петак 28. јул 2017.
Саша Еди Ђорђевић објавио је прошле године прву књигу из трилогије о слободи српског народа, "Јаничар", од 27. јула пред читаоцима је друга књига "Устаник", а за годину дана из штампе ће изаћи трећа, "Четник", којом ће бити заокружена прича о српским јунацима без којих данас не би било ни нас. Издавач ЕвроБук изабрао је роман непознатог аутора међу неколико стотина приспелих наслова. Разлог због чега су се одлучили за почетника оправдали су читаоци - за непуну годину књига о "два, брата, две војске, две судбине" продата је у два тиража.
Са годишњицом обележавања два века од убиства вође Првог српског устанка, Карађорђа, поклопило се објављивање друге књиге из трилогије историјског романа Саше Едија Ђорђевића, познатог домаћој публици по роману "Јаничар" чија је промоција уприличена пролетос, у истој сали у Старом Селу, у којој је недавно представљен зборник радова са научног скупа о Карађорђу. Прича би била комплетна за љубитеље историјског штива да је у оквиру традиционалне манифестације "У славу великог вожда" била планирана презентација овог дела. Али није, рекло би се из техничких разога. Светлост дана роман "Устаник" угледао је 27. јула, дан након помена којим је обележено тачно два века од страдања, за многе, највеће личности новије српске историје.
Прича о неком ко вам је близак по схватањима, зато што је ту из вашег окружења, скоро комшија из суседног града, Смедерева, може да почне одмах и да тече у бесконачност, али је због широког поља деловања тешко почети је на прави начин. Саша Ђорђевић је добар момак, рекло би се као већина оних са истим именом и презименом, али надимак Еди га издваја од других у низу са истим иницијалима и даје му оно особено, што Саша јесте - изузетан, вишеструко надарен човек са успешном каријером инспектора у МУП- у Смедерево, аутор и вокал, али и басиста бенда "Patrias", од прошле године и писац. Колико добар, потврђује обновљено издање прве књиге "Јаничар", издавачке куће ЕвроБук. Распродата два тиража првог романа за непуну годину и за исто тако кратко време објављен још један наслов представљају успех је који се ретко дешава и признатијим ауторима од овог почетника. У припреми је и стрип, па се може рећи да је и ова врста уметности Едијева љубав.
- Надимак Еди је из музичке приче, из средњошколских дана, а користим га као „уметничко име“ да бих се разликовао од других и био препознатљив, јер људи са мојим именом и презименом има много, а неки су и светски познати. Углавном ме сви зову Еди, осим мојих укућана - појашњава неуобичајени надимак главни јунак ове приче у којој је само почетак известан.
Први роман Сашине трилогије у поднаслову носи недовршену реченицу као слоган "два, брата, две војске, две судбине" и упућује изазов да зароните у странице књиге која својом тематиком на несвакидашњи начин представља Србију у рату са турском војском какву до сада нисмо видели. Чудно за наше прилике, али роман је за кратко време достигао велики успех.
- На самом почетку књижевног рада сам осмислио трилогију о страдању нашег народа под Османлијама, доделио романима временске оквире, наслове и основу приче око које ће се кретати радња и отпочео истраживачки рад у тој области. Све три књиге говоре о битним историјским раздобљима из необичних углова, кроз приче о судбинама обичних људи. "Јаничар" обухвата период поробљавања Србије, други је посвећен Карађорђу, а трећа ће имати за циљ да се позабави Првим балканским ратом - каже Саша док усмеравамо причу у правцу новог, тек изашлог романа, на тераси Дома културе у Старом Селу где нас очекује промоција зборника о великом вожду, коме се романом одужио у години обележавања два века од његове трагичне смрти.
Мото друге књиге је садржан у клетви испод наслова :"Ко издао издало га тело; пожелео ал' не мог'о поћи!" А писање за инспектора Ђорђевића је задовољство коме се приклонио тек недавно.
- Љубав према историји је део мене од малих ногу, кроз филмове и литературу, српске митове и приче на којима сам одрастао. Све то се једног дана одразило на моје стваралаштво. Мало неочекивано и за мене, али десило се - каже кроз смех Саша.
- Први роман "Јаничар" дубоко сеже у нашу прошлост, у 16. век, а други је посвећен нашем великом јунаку, једној од највећих личности историје, вожду који је убијен пре двеста година. Тај тужни догађај сам покушао да, колико је у мојој моћи и на мој начин, обележим овим делом. То је моја посвета и захвалност издавача ЕвроБука - прича лако, као да ниже редове за нови роман у коме ће он сам једном бити главни јунак, кад заврши трилогију и окрене се савремним темама.
