Опште

Пројекат "Крагујевац без ГМО 2021"

 

Предавање "Органска производња: ГМО или здравље?" - проф. др Снежана Ољачa

Међу бројним референцама предавача је уџбеник "Агроекологија", стручни рад "Чисте технологије у агроиндустрији и очување животне средине", као и монографија "Органска пољопривредна производња". Објавила је и саопштила, самостално и у сарадњи са другим ауторима, више од 130 научних радова и публикација, шест стручних радова, а учествовала је у 10 научних пројекта. Као гостујући професор, држала је курс "Органска пољопривреда, од производње до тржишта" на мастер студијама на Универзитету у Болоњи.

KROZ ISTORIJU I PRIRODU VELIKE PLANE

 Piše: prim. dr Slobodan Ivić i Mihajlo Ivić

Rimski ,,Via Militaris” (Via publica) i istočnorimski „Carigradski drum“ su putni koridori koje pamti istorija i koji su se u prošlosti donekle poklapali. Povezivali su Sirmium, današnju Sremsku Mitrovicu, sa jugoistočnom Evropom odnosno sa glavnim gradom Vizantijskog carstva čije se ime u različitim vremenskim epohama menjalo od Konstantinopolja, ili Carigrada kako su ga zvali Sloveni, pa sve do turskog naziva grada, Istanbul. Smene vladara na tronovima, propasti ili invazija različitih naroda na prostor Balkanskog poluostrva, izazivale su manja ili veća odstupanja od osnovne maršrute. Međutim, takve promene nikada nisu značajno uticale na promenu prvobitno formirane trase i nikada nisu mogle da umanje značaj ove veoma važne putne komunikacije. Naprotiv, vlastodršcima je i bio cilj da kontrolišu ceo putni pravac.

БЕЛЕШКА О СТЕФАНУ УНИЋУ

Млади иноватор и студент производног машинства из Трстеника Стефан Унић(23) први пут прича о неким стварима о којима је до сада ћутао верујући да су само његов усуд и његова бол. „Само желим у мислима да је видим срећну и здраву каква је некада била“ – мисао је коју више за себе него као информацију за друге понекад искаже мислећи са љубављу и великим поштовањем на особу којој дугује што је испао добар човек.

Стефан је млади иноватор, проследио је нашем порталу мејл са жељом да напишемо нешто о њему, не зато што је жељан публицитета, већ зато што и у овом делу Србије има пријатеље и радо са њима комуницира кад год може. Послао је неколико текстова који како каже осликавају његов рад, а радили су их исто тако млади и перспективни људи као што је он – његови блиски пријатеље увек расположени да му помогну на путу ка успеху коме тежи због науке и заштите животне средине.

У наставку упознајте Стефана Унића.

„Време сећања, време за акцију“

Међународни дан свесности о предозирању (International Overdose Awareness Day): „Време сећања, време за акцију“

Удружење "Излазак" и ове године обележава 31. август, Међународни дан свесности о предозирању дрогом (Интернатионал Овердосе Ањаренесс Даy) под слоганом „Време сећања, време за акцију“ .

У наставку је саопштење Удружења "Излазак":

ИСКУСТВА КОЈА КРЕИРАЈУ БУДУЋНОСТ

Хранитељство с почетка прошлог века кроз приче о првим хранитељицама из Милошевца

О Милошевцу би било могуће написати сваки дан по неколико прича; све о људима који су за непун век постојања хранитељства у овом селу живот посветили деци без родитељског старања, о селу у чијим се домовима зањихала колевка хранитељства, о значају хранитељства, штићеницима установе која ове године обележава девет деценија постојања. Биле би то истините приче, без имало улепшавања о хуманости, доброти, честитотсти и посвећености житеља овог села позиву који им је утемељен самим рођењем, пренет од генерације предака, који ће бити прихваћен од стране нових нараштаја и тако преношен, као епско стваралаштво с колена на колено. Данас причамо причу коју је забележио човек који је допринос хранитељству дао залагањем да документација о селу и људима везаним за ову племениту делатност буде сачувана. Говорићемо на посредан начин

 

ЛУТАЛИЦА ЛУНА – РОМАН О ОДРАСТАЊУ У ХРАНИТЕЉСКОЈ ПОРОДИЦИ

 

Око стотину публикација, књига, романа, кратких прича, семинарских радова обимнијег формата, на стотине репортажа у јавним гласилима, безброј списа рађених без повода или наменски, да би се одгонетну фономен Милошевца, говоре о хранитељству и деци без родитељског старања одраслој у овом селу. Kњиге из пера дугогодишње хранитељице, Драгице Радојковић Танасковић, представљају један од најтоплијих и најдирљивијих писаних докумената о селу великог срца. Садрже приче о љубави између хранитеља и штићеника, детаљне описе по много чему различитог живота деце Центра у Милошевцу од живота деце која имају пуну пажњу родитеља кад одрастају у свом природном окружењу, у породицама са рођеном браћом и сестрама.

БАЈКА О МОРАВСКОЈ СИРЕНИ

Хранитељице могу све – да чувају децу, брину о породици, баве се пољопривредом, буду запослене али и да буду списатељице. Једна од њих је Драгица Радојковић Танасковић

Хранитељица, Драгица Радојковић Танасковић, уз позив који је одабрала да би удобност свог дома и велико срце поделила са децом без родитељске бриге, време које оставља за себе користи да забележи догађаје који јој испуњавају живот и зачини их измаштаним мислима да улепша стварност. Тако настају приче о деци у Милошевцу, о хранитељицама и селу у чијим кућама расту деца без родитељске бриге.