понедељак 24. јул 2017.
Адријана Симовић, костимограф из Београда, рођена у Великој Плани, учесница је новог сазива Ликовне колоније „Покајница 2017“. Воли сликарство и свој позив, зато обећава спој ове две уметности на платну које ће оставити органозаторима као резултат учешћа на колонији. Први пут учествује на оваквом скупу и очекује ново искуство које ће оплеменити њено стваралаштво, дати му нову димензију и подстаћи је да ствара истовремено уметничко дело и дело примењене уметности.
- Занимљиво је радити на колонији. Прошлог лета сам се срела са учесницима ондашњег сазива и пожелела да учествујем. Мишко ме је позвао, дошла сам пуна ишчекивања и знатижеље како ће све то изгледати – каже млада уметница која егзотичним изгледом и аутентичном одећом скреће пажњу на себе. Са широким осмехом инсистира на имену Адријана, уз сугестију за лакше памћење Лима, зато што се често њен идентитет из личне карте претвори у име овог поднебља – Андријана.
Адријана је костимограф зато од ње организатор ликовне колоније може очекивати нешто са пуно боја, ведро и оригинално.
- Биће нешто што ће негде показати неки костим, део одеће, мене саму. Видећу шта ће бити инспирација и на чему ћу радити. Одувек сам волела сликарство. Завршила сам средњу уметничку школу у Нишу. Сликарство ми није страно, сликам сваке године за себе, волим да радим и велика платна, нисам само заокупљена костимима и модом – каже наша Адријана, ведра и насмејана, спремна за нова искуства и нове изазове.
- Радим доста као асистент колегиници Јелени Стокић која је пуно ангажована у Београду и много учим од ње. Радим и своје представе. Прошле године смо урадили комплетну припрему костима за други део филма Зона Замфирова. То је било изванредно искуство. Срећна сам због тога. Давно сам, на почетку каријере, две - три представе радила и овде у Плани – сећа се својих почетака и првих позоришних искустава Адријана, усредсређена на нова искуства.
Млада и лепа, уочљива у мору сличних по изгледу и талетну да се искажу и покажу, сматра да је лепота оно што носимо у себи и чиме зрачимо.- Сан ми је да урадим једну модну линију, приредним ревију и опробам се као модни креатор. Могла бих да заокружим причу, имам идеју, али је бављење модом прескупо и напорно. Морам да ангажујем много људи, да оформим тим. Лако ми је да као дизајнер осмишљавам костим, али ту моју идеју други људи морају да реализују и претворе је у готов производ. Да би све функционисало како треба мора више нас да учествује. Покушаћу да идеју која ме заокупља реализујем најпре за себе, као пробну серију, ако се допадне другима, зашто да не.
- Има пуно лепих девојака око нас. Знају да се обуку, имају укуса и допада ми се оно што носе. Није фама да су Српкиње лепе и атрактивне, оне су природно лепе и знају да истакну најлепше што имају на себи. Није им потребна модерна и скупа одећа да би биле примећене – каже кроз осмех и истиче да је модна лудост тренутно нешто што нема никаву уметничку нити употребну вредност.
- Модни тренд су крзнене папуче. Одвратне су. Не знам коме се допадају и шта им је лепо на њима.
Када крене прича о моди Адријана може да одржи предавање које ће трајати дуже од једног школског часа. Можда и дуже од неког модног хита који ће трајати онолико колико и вреди.
- Углавном се враћа мода кратких мајци, и тих фамозних крзнених папуча. Носе се доста фалте. Рукави су у фалтама, панталоне, наравно сукње.
Женама, неоспорно, тврди с разлогом Адријана, најлепше стоје неке романтичбне ствари.
- Ја, пак, највише волим аутентичне ствари. Више ме интересује висока мода него класичан стил. Види се и по мом одевању, необично, шарено, ведро... Са модом, ако имаш идеју, може да се игра у бесконачност. Да се направи нешто занимљиво и забавно, нешто сасвим ново, неуобичајени и до сада невиђено. Волим кад ме неко изненади неком новом идејом.
А када се посматра шаренило стилова, када на младим девојкама одећа делује непримерено и бизарно, разлог лежи у једноличности и недостатку маште.
- Девојке греше у избору материјала. У томе не знају да се снађу. Носе синтетику и неке материјале који не иду једни уз друге. Требало би да изгледају у складу са својим годинама, не треба да журе нигде, да не изгледају као америчке ријалити звезде, него да буду аутентичне.
А колико одећа чини човека и колико одабиром одеће остављамо утисак на друге, одговор је у складу са животним стилом.
- Костим - одећа чини човека на први поглед, бар ја тако мислим, али не мора да га одређује. Све зависи од особе. Колико је креативна, колико има стила да се обуче, не само да задовољи основну потребу - чисто и складно. Некоме стоје једноставне ствари, неко пак воли да се потруди око одеће и да покаже себе у неком другачијем светлу, све је то индивидуална ствар – каже костомограф Адријана Симовић, оригинална, занимљива и маштовита, као све успешне уметнице које и одећом скраћу пажњу на себе.