Пројекат „ЖЕНЕ У РУРАЛНИМ СРЕДИНАМА – НА МАРГИНИ ДРУШТВЕНЕ ЛЕСТВИЦЕ“ релизује се од маја до октобра 2015.године на нашем порталу, „ПЛАНАМЕДИА“ и у новинама „МОРАВА ПРЕС“ уз подршку Министарства за културу и информисање. Циљ нам је да анализом положаја жена у сеоским насељима подстакнемо промене у друштву и свести жена које ће допринети њиховом значајнијем учешћу у друштвеном животу и политици где их је тренутно у мањем броју него што је изборним правилима предвиђено. Међу поборницама за женска права и активније учешће жена у политици нашла се и председница ДСС Сандра Рашовић Ивић која је била гост традиционалне манифестације „У славу великог вожда“.
Жене у руралним срединама - на маргини друштвене лествице
- Кад сам била млада нисам себе замишљала као политичарку иако ме политика интересовала увек. Ја сам расла поред оца који је био лекар, неуропсихијатар, али је био чувени југословенски дисидент у оно време, а касније и политичар. Политика је занимљива, може да буде корисна онда када се правилно постави. Данас се појам политике искривио, политика је по старом грчком идеалу требало да буде рад за јавно добро, где би требало да буду укључени најморалнији људи. Оно што сам научила од мог оца и што сама покушавам да урадим, јесте да се у политику и политичке странке врати морал, да се ради пре свега за јавно добро – рекла је Санда, наглашавајући да се определила за политику да би урадила нешто добро и за жене.
- Најпре сам задовољна због тога што сам направила властиту каријеру као лекар, као психијатар, што сам се остварила као жена и мајка и тек онда сам кренула путем у политику не да би нешто доказала самој себи, или да би постигла нешто што ми треба јер то сам све имала. Желела сам да радим за добробит народа, а кад ме питате за жене у политици, онда бих посебно истакла да бих желела својим деловањем да урадим нешто у корист жена у Србији.
ВОЖД У СУКЊИ
- Жене у Србији, наравно, нису дискриминисане у оном класичном смислу речи, али жене немају још увек у нашем друштву оно место које би требало да имају. Пре свега, желела бих да представљам жене у Народном парламенту, да се бавим материнством, да се бавим женским предузетништвом, заштитом жена од малтретирања и свим оним законским регулативама које чувају жене. Ми смо данас овде на „Карађорђевим данима“ и сећам се да ми је један политичар рекао да „не бива вожд у сукњи“. Вожд у сукњи можда није бивао 1804. године, али времена су се променила, уосталом, свака жена је вожд своје куће и да није тако, српско друштво би пропало – истиче председница ДСС , уз коментар да су жене још увек окренуте женским занимањима и женским пословима.
- Жена нема у јавном животу у толикој мери колико би могле да буду, ни у политици, ни на функцијама. Не само то, сва она занимања која су временом постала женска, као што је медицина, правосуђе, просвета, не доносе им много тога бољег - сада имају много мање плате него што је то било пре тридесет или педесет година. Жене треба да буду свесне да оне саме треба да се боре за своја права, да треба да се истичу, не да имитирају мушкарце, јер то није потребно. Жене могу много тога, требада се организују и да се не плаше, да се боре за своја права, да свој статус у породици, друштву, радној организацији и у политици значајно унапреде.
Зато је потребно да жене буду у политици, не да буду као декор, него да заиста заступају свој род, јер жене су те које рађају децу, које остављају својој држави и човечанству нове људе, жене су те које усмеравају породицу и породични живот, ни саме нису свесне колико је важна њихова улога и колико треба да буду поносне што су жене, да се не плаше да за себе траже одређена права, одређени статус и да освоје територију коју данас држе мушкарци – упутила је поруку женама Санда Рашовић Ивић, подстичући их на политичко деловање.
ИСТРАЈНЕ И ХРАБРЕ
- Ја овим не пледирам да се жене сада супротставе мушкарцима, политички коректно је и корисније да се удруже са њима, једино заједно можемо да правимо боље друштво у Србији, бољи свет и бољу будућност.
Санда сматра да се жене на селу и жене у граду разликују суштински у појимању мушко женских односа, преузимању обевеза и одговорности, радној ангажованости.
- Мислим да су, ако можемо да говоримо о угњетавању, најугњетанија и најзапуштенија категорија која уопште у Србији постоји, старе жене на селу. Роме и геј популацију неко штити, старе жене на селу апсолутно нико не штити. Један од мојих задатака јесте да управо тим женама осигурам простор, укажем на могућности и ојачам уверење да могу да живе нормално, да се лече нормално, да се чују и питају.
- Будите храбре, немојте се повлачити, прихватите помоћ јер помоћ није само дати и пружати, бити на услузи, теже је прихватити од некога пружену руку, него је понудити. Понекад је проблем већи прихвати нечију помоћ, нечију идеју него је дати. То је процес, као кад родите дете и подижете га до човека, до одрасле жене која пише, чита, хода, завршава школу, тако и ова борба за бољи положај жена траје. Треба почети што пре, ето ја сам почела – закључује политички лидер међу женама констатацијом да жене могу све.
- Оно најлепше што жена има у карактеру, што истиче и негује кроз живот је истрајност, храброст, вољу да се жртвује за своју породицу и друге, али то никако не сме да пређе у мазохизам што се понекад дешава. Као психијатар сам много радила са женама, жене су те које су одржале породицу, које су опстале у ратним временима, у периооду санкција, у временима беде... Наше жене су изузетно сналажљиве и изузетно храбре, а да никада нису престале да буду лепе, буду женствене и да буду жене.