уторак 23. децембар 2014.

Када је пре седам година одлучио да напусти посао у Италији и врати се у Србију са намером да ново идејно решење патентира - Живослав Миловановић из Крњева није ни слутио колико ће ту времена, новца и чега још приде бити потребно. Само у једну чињеницу од самог почетка није сумњао - да је идејом о конструисању једноставног компресора за радове у свом воћњаку дошао до бољег од свих постојећих решења. Недавна лабораторијска упоредна испитивања потврдила су оно у шта је мало ко веровао...

Подсећање на романтичну епоху Велике Плане, на забаве од пре пет – шест  деценија у „Рекавици“, на тенис - плацу, тераси „10. октобра“

Биле су то спокојне године Велике Плане... Знате, то су оне две-три деценије, када се из сивила тврдог комунизма, из дрес кода соцреализма, закорачило у епоху рокенрола, Радио Луксембурга, најлон чарапа са чувеном штрафтом, првих путовања преко, у време фокстрота, диксиленда и танга, у време када су музичари и глумци били крем друштво овог града. Иако је сам у пуном смислу урбана легенда, јунак тог доба на музичкој сцени, Мире Трпковић, одбија „месијанску улогу“ на домаћој музичкој позорници.

Све је почело под никад озваниченим именом „Економац“, годину дана пре златне шездесете, 1959. године. Онда је Милорад Ђорђевић Фирга, отац плањанског рукомета, кршне кланичне раднике и порасне матуранте Гимназије и Економске, желео да са мање атрактивног „великог рукомета“ уведе у мушку игру по свим стандардима. Те 1960. године, једини фудбалер у рукомету започиње тридесетогодишњу тренерску каријеру и „отвара“ историју плањанског рукомета.

Постоје различита тумачења назива Велике Плане и неколико легенди које су се сачувале у предањима потомака и списима историчара овог краја. Записујући о лепотама Србије, људима и догађајима с почетка 20 века, Миливој Гавриловић забележио је легенду о Великој Плани. По његовим записима у доба турске владавине, на простору између Цариградског друма и реке Јасенице, почев од Узун ћуприје испред Паланке, па све до великоорашког атара, простирала су се поља и ливаде, које су касније добиле име Везирове ливаде. Ту се налазило велико пландиште, гај за стоку у хладу, по коме је село добило име.

Занимљив хоби професора историје Предрага Георгијевa

Израда макета борбених  авиона учесника Првог и Другог светског рата преокупација су последњих пет година младог професора историје који истраживање догађаја из прошлости допуњује макетама ваздухоплова, војника, оклопних возила и оружја коришћеног у светским ратовима.

 уторак 08. јул 2014.

Прво извођење представе „Љубавно писмо“ Косте Трипковића, после дипломског испита свршених студената Факултета драмских уметности Универзитета у Приштини, у којој игра наш Стеван Јовановић, по календару турнеје младих дипломираних глумаца кроз Србију, догађа се баш у Великој Плани. Ово је прилика да младић који је закорачио први пут на позоришне даске АП „Масука“ узврати публици и колегама за подстрек, уверавања да ће успети и подршку током студија свих оних из овог места који га воле и деле радост с њим због дипломе коју је изнад свега желео од када је осетио дах позорнице.