Занимљив хоби професора историје Предрага Георгијевa
Израда макета борбених авиона учесника Првог и Другог светског рата преокупација су последњих пет година младог професора историје који истраживање догађаја из прошлости допуњује макетама ваздухоплова, војника, оклопних возила и оружја коришћеног у светским ратовима.
Предраг Георгијев правећи макете двокрилаца, тенкова, подморница и ратника допуњује знање из предмета који од срца, са пуно знања и љубави, преноси ученицима ОШ „Радица Ранковић“ у Лозовику. Страст према историји и макетарству дели са основцима који често учествују у изради макета, или се сами баве истим хобијем. Правећи макете професор чува дечака у себи, игра се и ужива у игри. Оно што ради страсно и с великом пажњом дел
и са људима истих, или сличних интересовања.
Приредио је занимљиву изложбу у Дому културе у Старом Селу, држао предавања о југословенској и српској авијацији, стрпљиво одговарао на знатижељна питања и продубљивао знања из богате историје модерног доба с почетка 20. века, које обухвата оба светска рата, период који изазива посебно интересовање професора историје.
- Одувек су ме авиони интересовали.Нисам маштао да будем пилот више ме је сам развој авијације интересовао, зато као професор историје дуг неиспуњеним жељама из детињства враћам кроз макете које правим. Кад сам почео да радим имао сам више пара да купујем моделе. Хоби је прилично скуп. Одвајао сам део новца да бих купио опрему, сада могу да испуним своју жељу. Имам око 90 макета - каже Предраг, поносан на скромну колекцију која из месеца у месец расте, у зависности од прилива средстава на рачун од невелике професорске плате.
У колекцији стрпљивог сакупљача модела авиона има готових примерака који се купују спаковани, али је више оних које је сам склопио, због чега је изузетно поносан на своје умеће.
- Лепше је кад сам радим. Као да реконструишем неки давно заборављени догађај, оживљавам историју. Имам борбену опрему од авиона до тенкова, војнике, пешадију, оружје, чутурице, униформе. Све што се може видети на филму или у музеју. Фали ми пуно, а највише пара, да бих направио колекцију какву желим – каже сакупљач макета и чувар историје на креативан и занимљив начин.
- Има много тога што чини хоби занимљивим. Највише волим авијацију Првог и Другог светског рата. Већину имам, али ми поједини модели недостају, тешко их налазим иако свакодневно претражујем сајтове где могу да добијем информацију о макетатрств
у или од људи са блогова који имају иста интересовања као ја – преноси своја искуства Предраг Ге
ов о
- Идеја ми је да то радим док могу, вероватно цео живот. Због обавеза и посла не посвећујем сво слободно време авионима, али ми је циљ да увећавам збирку. Да направим витрину, ставим фигурице под стакло, да их заштитим. Да правим диораме, сцене борбе. Много тога је у овом хобију занимљиво, што заокупља пажњу и не дозвољава да се одустане. купиран израдом полигона за чувену историјску битку која ће у минијатури пренети рељеф, распоред снага и борбеног оружја, чак и емоције генерала, покрет и грч на лицу војника у акцији.
Пргије
осебно се купује трава, може да буде зимска, летња, пролећна. Има да се купи снег, камуфлажа, дрво, жбун, ограда. Све је минијатурно, у малим кутијама, посебан лепак за склапање делова и фи
ксира
ње објеката. Добије се фотографија да би се направила сцена по скици.
Као историчар Предраг се мало боље разуме у типове авиона од других макетара са којима дели страст, а који не поседују научна знања и не улазе у израду модела са предзнањем о догађају. Сваки модел има своју причу. Као да се пакује фигура лего коцкицама.
- Одем на сајт па гледам, гледам ... Шта ми се свиди није битно колико је скупо, истог трена наручим. Кошта од 300 до
19.000 динара, све зависи од пропорција и произвођача. Мале макете су од 12 до 15 см, има и већих од 40 - 50 сантиметара, и мало дужих, скоро по метар.
Најдража фигура из колекције стотинак модела пасионираном макетару је двокрилац „сопвит камел“, британске производње из Првог светског рата.