- "Јаничар" се бави животом нашег народа у времену од 1521. до 1527. године, на почетку владавине Сулејмана Величанственог, када је Србија пала под турску власт, постала поробљена, без икаквих својих владара, макар и вазалних. То је период данка у крви, раздвајања породица, отимања деце која су претварана у турске војнике... Не бих да откривам много о радњи и кварим некоме доживљај, још увек се књига чита. Главни јунаци су плод моје маште, али сам их описао реално, тако да одговарају слици оног времена. Нажалост, литература из тог времена није доступна, познатих личност из тог доба скоро да нема, ослонио сам се на оно мало знања које сам могао да пронађем и на своју интуицију - каже аутор романа који се изборио за место на рафовима библиотека и књижара.
- Главна радња се догађа у Смедеревској тврђави и околини, други део се дешава у Истанбулу, делом у Београду, на Авали, а главни ликови су неки чудни српски јунаци и хајдуци. Прича је занимљива и динамична, па је роман одлично примљен. За некога ко је дебитант, изузетно сам задовољан, не само тиражом, који је секундарна ствар, већ више интересовањем и реакцијама људи које сам добио као повратну информацију.
Целу причу Саша је замислио као троделну и назвао је "Трилогија о слободи".
- Говорим о нашој тешкој борби за ослобођење од Турака. Кад кажем ми, мислим на све нас; и ми смо део тог корпуса, трпимо страшне последице тог времена и не знам када ћемо се ослободити бремена које смо добили у наслеђе од Османлија. Радим на трећем делу, говориће о Првом балканском рату и зваће се "Четник". Управо објављени други део трилогије је "Устаник" чија се радња највише бави Карађорђем, али и другим историјским и измишљеним ликовима.
Највећа новина у серијалу прича из прошлости које ствара Ђорђевић је драматургија коју је покушао да донесе на другачији начин.
- Бавим се Карађорђем као обичним човеком, од његових хајдучких дана у младости, ратовања у фрајкору за Аустријанце против Турака, хајдуковања кад се из рата вратио у Србију и на крају припрема устанка кад више није могао да се трпи турски зулум. Формирање нове државе, све до слома устанка и његове трагичне смрти, саставни део су романа који обухвата Карађорђево доба - уводи пажљиво приповедач у радњу новог романа и пореди га са претходним.
- Код првог романа је било мање грађе и писање је било лакше у том смислу да сам могао да се препустим машти и свом виђењу ондашњег живота. За разлику од тога, о Карађорђу, устаницима и свему што је претходило устанку написано је ко зна колико хиљада страница. Нисам прочитао све, али сам изучио доста грађе и утврдио да неке слике зависе од симпатија и антипатија писаца, да ли су волели вожда и сматрали га за јунака, или су имали другачије мишљење и називали га тиранином који је само желео да влада. Наравно, присутни су и династички сукоби који су оставили трага на целокупну нашу историју. Требало је одлучити у мору тих података којој ћу се верзији као писац приклонити и мислим да сам добро пливао. Процена зависи од читалаца и историчара кад буду читали књигу, а ја сасвим сигурно нисам имао амбицију да будем ни историчар ни судија. Историје сам се држао, али сам покушао да Карађорђа и људе око њега представим у складу са ситуацијом и дилемама са којима су се суочавали - каже Ђорђевић, уз напомену да је роман тек објављен и да ускоро очекује реакције читалаца. - Стигао је до неких људи чије ми је мишљење веома важно и чини ми се да сам успео, за почетак сам задовољан. Трудио сам се да се држим историјских извора колико год је могуће и да не будем пристрасан - преноси кроз разговор емоције и стрепње за ново чедо које је тек кренуло својим путем.
Нерадо одговара на питања везана за струку и свакодневни живот.
- Радим у МУП- у, ту је уткана моја дечачка љубав према правди, жеља да учиним све што могу да свет око себе направим бољим местом. Музика је део живота који представља страст. Са бендом Patrias правим каријеру у овим тешким временима за рокенрол. Није лако, али нам је лепо. Некако ми се чини да сам се тек са књижевношћу комплетирао. Кренуло је добро и имам велику мотивацију да наставим даље. Мислим да ће потрајати још неколико година јер имам идеју за још неколико романа чија грађа неће бити историјска - открива део планова и каже из душе да je задовољан и да се није надао овоме.
