понедељак 08. јануар 2018.
Међу српским првацима који су 14. фебруара 1804. (по неким изворима 12.фебруара) у Марићевића јарузи код Орашца донели одлуку о подизању Првог српског устанка налазио се и један Плањанин.
У свом делу „Први српски устанак 1804. и ратовање Срба с Турцима 1804-1813. године историчар Владимир Стојанчевић пише да су у Орашцу, поред Карађорђа, „од познатијих људи били присутни орашачки кнез Марко Савић, Петар Јокић, кораћички Вићентије Петровић, тополски Матија Јовчић, Марко Катић из Рогаче, затим трговци Теодосије Марићевић, Милутин Савић, прота Атанасије Антонијевић, а од хајдука Станоје Главаш, Вуле Илић Коларац, Вељко Петровић, Ђурђиц из Вишевца, Милосав Лаповац, Хајдук Милета из Глибовца, Кара-Стева из Прова, Милован из Плане и други.“
Стојанчевић није успео да дође до још неког податка, на основу којег би било могуће утврдити ближи идентитет плањанског хајдука. Чињеница да га је Карађорђе одабрао да присуствује договору о дизању устанка показује да је Милоје био личност која је међу Србима у Београдском пашалуку почетком 19. века уживала велики углед.
Да је у бурним догађајима из фебруара 1804. Велика Плана имала значајну улогу види се и по чињеници да су се међу српским првацима које су страдали у сечи кнезова били и Плањани.
У „Историји српског народа, коју је 1994. издала Српска књижевна задруга (књига четврта, други том), наводи се да су београдске дахије сечу кнезова започеле 4. фебруара и да је у њој убијено „више од 70 најугледнијих (кнезова), као и многи бизнисмени у Млави и Плани, тако да се у аустријским извештајима говорило о 123, а у руским чак о 150 убијених Срба“.
Занимљиво је да су прве устаничке акције изведене и на ширем подручју Плане. О томе Владимир Стојанчевић пише: „После завршеног збора прешло се одмах у акцију, па је још истог поподнева запаљен турски хан у Орашцу, а ханџије и сејмени побијени или растерани, чиме је и практично и симболички започела „буна на дахије“. Још у току истог дана били су спаљени ханови у селима Раниловићу, Тополи и Жабарима, а покрет се одмах проширио и на суседна космајска села београдске нахије“.
Када су, десетак дана од подизања устанка, устаничке снаге од Турака очистиле шире подручје Плане и Паланке (леву обалу Велике Мораве), Карађорђе је на устанак позвао и прекоморавске Србе, пославши им преко скеле код Доње Ливадице више од 1.000 Шумадинаца, под командом Стојка Кривокуће из Старог Села (у то време Аџибеговца).
Судбина је хтела да тринаест година касније легендарни вођа прве српске револуције Ђорђе Петровић буде убијен недалеко од Велике Плане.