- Мало је грбав, ружан авион, али мени леп, посебно драг. Волим руску и немачку авијацију из два светска рата. Имам и „црвеног барона“. На изложби у Старом Селу, оштет
или су га посматрачи, па сам после нешто петљао, поправљао га и довео у ред. Имам и неке тенкове, доста војника различитих армија. Урадио сем и једну руску подморницу „Курск“ из новије историје. Потопљена је у трагичаном инциденту када је цела посада изгинула. Имам жељу да набавим „Граф Цепелин“ који је експлодирао 37. у Њујорку, 40 сантиметара макета. То дуже пикирам, али никако да ми претекне новац. Припремио сам све за њега, четкице, скалпел, лепак, боје.
Предраг нема довољно простора за скуп и захтеван хоби. У својој соби склапа авионе, слуша музику док саставља делове, а када заврши посао, изложи макету да је виде укућани и пријатељи, неко време и сам ужива у свом делу, па га пакује и носи у радионицу.
- Најомиљеније сам изложио да их гледам сваки дан. Они други су у фолијама. Волим „Месершмит 262“, први млазни авион, немачки из Другог светског рата, „Албатрос“ двокрилац из Великог рата, „Јункрес 87“, јуришни бомбардер, изнад нашег неба био је за време Другог светског рата. Свиђа ми се та немачка префињеност при изради авиона, а са друге стране волим ту масовну производњу и совјетску грубост и непрецизност. Уживам док радим, смирује ме сваки потез четкицом. Неко каже да смирујем живце, ја кажем да ми прија та врста креативности.
Четкицом боји Предрг своје моделе, не користи спр
ејеве. Воли да после сваког потеза открива и наслућује обрисе авиона или других макета.
- Увек бирам нешто посебно, нешто што је изазов. Од великог аса Другог светског рата Валтера Новотнија сам радио макету „Месершмита 262“, тражим баш те авионе који захтевају више пажње и прецизности. Некад дуго чекам модел
који ми се допада. Наручивао сам из Лондона неке макете, није ишло, дупло су скупљи. Волим кад сам заокупљен моделирањем, најпријатније ми је кад то радим - наставља разговор Предраг уз коментар да из наше авијације нема ништа.
- Имали смо само „Соко“, „Крагуј“ и „Јастреб“, касније „МиГ“ 21 и 29, а ја не волим млазне авионе, само моделе до 1945. Од наших може да се нађе макета „Икарус 2“ и „Рогожарски 3“, мало су скупљи, направљени од полиуретанске пластике, имају металне конструкције где треба прецизност и време, новац наравно ... а да погрешим, не бих поднео труд и жртву. Зато немам од наше авијације ништа. Имам из Другог светског рата моделе коришћене код нас из совјетске авијације, неке британске који су произвођени у нашој земљи, али не са нашим ознакама.
Макетару помаже отац кад му затреба мајсторска рука, маму нервира прашина па кад чисти понекад јој испадне авион, изгуби се део, сви ћуте док мотор или крило Предраг тражи по кући.
- Због мира у кући, спаковао сам макете у кутије, ставио у радионицу код тате, кад пожелим да их гледам распакујем, изиграм се и вратим. Што каже моја сестра „ идеш да возиш авион“. Једино Огњен, четворогодишњи сестрић, воли моје авионе. Кад не радим нешто захтевније дозволим му да буде уз мене. Пустим га да понешто и он уради, још је несигуран, гледа и учи. За коју годину биће самосталан.
Нико не разуме нити подржава Предрага у макетарству. Сви мисле да је детињасто, губљење времена и бацање пара.
- Јесте или није, уживам у томе. Кад им покажем признају да је лепо. Има везе са историјом, а мени је историја све у животу. Ја и у свакодневном животу тражим историју – завршава причу, ставља авионе у кутију, „Црвеног барона“ на видно место и по тачно утврђеном редоследу ређа макете које су му стално у видокругу. Лепше се осећа кад су ту, негде на полици, радном столу, у соби која помало подсећа на музеј. Штит, копље, мач од кованог гвожђа у природној величини, српска застава, старе књиге и још много занимљивих предмета, део су Предраговог стварног света. Онај у машти је на замишљеном небу, или инпровизованом фронту где се тачно зна сваком војнику право место.