уторак 26. јул 2016.
Последња недеља јула била је у знаку одавања почасти једној од најзначајнијих личности српске историје - вожду Првог српског устанка. Свечаном литургијом у цркви Захвалници у Радовањском лугу, црквеном здању посвећеном Светом архангелу Гаврилу, на дан убиства Ђорђа Петровића Карађорђа, полагањем венаца и парастосом на првобитном гробном месту утемељивача српске државности, обележена је 26. јула 199 годишњица страдања великог вожда. Празник у црквеном календару вековима пре и после Карађорђеве смрти слављен као млади Аранђеловдан, био је прилика да се у недељи посвећеној сећању на Карађорђа организује низ манифестација.
Литургији и парастосу присуствовало је свештенство црквене општине Велика Плана и Радовање, председник општине Игор Матковић са најближим сарадницима, представници Удружења Краљевина Србија и Удружења ратних ветерана, грађани и учесници културно уметничког програма.
- Гледано с једне стране, због чињеница да је Карађорђе убијен у Великој Плани и да се у њој налази црква Покајница, Велика Плана код дела јавности носи терет кривице, јер многи, по инерцији, убиство вође Првог српског устанка везују за Плањане. Међутим, ни један од учесника у овом злочину није био из Велике Плане. С друге стране, захваљујући истим чињеницама, становници Велике Плане имају част да буду барјактари борбе за очување успомене на лик и дело једне од најзначајнијих личности у историји српског народа и једног од највећих војсковођа новије људске историје – рекао је овим поводом председник општине Игор Матковић.
Чланови музичког састава "Ђурђеви ступови" извођењем црквено - духовне и етно музике пренели су на овој свечаности лепоту народног стваралаштва. Музика коју изводе чланови састава уз пратњу традиционалних инструмената, фруле, кавала, двојница и зурли, заснива се на наслеђу Косова и Метохије, али и других крајева Србије, била је примерена тренутку. Није било тешко препознати песме које величају српску прошлост и позивају на јединство и солидарност. Као пријатељи манастира Ђурђеви ступови свуда и у свакој прилици преносе поруку заједничке акције усмерене ка обнови косовско метохијских светиња и манастира Ђурђеви ступови, једног од најстаријих црквених обележја старог Раса, задужбине великог жупана Стефане Немање.
Доласком сликара на Ликовну колонију Покајница 2016. и изложбом радова прошлогодишњих учесника колоније отоврени су Вождови дани 23. јула. Радове су изложили Никос Арвантидис (Нови Сад), Зоран Мишић (Београд) Јована Лисић ( Београд), Емил Сфера ( Панчево), Горан Богдановић (Беч), Ана Цвејић ( Београд), Божидар Дамјановски (Београд) и Мирослав Јовановић као представник домаћина.
Сазив овогодишње колоније, 44. у низу, чинили су: мр Еузебио Спину (Констанца), мр Јоана Лавиниа Страину (Букурешт), мр Иванка Живковић (Београд), мр Сузана Вучковић (Београд), Момчило Мома Антоновић (Београд), мр Славица Ердељановић ( Ниш), др Франц Цурк (Ниш) и мр Стојан Ђурић (Велика Плана). Ликовна елита у најјачем саставу од када постоји колонија у Великој Плани оставиће, по давно утврђеним правилима, за собом трагове свог рада, слике и графике за будући музеј града. Својим присуством допунили су богату збирку ликовних радова свих досадашњих учесника која броји близу 400 дела, истовремено ставили потписе на петицију локалној самоуправи за интензивирање поступка прибављања у власништво зграде бивше кланице Клефиш (некадашње зграде СУП-а ) чији потомци имају добру вољу да некретнину завештају граду за потребе културе.
Догађај који се чека годину дана и који окупи ликовне ствараоце и љубитеље ликовне уметности, на одушевљење гостујућих уметника, допунили су звуци виолине надарене ученице Школе музичких талената у Ћуприји, наше младе суграђанке Ање Милошевић. 
