура. Главни утисак који носим са собом и који ћу пренети колегама је да смо у обавези да отворимо срце сваком ученику, да будемо отворени за нова искуства и давања, да дамо приликју свима да уоче због чега смо им важни као педагози, учитељи, ментори... Да им изађемо у сусрет и на неки начин их усмеримо на позитивну страну живота. Они живе у времену у коме су добро и зло уједначени због чега нису у могућности да направе разлику шта је истинито добро, а шта истинито зло. Преко оваквих радиона млади имају могућност да разбију уврежене стереотипе, да спознају себе, развију љубав према својој и другим културама, да када се врате у своју земљу могу другима да пренесу своја искуства. У сваком погледу било је добро и корисно да буду овде. Добра је идеја да се сарадња продуби, да и ми будемо домаћини, да младима из других средина омогућимо да спознају нашу културу, покажамо како и ми можемо да будемо добри домаћини као што сте били ви овде у Србији – закључио је свој коментар о значају пројекта, лепим жељама и речима захвалности домаћину, вођа македонског тима, Јовица Илић.
