четвртак 24. август 2017.
Они овог лета нису "губили" време. Наоружани добрим расположењем и жељом да на креативан начин утроше сваки минут који им је био на располагању у радионицама организованим у Образовно-креативном центру РЕСТАРТ, храбро су кренули у истраживање сопствених могућности, жеља и замисли.
Пројекат који је суфинансирала Општина Велика Плана а реализовала га професорка ликовног, мр Снежана Гроздановић, првенствено је био намењен деци и младима и састојао се од школе цртања, сликања и вајања, креативних радионица за најмлађе и израде и дизајна накита, и окупио је током свог четворонедељног трајања скоро деведесеторо полазника. Било је ту петогодишњака, али и оних који су већ загазили у пету деценију живота, и за све њих скупа било је ово једно веома лепо и занимљиво искуство.
Није било нестрпљивих ђака у очекивању да "школско звоно огласи крај часа" - напротив - покушавајући да украду још који минут времена, настојали су да својих руку дело још мало дораде, улепшају, позирају за фотографисање са поносно истуреним радом у први план, они најмлађи са осмехом на лицу се похвале мамама или бакама које су чекале да их поведу кући...
Из дана у дана, свако од њих је нешто радио - цртао по својој жељи, уз малу сугестију или коректуру професорке Снежане, опет, неке друге од радионица биле су тачно дефинисане, попут оних где је коришћена техника папирмаше, а на којима су чиније постајале верна слика расечених лубеница, а чајници постепено попримали коначни изглед не би ли послужили као украсне саксије за кактусе.
- Заиста сам била изненађена бројем пријављених учесника, посебно оних најмлађих. Управо деца су и оставила најјачи утисак на мене - ми одрасли смо под неким стресовима, притисцима, оптерећени животом какав јесте, али деца су ослобођена тога. Лепо је видети ту њихову чисту радост и мени је било посебно задовољство да их видим такве, фотографишем их, тражим "добре углове" не би ли ухватила ту њихову чистоту и радост. Мислим да су заиста уживали, били су у прилици да испробају штошта од техника и материјала, а да ови мали тога нису били ни свесни. И код старијих сам видела велику концентрацију, а како си сами рекли, радионице су им биле занимљиве и релаксирајуће - износи своје утиске професорка Гроздановић.
Од неспретно повучених линија и невешто исцртаних облика који су заправо представљали име аутора, до уникатних огрлица и наруквица чију је израду координирала Наташа Михаиловић, и вештих реплика Бројгела, Монеа и Магрита - била је ово прилика да свако искаже своју креативност...
- Креативност је нешто што се развија као и све друго, она има своје облике "тренинга" који се тичу побољшања размишљања, повезивање. Ма како људи веровали да је то нешто само " Богом дано", става сам да су сви креативни, и јако је важно ту креативност стимулисати што више, због будућности, у којој ће послови бити јако прости, па људи неће бити потребни да их обављају, али ће бити потребни они људи који умеју да размишљау и имају нове идеје. На жалост, у нашем образовном систему креативност није у средишту, као што је то у појединим земљама, попут Финске на пример, где креативни сати подразумевају и визуелну културу, и глуму, игре, занатство... Код нас је и ово мало часова који се тичу уметности и креативности сведено на минимум, који је опет маргинализован од стране "важнијих" предмета. Добро је да има родитеља који препознају значај тог свестраног развитка детета и који желе да им деца у том погледу напредују - сматра наш успешни ликовни педагог.
Атеље РЕСТАРТ је током свог битисања претходних месеци испробавао пулс града, а углавном волонтерски рад у њему професорка Снежана образлаже као сопствену "жртву" зарад вере и наде да нешто може да се мења и коригује у нашој средини. Са идејом и намером да заживе програмски осмишљене радионице које ће по групама радити током године - од септембра стартује ликовни атеље за све узрасте, израда накита и декоративних предмета за млађи и старији школски узраст, младе и одрасле, креативне радионице и креативни научни клуб за децу од 5 до 12 година. 
- Волела бих и да сваке године имамо "креативни летњи распуст", у ствари "креативно лето", које би подразумевало више активности. Овај је показао да интересовање постоји, да га можемо успешно организовати и да има одрживост, али би и они који то финансирају или желе да суфинансирају програм, морали да имају мало више слуха, и да буду свесни да то кошта више од онога што је конкретно издвојено за овај пројекат - констатује професорка Гроздановић.
Утисци...
Јован (8) - Овде сам по својој жељи јер много волим да бојим. Најзанимљивије ми је био рад на чинији у облику лубенице. Било ми је лепо и волео бих и даље да долазим јер мислим да бих много тога новог научио...
Михајло (12) - Открио сам неке нове ствари. Мислио сам да највише волим да цртам, али сада ми се највише свидело то што сам могао да правим неки ћуп, и да га онда бојим...
Димитрије (13) - Иако још од четвртог разреда долазим у Ликовни атеље наставнице Снеже, која нас је упознала већ са разноразним техникама, ове радионице су ми омогућиле да радим неке нове, занимљиве ствари. Ни једног тренутка нам није било досадно.
Емилија (13) - Сликање ми је увек било интересантно, а ове радионице су ми биле заиста занимљиве. Побољшала сам начин сликања, наношења масе и многе друге ствари. Размишљам да наставим да долазим...
Марија (13) - Најзанимљивије је то што, док цртамо, можемо међусобно да разговарамо, слушамо музику, певушимо, нико нас не опомиње, а све то нам даје могућност да на најбољи начин искажемо своју креативност.
Андријана (15) - Имала сам срећу да ми је наставнице Снежа предавала ликовно у школи, и много тога ми је познато са њених часова. У лепој атмосфери и добром друштву били смо у прилици да овде допунимо своја знања.