Вера православна

Ево гледам, али народ не видим...

април, 2020.

Ево гледам, али народ не видим. Пуст храм... Ех, душо, преплаках ја... Плачем, комунисти нису успели да нас овако мало у цркви буде. Бране, као да смо некаква секта... Само да свети Василије чу молитву. Све време само се молим да Господ услиши молитву оца Предрага, и да не чека дуго, јер пропадосмо. Ако нас ово не пробуди, не знам шта ће...

Сведочим само што сам чула и видела!

субота 25. април 2020.

Све је почело на Власини...

Чудни су путеви Господњи. Чудни и чудесни су и путеви оних који се Богом хране и поје, духовним видом гледају, надом чекају и љубављу сведоче име Христово... Њихове молитве, изаткане у јединству срца, ума и душе њихове, пробијају временске и просторне чауре и уздижу се ка Цару небеском, остављајући на земљи сва неверништва и поруге људске да глођу себе саме.  Славећи Христа, јер Њиме живе, проповедају  и исповедају име Његово, снагом своје вере напајајући и друге љубављу и надом у мрачним данима страхом обузетим.