МЛАДИ И УСПЕШНИ

Анита Стојадиновић Бранковић драмска уметница

Стални је члан ансамбла Позоришта лутака Пинокио. Игра у представи „Не оклевај импровизуј“ која је настала као испит целе класе на трећој години и још увек се изводи у Театру Вук. Бави синхронизацијом цртаних филмова, ради са децом у школи глуме и упорно се труди да култура дође до деце на селу.

Анита Стојадиновић, млада београдска глумица, некадашњa чланица Позоришта „Масука“, једна је од првих дипломираних дрмских уметница са ових простора, зато увек тај податак износио као важну чињеницу за нас - њене суграђане, за нашу културу и уметност. Удајом је свом презимену додала Бранковић и рођењем сина Максима учврстила одлуку да највећи део свог умећа посвети деци и улогама у позоришту за најмлађе. Она је једно од наше деце којима се поносимо, млада, успешна и талентована глуница пред којом су отвирена врата магичног света глуме. Глуму је Анита уписала 2010. у класи професора Владимира Јефтовића и асистента Срђана Карановића на Факултету драмских уметности у Београду, дипломирала 2014. са дипломском представом „Арт“ по тексу Јасмине Резе у режији Лазара Ђурковића. Ову представу имала је прилике да види домаћа публика исте године на „Масукиним позоришним данима“. Топло је поздравила девојку која је успела да оствари своје снове, да буде оно што жели, да крене путевима славе и успеха не зато што сјај звезда нуди живот другачији од обичног, већ зато што је глума увек била њен цео живот.

ЗАХТЕВ ЗА УКЉУЧИВАЊЕ РОДНЕ ПЕРСПЕКТИВЕ У ИЗБОРНУ АДМИНИСТРАЦИЈУ

Поштоване и поштовани,

Академија женског лидерства вас је више пута обавестила о резултатима и препорукама у истраживању насиља према кандидаткињама и женема у изборној администрацији у изборној кампањи 2022. године.

Од априла 2022. до данас упркос различитим покренутим иницијативама и разговорима са представницама и представницима РИК-а нисмо обавештени да су од стране РИК-а, предузете активности за укључивање родне перспективе, вођењењ родне сатистике и поштовања члана 47. Закона о родној равноправности. 

МЛАДИ И УСПЕШНИ

Глумац млађе герације, Ђорђе Живадиновић Гргур (1990), још од првих корака је био предодређен за позорницу. Он је Петар II Карађорђевић из серије "Равна гора".

Популарност је стекао у серијама „Равна гора“ и „Убице мог оца“, а доказао да је његов лик примамљив и за филм у футуристичкој верзији Београда 2021. „Тмина“. Памте га и као престолонаследника Петра II Карађорђевића због сличности са њим. Прве кораке направио је на сцени позоришта „Масука“, као ђак основац, у представи „Пфуј, Мато, срам те било“, последњем редитељском остварењу Вите Стефановића.

Ђоле је и као мали волео да рецитује, глуми, буде на бини... макар који сантиметар изнад земље. Та разоружавајућа комуникација са публиком пренела се на професију. Определио се за студије дипломатије на Факултету политичких наука, завршио и кад се очекивало да почне каријеру као службеник у амбасадама, одвукла га је позорница у другом правцу. Предност је дао првој љубави – позорници и глуми. Да остане тамо где га је срце вукло помогли су редитељи Радош Бајић, Анђелка Николић, Светозар Цветковић, Љиљана Тодоровић, његови професори на факултету на Новој академији уметности. Каже да није погрешио, задовољан је собом и позивом који му се наметнуо као животно опредељење.

 МЛАДИ И УСПЕШНИ

Ања Милошевић виолом дарује љубав и радост заљубљеницима у музику

Од раног детињства девојчица са кикицама, радозналим погледом и чаробним прстима видела је себе на сцени. Желела је да свира виолину и буде успешна. Тек закорачила у трећу деценију може да каже да је успела у томе, следе успеси и искушења којима се потајно надала. Самостални наступи, награде, концерти, турнеје део су снова које је већ остварила.

Виола у рукама Ање Милошевић буди сва чула. Постаје чаробни штапић принцезе која плени лепотом, таленмтом, ставом и опхођењем. Уме са гудалом и са публиком. Оставља утисак који дубоко урезан у сећања подстиче на размишљање због чега постоји класична музика и због чега је важно да Господ Бог кад дарује склоности буде дарежљив према оваквим музичким талентима зато што ће знати да дарове природе подели са другима, увећавати их и остављати за собом уместо тишене тонове који дирају у душу. Ања делује на подијуму испред публике као вила на месечини окружена свитом вилењака. Чаробно се смеши док свира, грациозно држи гудало, гледа широм отворених очију далеко испред себе. Чини се да сања када свира, као да лагано, магичним додиром гудала увлачи све у свет балских дворана из времена бечких дечака. Овај чаробни свет музике очарао је Ању као малену девојчицу и усмерио је на бескрајно дуг пут тонова пред којима јој сваки пут кад изађе на сцену задрхти срце и пожели да радост свирања подели са другима.

Они су наш понос – наша паметна и успешна деца

Јована Милић одбранила је докторску дисертацију на универзитету у Модени бавећи се последицама које за собом оставља ХИВ вирус

Последњих септембарских дана, пре равно две године, када деца полазе у школу и радују се доживљајима из учионице, Јована Милић, некада брилијантан ђак наше Гимназије у Великој Плани, понела је титулу доктора наука. Остварила је са тек навршених 30 година своје жеље, окончала студије и трасирала себи будућност којој се надају опредељени за подношење жртава науци и друштву, људима и борби за њихово здравље. Од ње се није очекивално ништа мање, нити више – тачно онолико колико може и вреди. А може и вреди много и више од тога. Доказивала је то много пута, чак и онда када је изгледало немогуће да надмаши себе. Сигурни су сви који је познају да се на овоме неће зауставити. Она увек иде крупним корацима напред, далеко види и труди се да се и њен глас далеко чује. Не зауставља се пред непознатим стварима, не може да ћути пред неправдом, не престаје да се бори за друге, са лакоћом пружа помоћ онима који у њу гледају као у извор светлости, очејују спас од болести, наду да је бемислен страх од неизвесног.

Она уме да покаже и докаже, да одбрани оно зашта се вреди борити, да укаже на грешке и пропусте, опомене, посаветује. Рођена је за хумани позив, права докторка којој се верује.