четврак 12. мај 2016.
Уља на платну академских сликарки из Београда Милице Матовић и Слађане Павловић, стварни и измаштани градови у ватромету боја, освежила су галериски простор Центра за културу "Масука" у другој половини маја. Призори који су на младе уметнице остављали јак утисак на путовањима наставили су да их прате по повратку у атеље где су добили нове облике и постали незаборавни део сећања који су поделиле са публиком.
"Човек путујући сакупља бројне успомене, утиске. Да ли морамо да путујем ода би осетили мирис цветне медитеранске пијаце или ледену свежину алпског јутра? Да ли малене улице шпанског села могу да се створе пред нашим очима док посматрамо залазак сунца на узаврелој скадарлијској калдрми? Да ли
су то сећања, сећања којих се не сећамо" - запитале су се уметнице и својим платнима дале одговор.
"Док савремени човек у дану може да пређе хиљаде километара и да се створи на другом континенту за пар сати поставља се питање квалитета оног сећања са почетка текста. Или пошто то и јесте реалност 21. века оно право путовање остаје оно путовање у нама самима. Путовање ни кроз време ни кроз простор, већ кроз сећање душе."
Серијом радова на којима Милица Матовић бележи трагове сећања у лучким градовима медитеранског поднебља, у ситним и збијеним улицама италијанског, фламанског или француског села, или неком чудном
измаштаном месту са историјском патином цивилизације, уметница истражује паралелу сећања. Романтични призори и ведри тонови, мистичне насеобине пуне музике, чудесне атмосфере и експлозије боја, снажним замахом сликарске шпакле у техници уља на платну огледало су Миличине душе. " Слике Слађане Павловић робусније корачају кроз сећања у виду узорака данашњице. На граници између јаве и сна, путовања и предела кроз два вида сећања. Такође традиционалним приступом приказују импресије, насумице, неке од станица са личних путовања. Најчешће да их се присети."
Ако нисте били део овог догађања пропустили сте прилику да путујете, да се сусретнете са обрисима далеких непознатих градова, да у измаглици наслутите куле Њујорка, осетите мирис Провансе, ушуњате се у рано јутро у тајновити кутак Лисабона или неку од бучних шпанских лука, запловите Сеном и пробуђени из сна атерирате на београдску калдрму. Пропустили сте визуелни доживљај који вам се никада више у овом чаробном облику неће понудити.