Ања је била актер још два догађаја у оквиру традиционалне манифестације. Наступила је као чланица гудачког квартета "Аметист" Музичке школе у Ћуприји на целовечерњем концерту у Думу културе у Старом Селу и Дому омладине у Великој Плани. Наступ је био искорак у будућност - класици на неуобичајен начин и гудачи "оркестар" у рок, џез, денс и староградском ритму. Нешто ново, оригинално и занимљиво колико за извођаче, још више за публику која је до последњег места испунила обе сале. Више од школског часа држале су пажњу посетилаца даровите девојке и са неколико бисева заслужиле вишеминутни аплауз и одушевљење на крају. Потврда да нисмо декадентна средина, да поштујемо вредности и да знамо да захвалимо будућим мајсторима звука за труд, ангажовање и добре вибрације које на сваком наступу пошаљу од срца пријатељима доброг звука. На оваквим сусретима увек пожелимо да се умноже догађаји на којима млади презентују своје умеће, да буде још више даровите деца која ће нам улепшавати свечаности и бити понос свих нас.
У оквиру традиционалне културно-уметничке манифестације „Вождови дани“ организатори су и ове године обезбедили грађанству представу која тематиком подцртава значај догађаја из тамне прошлости српског народа. Овог пута гостујући глумци из Ниша, Александар Михаиловић и Дејан Цицмиловић, у представи „Поноћна молитва" по тексту драме "Сенке Ћеле куле" Небојше Озимића, играли су пред празном салом - за мање од педесетак посетилаца. Пропуст или наша срамота, није тешко просудити, теже је признати да се слична ситуација понавља из године у годину. Оправдање нису скупе карте јер је улаз био слободан, нити поклапање са важнијим спортским догађајем или масовним окупљањем било које врсте. Углавном нас нема тамо где би требало да будемо, где смо позвани значајем догађаја и где би требало да будемо пример онима који ће за коју деценију ове догађаје обележавати на нама непојмљив начин. Не битно је како, само да се прошлост не заборави.
Сећање на Карађорђа била је прилика да се на трибини у Библиотеци "Радоје Домановић" говори о средњевековној и нововековној прошлости нашег краја, потреби да се трагови историје са сачуваним музејским вредностима, предметима из давнина, писаним документима и археолошким ископинама на локалитетима овог краја, чувају у завичајном музеју и буду доступни посетиоцима. Предавање о потребама града за музејским простором одржали су археолог Ненад Шошић и Милош Ивановић, доктор историјских наука који је говорио и о првим писаним траговима везаним за насеља општине Велика Плана и споменицима културе овог краја.
Историја
Карађорђе је убијен у Радовањском лугу 1817.године, у ноћи између 25. и 26.јула по грегоријанском календару, 13 - 14. јула по старом јулијанском рачунању времена. Убиство је извршено по наређењу српског кнеза Милоша Обреновића, који је задатак поверио Карађорђевом војводи из Првог српског устанка, Вујици Вулићевићу, Карађорђевом саборцу и куму, родом из Азање. Злочин је извршио на имању Драгића Војкића унајмљени убица, Никола Новаковић, који је Карађорђа усмртио секиром на спавању. Одрубљену главу вожда ондашњи српски кнез Милош Обреновић послао је Високој порти у Цариград, као доказ да је Црни Ђорђије убијен. Кумовска веза постојала је и између Милоша и Карађорђа.
Предање
Убиство вожда Карађорђа, на велики православни празник, није била обична смрт. Божја казна стигла је све учеснике тог крвавог догађаја. Корен свих убица Карађорђа се угасио, јер ни Вујица Вулићевић нема потомке. Његови син и кћер су рано умрли, као и њихова деца. Никола Новаковић је полудео и завршио смрвљен на воденичком витлу. Син му је умро у најтежим мукама, а кћер полудела. Драгићу Војкићу је помрла цела породица, остао је сам, болестан и сиромашан. И кнеза Милоша, такође вождовог кума, стигла је велика казна. Његов син Милан је умро млад, а други син, кнез Михајло, који је био без порода, убијен је у Топчидеру. Убиством краља Александра, који је такође био без порода, и треће колено Милоша Обреновића, завршава се династија Обреновића.
Празна столица
На светог Архангела Гаврила 1817. године, у цркви Пиносави је на богослужењу била цела фамилија Вујице Вулићевића, али је његова почасна столица била празна. Кад је служба завршена, Милоје Ђак је питао Вујичину фамилију шта је са њим. Рекли су да је отишао негде неким послом и није се вратио. Кажу да се тада Ђак ударио десном руком по глави и слутећи зло, рекао: „Значи, ја сам следећи“. Претходне ноћи је у Радовањском лугу убијен Карађорђе.