- Промоције крећу ускоро, не знам још распоред. "Јаничара" сам промовисао на Сајму књига у Београду, пред својим суграђанима у Смедереву, овде у Старом Селу... Овај дом културе је једно од оних места која ми враћају наду у српску културу. Сјајан колектив и место где се раде разноврсне ствари које се не очекују у тако малом месту, каквих нема ни у многим већим градовима, у којима је култура на апаратима, у фази клиничке смрти. Очекујем промоције које ће бити мешавина књижевности и музике. Покушаћемо да подигнемо представљање књижевности и музике на виши ниво, биће забавно.
- За дивно чудо, људи воле да читају, иако је мишљење јавности другачије. Много се пише, али се много и чита - тврди Ђорђевић и каже да очекује добар одзив публике која зна да процени квалитет и одабере.
Открива нам како боји и користи своје јунаке.
- Неке ликове сам само посветио неким људима, дао сам себи простора да одам почаст неким људима који су мени битни - члановима породице и блиским пријатељима. Нисам их много уграђивао у те ликове, али они знају ко им је намењен, препознали су се читањем. Није било места да их пресликам, било је друго време, тражили су се другачији карактери, ми данас нисмо тог соја каквог су они били.
Труди се Еди да према ликовима буде непристрасан.
- Ма колико да су ми драги, доживљавају судбине какве сматрам да су реалне, онакве какве су заиста морале да буду. Мислим да сам реално приказао живот у Србији у 16. и 19. веку, верујем да ћу реално приказати и Први балкански рат и време непосредно пре њега. Немам жељу да улепшавам прошлост. Ликове трошим без милости да бих створио слику какву желим.
Еди упоредо са трећим делом трилогије пише и четврти роман, који се бави савременим темама.
- Нећу да приводим крају писање тог романа док не окончам трилогију. Њом желим да одам пошту свим оним личностима наше историје, знаним и незнаним, захваљујући чијем јунаштву дугујемо то што уопште постојимо. Да није било њих, данас буквално не бисмо постојали као народ. Треба људе подсећати на оно што је било добро и упирати прстом у оно што је било лоше не би ли некако научили праве вредности уместо искривљених које нам се намећу. Кад то будем завршио, бићу растерећен од историје. Сматрам да се писањем трилогије одужујем тим људима на начин на који једино могу: подсећањем - закључује причу о себи и књигама и тврди да није националиста у погрдном смислу речи која се код нас неправилно користи.
-Ја сам пре свега Србин, патриота, на известан начин и националиста, али не тако да сам против неког другог, него да сам за своју земљу. Волим свој народ, волео бих да будемо најбољи у свему, али сам свестан да нисмо. Можемо да будемо бољи и на томе би требало да радимо, свако од нас и свакога дана.
Да би успео у свему што жели и довео до краја оно што је започео, потребни су му подстрек и подршка.
- У књижевничком смислу много ми је помогла редакција ЕвроБука, где сам на крају писања првог романа завршио такорећи школу за књижевност, после које ми је много лакше да стварам. Велики ослонац су ми породица и пријатељи, а издвајам Јовану, девојку са којом живим већ пет година. Прошли смо заједно читав процес писања и све муке које су га пратиле, јер то је веома тежак посао. Она је била први читалац, критичар и рецензент. Заједно функционишемо веома добро и верујем да ће тако бити и убудуће - каже спонтано и открива заједнички пројекат.
- Стрип као девета уметност је нешто на чему сам одрастао, учио да читам ћирилицу и латиницу пре школе... Колекционари смо и скупљамо стрипове годинама. На предлог пријатеља из Смедерева, стрип-цртача Горана Цетковића, одлучили смо да по роману направимо стрип "Јаничар". Кренули смо у озбиљан и напоран посао, Горан ће бити главни, а Јована помоћни цртач. Верујем да ћемо успети да га завршимо током следеће године.
УСТАНИК
"Над Србијом је угашено Сунце. Остављена да се сама бори против моћне империје, пала је на колена, у крваво блато. Преживеће тешке векове у ропству пре него што се Османско царство буде урушило изнутра, изједано похлепом и нелојалношћу властеле и јаничара. Набијаће је на колац, окивати у ланце, кидати кожу усијаним клештима, али јој неће сломити слободарски дух. Бориће се, јадна и измучена, да збаци окове и протера злотворе. То јој дуго неће успети, све док у срцу Шумадије руке неких храбрих људи не запале устаничке бакље које ће је обасјати светлошћу слободе."