СРЕДЊОШКОЛЦИ У БОРБИ ПРОТИВ ВРШЊАЧКОГ НАСИЉА

Завршница пројекта „НАЈјаче против насиља“

На завршници још једног у низу пројеката УГ „Свет речи“, којим се најјаче до сада јавности скреће пажња на проблем вршњачког насиља и потребу да друштво свим средствима и преко свих институција да допринос смањењу насиља на свим нивоима, послата је порука више од хиљаду учесника да ће се убудуће млади још јаче залагати за ненасилну комуникацију и промоцију толранције у вршњачким односима и да не постоје препреке које они не могу да савладају. Завшрном скупу у Великој Плани приуствовали су едукатори и супервизори.

Завршетак пројкта „НАЈјаче проти насиља“, који је релизован  у организацији УГ „Свет речи“ уз подршку Министартва омладине и спрота у партнерству са школма из Велике Плане (ЕУШ „Вук Караџић“ и ТШ „Никола Тесла“), из Смедеревске Паланке (Средња школа „Жикица Дамјановић“), из Пожаревца УГ „Креативна педагогја“ и Пожаревачка гимназија, Великог Граишта (СШ „Милоје Васић“), из Кучева (Средња економско- тровинска и машинска школа) и из Деспотовца (Техничка школа),  не представља крај акивности УГ „Свет речи“ када се ради о промоцији ненасилног понашања у школама, рекла је Јелена Златкова, идејни творац појекта.

- Учесници на пројекту су вишегодишњи наши партнери на пројектима које реализујмо са децом и омладином. У измењним околностим је реализован пројекат због ситуације са ковидом и комбинованим моделом наставе у школама. Групе су мање, посебну захвалност изражавамо супевизорима који су и у таквим условима успели да реализују све активности које су предвидели и да се данас окупимо у Великој Плани како бисмо сумирали резултате пројекта, приказали шта је урађено у свим нашим школама и општинама и колико смо успели да покренемо младе да размишљају и боре се против насиља и самим тим утичемо на смањење вршњачког насиља у овим срединама – истакла је овом приликом Злакова.

- Уз саму завршну акивност коју представља симпозијум, оганизација је ове године расписала ликовни конкурс за најбољи ликони рад који промовише идеју ненасиља и нашу боримо за вршњачко ненасиље. Идеја за пројекат је настала након трагичне смрти Стефана Филића, жртве вршњачког насиља, чије се име помиње током целог пројекта и на корицама каленадара као опомена да се нешто слично више никада не догоди. Перформанси рађени у оквиру пројекта су у свим школама били посвећени управо њему – подсетила је професорка Јелена на циљ пројекта и додала да је комисија за оцену радова  који су задовољили критеријуме конкурса одабрала најбоље.

sinisa

- Перформансе су видели ученици 25 школа,  порука о ненасиљу кроз трагичну причу о страдалом матуранту из Велике Плане проширила се кроз регионе Подунавља, Поморавља и Браничева, преко друштвених мрежа на целу Србију. Направили  смо календар ненасиља у коме се нашло 14 ликовних радова ученика 7 средњих школ, по два рада из сваке од партнерских школа и проследили их на многобројне адресе будућих актера приче о ненасиљу.

Ученици су награђени за најуспешнија уметничка остварења, њихови радови су публиковани и представљени вршњацима на огласним таблама, а о томне шта симболизују и шта желе да поруче  видели су и многобројни пратиоци на друштвеним мрежама – каже ауторка пројекта.

- Све школе су добиле захвалнице, сви дирекори, учесници пројекта, тренери, медији и супервизори, школски тимови за борбу против насиља... Свима смо се захвалили што су видели значај теме и потребу да се заједно боримо против појаве која је сваконевно присутна у животима свих нас. Не заустављамо се овде, ми ћемо да наставимо борбу против насиља тако што ћемо да на наредним пројектима окупимо ове исте школе и неке које су се прикључиле у међувремену. Пројекат је био видљив. Свакодневно смо на нашој фб стрници објављивали снимке и фоторфије о нашим акивносима. Пројектне активности анимирале су велики број младих, интересантно је што овог пута нису рађене традиционалне радионице, него смо радили примену форум театра и театра статуа, тако да су млади препознали ситуације насиљ и на свој начин су покушали да их кроз сцену проживе и покажу у перформансу – рекла је професорка књижевности у великоплањанкој Гимназији, Јелена Златкова и нагласила да су учесници пројекта пеформансима, цртежима, фотографијама и бројним активностима  послали јасну поруку друштву како ће се борити против насиља.

- Циљ је у потпуности остварен, а спремност ових људи који су током свих активности дали допринос да се о насиљу  проговори најјаче до сада, довољо говори о томе да не постоје препреке које ми не можемо да савладамо.

Педагог Живкица Ђорђевић, тренер на пројекту, истакла је овим поводом да је велики успех организатора и партнера на пројеку још значајнији него шо резултати показују, тим пре што су сви заједно успли да се баве васпитним програмом у школама с обзиом на чињеницу да се кроз онлајн наставу и овакав начин рада у школама форсира само образовна компонента,  занемарује она не мање значајна која се односи на понашање и комуникацију ученика у школама.

zivkica

- Наилазили смо на врло лепе ситуације у школама. Прошли смо у Пожаревцу три  средње школе и две основне и свуда  је био јако позитиван одзив деце и просто охрабрује та жеља да се разговара, комуницира на ту тему. Све то заједно је јако корисно и изузетно важно у овако тешким временима. Радује што смо уопште успели да се тиме бавимо, а чињеница да је неопходно само појачава потребу да и даље наставимо рад који смо започели – рекла је Живкица и навела суштинске податке који потврђују значај поменутих активности.

