уторак 23. децембар 2014.
Када је пре седам година одлучио да напусти посао у Италији и врати се у Србију са намером да ново идејно решење патентира - Живослав Миловановић из Крњева није ни слутио колико ће ту времена, новца и чега још приде бити потребно. Само у једну чињеницу од самог почетка није сумњао - да је идејом о конструисању једноставног компресора за радове у свом воћњаку дошао до бољег од свих постојећих решења. Недавна лабораторијска упоредна испитивања потврдила су оно у шта је мало ко веровао...
- Нисам ни био свестан шта ћу све морати да учим у сасвим непознатој области патентирања и заштите иновације. Скупљао сам информације са свих страна, безброј пута одлазио за Београд, обраћао се на разноразне адресе. Истрајавао сам само захваљујући својој уверености да радим нешто што је изузетно, и што може донети корист читавом друштву - каже данас Миловановић.
По препоруци Љиљане Банђур из Завода за интелектуалну својину упознаје Љубишу Салопека који, видевши (пре)обимност његове патентне пријаве, пристаје (“само због Живослављевог позитивног става”) да координира у њеној изради, а потом и Слободана Влаховића, заступника у области патената.
- Када сам му изнео намеру да желим заштиту панента за цео свет он се забезекнуо. Успео сам да га убедим, и при недавном виђењу био је одушевљен чињеницом да сам испунио све што сам планирао - каже Миловановић.
А није било ни мало једноставно ни лако. Највећи камен спотицања биле су финасије. И спознаја да на високим функцијама седе и неки који не схватају да су иновације пут ка нечем бољем:
- Највише ме погађало колико негативаца и злонамерних има, а опет, с друге стране, радовала ме је доброта неких људи, помоћ од оних од којих је нисам очекивао, охрабривала комуникација са предусретљивим појединцима, (попут Данице Мићановић из Одбора за технолошку иновацију ПКС или реализаторима пројекта “Најбоља технолошка иновација”), добродошла ми је била свака помоћ од челника наше локалне самоуправе...
Тако је, уз кредите, продају пољопривредне опреме и позајмице, све ове године “пливао” и успевао да се одржава човек који је својом вакум пумпом поставио нове стандарде у пнeуматици и хидраулици.
Захваљујући мини гранту ИПА фондова, коначно је, уз додатну позајмицу, направио прототип вакуум пумпе довољно прецизне израде да уђе у лабораторијско испитивање. Упоредна мерења на Институту “Винча” а потом и на Машинском факултету у Београду са Ерценовом (“ Aerzen”) GM 3 S пумпом (која је сам светски “врх”), показују мањи габарит, унапређен (поједностављен) технолошки поступак израде, већи вакум и већи проток. Побољшање у свим сегментима!
- Званични резултати само су потврдили оно што сам ја већ знао. Поносан сам што сам успео али не и еуфоричан јер и ово је био неки нормалан, очекиван след догађаја - скромно каже овај Крњевац, који на предлог Бранке Тотић, директорке Завода за интелектуалну својину, конкурише за најбољег иноватора Европе 2015.
Шта даље? Јер, завршен је тек део посла.
- Планирам да се обратим кабинету премијера и затражим састанак са експертима како би се изнашле могућности за производњу у нашој земљи, под нашим именом. Сарадња са неким иностраним партнером такође је у оптицају - каже Миловановић, потврђујући своју првобитну идеју да ово буде национални пројекат који би могао да упосли огроман број радника.
Могућности примене “мултифункционалног уређаја са ротaционим клиповима” Живослава Миловановића су огромне. У најтежој области пнеуматике (вакуум пумпе) то је и доказано.
- На реду је израда компресора, који ће потиснути 90 посто клипних компресора мањих капацитета, због своје једноставности, дуготрајности - говори Миловановић, уверен да коначно може испунити свој сан о сопственој, модерно уређеној радионици у којој ће моћи на миру да ствара нова “чудеса”...
Гест за вечно пријатељство
Београђанин Миладин Радуловић је, шетајући Калемегданом, само пар сати након што је прочитао текст у “Политици” о “иноватору који продаје воћњак ради заштите патента”, донео одлуку да своју животну уштеђевину преда потпуном незнанцу - а позајмица је “оверена” чашицом ракије и домаћим медом. Задивљен овим гестом, Живослав овог човека од тада назива својим “стриком”.
Недуго затим, финансијску помоћ нуди и Филип Матић, менаџер из Лондона, а сарадњу са њим Миловановић наставља и надаље…
Неке понуде за сарадњу ипак не прихвата - желећи да прво изврши верификацију проналаска.
Савез проналазача Србије препознао вредност иновације
По признавању патента, само за заштиту на европском тржишту било је потребно десет хиљада евра. Миловановић је тражио помоћ од Привредне коморе Србије, а тим поводом огласио се и Савез проналазача Србије, који је у свом званичном допису, по увиду у патентну документацију, навео да је у питању “изванредно идејно решење које се ретко јавља и може да донесе профит мерен милијардама евра, дугорочно, на светском нивоу”.
Професор Гајић: Најбоља пумпа у својој класи у свету
Схвативши да би му мишљење неког стручњака било од помоћи у наступима, Миловановић јуна 2008. одлази код Александра Гајића, професора Машинског факултета у Београду. На коментар да је пронашао “ново срце” у хидраулици и пнеуматици, професор неповерљиво каже: “Не верујем док ја то не видим”. Прегледајући скице, схвата, за разлику од многих других “стручњака” ширину свега овога и одмах пита да ли је урађен патент и сугерисао обавезну заштиту на светском нивоу. Својеручно написан Гајићев резиме на листу папира Живослав чува као драгу успомену...