уторак 13. октобар 2015.
„Свечани воз који је пошао из Топчидера, кроз Велику Плану је прошао у подне 4. септембра 1884. године (24. августа по старом календару). Народ га је поздрављао у Међулужју код Младеновца, Смедеревској Паланци, Лапову, Сталаћу, Алексинцу и Нишу. Нажалост, овај воз се није задржавао у Великој Плани пошто још није била изграђена станична зграда (довршена је 1886).
Постојали су станови за шефа станице и железничке чиновнике, а неки објекти, као зграда поштанско –телеграфског одељења, били су смештени у приватним зградама за које је држава плаћала годишњу кирију. Није сачуван ни ситуациони план ондашње станице, те не знамо ни број станичних колосека нити њихову дужину.“
Прво особље
„Мало нам је познато железничко особље прве великоплањанске станице. За првог шефа станице постављен је Лазар Давинић (1884), један од првих ученика новоформиране Железничко трговачке школе коју су прве две године завршили у Београду, а трећу годину провели на пракси у Белгији. Давинић, начелник железничке станице Велика Плана, помиње се у једном документу од 5. јануара 1886, када обавештава начелника орашанског среза да је 2. јануара исте године послао остатак сена у 12 вагона. О њему нема других података, само се зна да 1909. није био међу живима.“
Железничка станица
„По статистичком годишњаку за 1893. годину плањанска железничка станица припадала је другом реду, као младеновачка, јагодинска, ћупријска, параћинска и неке друге станице. Постаје су се налазиле у Марковцу, Великом Орашју, Крњеву и Лозовику.
Чувари пруге бавили су се опасним послом. Двојица су погинула обилазећи пругу, Милан Стојановић Бабић из Старог Села и Крста Цветковић, родом из крагујевачког Коромана, 1898. Зна се и да је пред Први светски рат ову дужност обављао Стеван Петковић, досељеник из бугарског Трна.
Велика Плана постаје важна железничка раскрсница од септембра 1886, када је пуштена у саобраћај пруга Смедерево – Велика Плана. Она се укључивала на пругу Београд – Ниш преко распутнице, која се налазила на 88 км, станица је била на 90,4 км. О овој прузи која је првобитно била помоћна пруга за довоз материјала при изградњи железнице писао је Феликс Каниц.“
Из књиге мр Дарка Ивановића
Велика Плана 1 (стр. 171)