- Изванредно је то што је пројекат анимирао седам супервизора, свако од њих је имао бар по пет - шест ученика који су били у тренерском тиму, што значи да је више од педесет особа активно укључено у ширење идеје о ненасиљу у другим срединама. Добро осмишљен пројекат је јако добро реализован. Оно што је изузетно значајно је креативност људи окупљених у тиму јер је свако од учесника радио на свој, аутентичан начин, оно што је било предвиђено активностима пројекта, онако како је одговарало њиховој средини, капацитетима њихове деце и  могућностима којима располажу. То је један комплетан осећај не само бављења материјом него и долажења до бројних креативних идеја како се истом проблему може приступи на различите начине. Презадовољна сам оним што је практично урађено – истакла је своја запажања и импресије тренер на пројекту, Живкица Ђорђевић и закључила да је за цео тим било посебно занимљиво сусретање са новим начином саопштавања важних порука кроз форум театар и театар статуа.

- Са једне стране, јесте изненађење како су деца реаговала јер и ми размишљамо какав  приступ они имју када се отвори тема о којој се много прича, с друге стане, присутно је велико задовољство због њихове повећане одговорности. Заиста они на врло кретиван начин улазе у материју и крећу да освешћују тај сардржај. Често на почетку кад треба да дају асоцијацију на неки појама кад је насиље у питању они кажу да не знају никог ко је насилан, да би на крају полусатног рада они били у стању да изведу изузетну сцену и оно што је најбоље у томе, они успевају да покажу како може из тих сцена да се изађе, заузме један профил и став у целој причи – каже педагог са искуством уз запажање да су средњошколци кроз овај пројекат схватили да покрет тела осликава емоције и пружа информацију посматрачу како неко у одређеним ситуацијама реагује и шаље одговор на насиље које трпи.

- Покрет јесте најбољи начин комуникације, али покрет је нешто што је давно познато. То је такозвани холистички приступ јер наше тело много боље учи од наше главе и наше тело чува трајно сећање како да реагује у одређеним ситуацијама. Кад једном научите један одбрамбени став, није вам потребо да размишљате када вам то буде поново требало. Кад једном научите како ћете прићи неком у ситуацији сукоба, кога ћете позвати и шта ћете радити да се одбраните то ће тело сачувати за цео живот. То је капитал. Рационално учење јесте добит и добро је, али холистички приступ, телесно учење је невиђена добит. Корисно је на свим узрастима, посебно на дечијем зато што њихов живот тек почиње и треба им дуго времена тај алат у животу и непроцењиво је за њих. Деца воле покрет и игру, то је нешто што је претежно задовољсво сваког човека – коментарисла је са аспекта стручњака значај укљућивања проверених метода у рад са учесницима пројекта Живкица Ђорђевић и истакла да је пожељно о насиљу говорити у најранијем дечијем узрасту.

jelena

- Мислим да би још у вртићу требало говорити о насиљу и болу који трпи жртва.  У том случају се материја прилагођава узрасту. Деца трпе насиље почев од беба стога је највреднија ствар коју можете да научите једно дете јесте да му дате алат како да се супротстави насиљу, да га научите да нико нема право да буде насилан над њим, да уме да да одговор породици, да може да каже „немој да вичеш на мене“, „немој да ме тучеш“, али да то буде урађено тако да родитељ и неко ко је из окружења не сме да прелази границе.

На тај начин бисмо децу заштитили када су васпитачи у питању, касније учитељи, наставници и сви остали ауторитети у животу – сугерише Живкица метод рада са децом како би били спремни да се боре против насиља, препознају га и супротставе се свим облицима насилног понашања других, нретко оних који су ангажовани да брину о њима, чувају и воле их.  

- Има ту разних ситуација и могућности, нису сви у васпитном ланцу и одгоју деце  идеални. Искушења су за неке велика, посебно ако имате снагу која не може да вам се супротстави можете да будете врло осиони и насилни. Од најмањих ногу треба учити децу да имају право да живе у безбедном окружењу, да не сме нико да их фрустрира, што наравно не искључује да се уче и васпитавају да буду одговорни, поштују друге и разликују добро о лошег  - да их истовремено учимо једно и друго – закључује Живкица Ђорђевић.

У оквиру пројекта "НАЈјаче против насиља!"организован је ликовни конкурс за рад који промовише ненасиље на коме су учествовали ученици из свих седам партнерских средњих школа. Најбољих четрнаест радова, по мишљењу стручног жирија, одштампано је у КАЛЕНДАРУ НЕНАСИЉА ЗА 2021.ГОДИНУ. Уз цртеже који промовишу борбу против насиља и потребу да се у свакој прилици и на сваком месту говори о проблему који се тиче свих нас и потребу да се боримо против појаве која односи жртве, одштампане су упечатљиве поруке за сваки месец у години. Када се баци поглед на цртеж који сугерише борбу против насиља на полеђини следи порука која га допуњује.

ДРУГ НИЈЕ МЕТА

 „Насиље избриши, љубав упиши!“.

„Насиље није у моди нек' те мирна глава води!“

„Мисли главом, а не шакама!“

„Људи увек могу бирати: изабери мир!“

„Не стварај другима сузе у очима због којих не спавају ноћима!“

„Не морамо се борити, око свега се можемо договорити!“

„Шаке су јаке, али речи су снажније!“

„Једина допуштена борба је борба против насиља!“

„Љубав говори загрљајем, насиљем – не!“

„Размили, немој се тући, може да те савест годинама мучи!“

„Ил' се дружи, ил­' продужи!“svetttreeeeci