ЦЕНТАР ЗА ПОРОДИЧНИ СМЕШТАЈ И УСВОЈЕЊЕ МИЛОШЕВАЦ

Лична карта установе која је за девет деценија збринула цео један нови Милошевац

Од многих лепих и напредних села у Србији постојао је важан разлог да се за прву дечију колонију изабере баш село Милошевац, село удаљено 78 км од Београда, у непосредној близини Велике Плане.

Један од најважнијих и пресудних разлога је тај што је, за оно време, општи образовни и културни ниво становника села био на завидном нивоу. Установа за породични смештај деце у Милошевцу основана је на основу одредаба Правилника за колоније, одојчад и малу децу, који је објављен у „Службеном гласнику“ 6. октобра 1929. године. Свој рад установа започиње 29. марта 1931. године, када су смештена прва деца.

Лична карта установе која је за девет деценија збринула цео један нови Милошевац

Од многих лепих и напредних села у Србији постојао је важан разлог да се за прву дечију колонију изабере баш село Милошевац, село удаљено 78 км од Београда, у непосредној близини Велике Плане.

Један од најважнијих и пресудних разлога је тај што је, за оно време, општи образовни и културни ниво становника села био на завидном нивоу. Установа за породични смештај деце у Милошевцу основана је на основу одредаба Правилника за колоније, одојчад и малу децу, који је објављен у „Службеном гласнику“ 6. октобра 1929. године. Свој рад установа започиње 29. марта 1931. године, када су смештена прва деца.

Писана документа о оснивању устнове нису сачувана, постоји само уписна књига (матична књига) деце Завода за здравствену заштиту мајки и деце из Београда, која је вођена за Дечију колонију у Милошевцу. Трагична ратна збивања у периоду од 1941. до 1945. године су негативно утицала на општу организацију породичног смештаја, ипак, и поред престанка бриге Централног завода и Државне управе, деветоро деце је остало у породицама Милошевца. До 1948. године установа породичног смештаја није постојала, да би првих 19 хранитељских породица поново примило децу 4. новембра 1948. године. То је нови почетак и нови живот Дечије колоније у Милошевцу.

Трагична ратна збивања у периоду од 1941. до 1945. године, негативно су утицала на општу организацију породичног смештаја. Ипак, и поред престанка бриге Централног завода и Државне управе, деветоро деце је остало у породицама Милошевца. До 1948. године установа породичног смештаја није постојала, да би првих 19 хранитељских породица поново примило децу 4. новембра 1948. године. То је нови почетак и нови живот Дечије колоније у Милошевцу. „Дечија колонија„ 1963. године прераста у „Центар за породични смештај деце“ и уводи различите профиле стручних радника: социјалне раднике, психологе и педагоге, који раде тимски и заједно са хранитељским породицама, и својом стручношћу остварују најбоље интересе деце.

Хранитељство у Милошевцу се од давне 1931. године преноси са генерације на генерацију. У многим породицама постоје и три генерације хранитеља: баке које су, после много година бриге о деци престале да буду хранитељице, њихове ћерке и снахе које су активне хранитељице, али и унуке које преузимају ову одговорну, захвалну и племениту улогу. Постоје генерације породица које су одгајиле више од 40 оро деце. Велика животна неизвесност ове деце замењена је срећом да, уместо у дечијим и другим домовима, расту у породичним сеоским кућама и имају детињство и младост као и сва остала деца.

MILLLL11111

Од тада до данас мењали су се носиоци оснивачких овлашћења, мењало се и име установе, садржаји и облици рада, али једно је остајало увек исто несебична брига да се угроженој деци обезбеди лепо детињство и живот у породичној атмосфери и што је најважније пружи шанса да се сами изборе за своју будућност. Кроз дугу историју, име наше установе више пута је мењано. Данас наша установа носи име Центар за породични смештај и усвојење „ Милошевац“ за територију Подунавског округа.

Облик социјалне заштите који ова установа обезбеђује у протеклих 90 година показао се и потврдио као најделотворнији облик заштите у односу на кориснике, што је потврдила и чињеница да је последњих година оформљено више центара за породични смештај на територији Републике Србије.

Дугогодишњи рад установе потврђују први малишани који су давне 1931. године смештени у хранитељске породице у Милошевцу, а данас прелазе осму деценију живота. Најмлађе дете смештено ове јесени има тек неколико месеци. То је Милошевац, поморавско село великог срца којем дугује сећање и највеће хвала око 6000 деце, која би, када би се поново окупила, сачинила још једно велико село „НОВИ МИЛОШЕВАЦ“.

Пред њима је будућност

УПОРНОСТ РАЂА УСПЕХ

Међу штићеницима Центра у Милошевцу велики је број деце која у разним областима науке, уметности и спорта бележе значајне успехе. Њихова постигнућа представљају подстрек за будућност и велику радост за људе који се брину о њима.

Штићеник Центра за породични смештај и усвајање Милошевац, В.С, у школској 2018/19. години проглашен је за ученика генерације у ОШ „Академик Радомир Лукић“ у Милошевцу. Овај вредан, талентован и вишеструко успешан дечак у разним областима образовања освајао је бројне награде на школским и републичким такмичењима.
Те године, када је забележио свој највећи успех, који уједно представља подстицај за лепшу будућност, као мали знак пажње од запослених у установи која брине о њему, В. С. је добио поклон ваучер за куповину одеће, док му је општина из које долази платитила летовање.

Хранитељи поносни на његове успехе и жељу да се образује наставили су да га бодре у даљем школовању. Амбициозни и надаље успешни тинејџер планира да након завршене средње школе студира. Његови ментори су му пожелели пуно среће и изразили очекивања да се заједно са њим радују његовим новим успесима, средњошколској дипломи а за коју годину и факултетској дипломи.

Ucenik generacije

ЧАСОПИС „ХРАНИТЕЉИЦА“

О раду установе, хранитеља и животу становника села Милошевца, глас се на далеко проноси усменим путем, казивањем корисника услуга и људи који се изненаде резултатима рада Центра и хуманим деловањем мештана. Уз бројне објаве у средствима информисања, на друштвеним мрежама, хранитељице су се побринуле да имају своје гласило.

Паралелно са оснивањем клуба хранитеља, хранитељи су одлучили да свој рад промовишу у оквиру часописа „Хранитељица“, који хранитељи, стручни радници Центра и стални сарадници сами уређују и штампају. Први су се ангажовали Влајко Проговац, Милана Николић, Блажа Обрадовић и др Љиљана Ристић, а касније и Бранко Симовић, Милеса Ресавац, Драгица Танасковић, Зоран Милошевић...

Часопис се бави различитим темама из области хранитељства, децом на породичном смештају, хранитељским породицама, истовремено прати и законе из области социјалне заштите, породичног права, закона о раду и на тај начин информише хранитеље о различитим правима и обавезама које имају бавећи се хранитељством.

br41 42

br29 30

Центар нема своју издавачку делатност, али волонтерски у сарадњи са клубом хранитеља учествује у уређивању и штампању часописа „Хранитељица“. У ери дигитализације све важне информације објављују се на сајту установе www.cpsu.org.rs

NEMA ZA PERU