Шта значи Плана и шта би све могло да значи име насеља чији трагови датирају из времена турских освајања

Нема поузданих историјских података о настанку насеља чије се име помиње тек у 17 веку. Због тога је тешко утврдити када је подигнуто и у ком потезу данашње територије општине Велика Плана су први становници кућили куће. По неким белешкама ране насеобине биле су везане за долину реке Мораве где су се лоцирали први житељи овог краја. Због честих поплава временом су су се иселили на безбеднији део територије око Гложе и Буковице.

Нови пројекат листа Морава прес и портала Планамедиа посвећен очувању српског културног наслеђа  “БИСЕРИ КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ ЈАСЕНИЧКОГ КРАЈА”

Серијал текстова који ће бити објављиван у нашем листи и на страницама портала Планамедиа пружиће задовољство нашем истраживачком тиму да се наредних месеци с великом радошћу бавимо темама непролазне вредности. Сакупљени подаци о нашем крају, људима који су били део прошлости, материјалним и нематеријалним добрима која временом све више добијају на значају и постају наслеђе свих нас, биће део заједничке имовине са којом ћемо располагати ценећи његов значај сада, још више у будућим временима када се много тога из прошлости буде заборавило.

Нови пројекат листа Морава прес и портала Планамедиа посвећен очувању српског културног наслеђа

Циљ пројекта је указивање на значај и очување материјалне и нематеријалне културне баштине у јасеничком крају кроз приказ обичаја који постепено изумиру, старих заната, традиционалног народног градитељства, културно историјских споменика, порекла топонима насталих кроз векове. Значајно место заузеће остаци сакралних грађевина, старе куће, воденице и капије, приче из давнина. Део пројекта биће посветићен дуговечности позоришта „Масука“ ( 90 година постојања). Подсетићемо на намену игришта,  говорити о манифестацијама које су одолеле времену, заветинама и сеоским славама, одговорити на питања у којој мери промоција и брига о етно баштини може да утиче на јачање капацитета туристичке понуде општине Велика Плана. Серијал текстова у новинама Морава прес и на порталу www.planamedia.rs  за циљну група имаће младе, туристичке раднике, запослене у култури и образовању, ширу друштвену заједницу.

У оквиру пројекта „тренинг за медијаторе организован је крајем септембра (од 25 – 27) у Великој Плани. На обуку су дошли сви представници школа партнера на пројекту из шест сеоских основних школа, осим из Кучева где је у селу Раброву, у  недељу дана раније за школске  медијаторе и њихове менторе организована едукација.   Како је интересовање било веће него што је пројектом било предвиђено у активности су се додатно укључили ученици основних школа из Лозовика, општина Велика Плана и средњошколци две техничке школе из Деспотовца и Врелике Плане.

Нови пројекат „Имамо право на живот без насиља!“ у циклусу пројеката за младе у борби против насиља  реализује УГ „Свет речи“ уз подршку Фондације за отворено друштво Србија у шест сеоских школа Подунавског, Браничевског и Поморавског округа. Партнери на пројекту су основци сеоских школа из општина: Кучево, Велико Градиште, Пожаревац, Јагодина, Деспотовац и Смедеревска Паланка. Тренинг за медијаторе организован је од 25 – 27. септембра у хотелу „Вир“ у Великој Плани. Због великог интересовању за тему која је у  последње време заокупила значајну пажњу јавности као последица бројних немилих догађаја међу вршњацима, са смртним исходом, у пројектне активности су се укључили ученици основне школе „Радица Ранковић“ из Лозовика и средњошколци две техничке школе из Деспотовца и Врелике Плане.

У оквиру пројекта „Имамо право на живот без насиља!“ тренинг за медијаторе организован је недавно у ОШ „Милутин Миланковић“ у Раброву, селу општине Кучево. Пројекат намењен основцима реализује УГ „Свет речи“ у сардњи са Удружењем „Креативна педагогија“ из Пожаревца и финансијску подршку Фондације за отворено друштво Србије. Обуку за чланове Ученичког парламента, ђаке седмог и осмог разреда матичне школе у Раброву и подручне школе у Клењу, организовала је стручни педагог Живкица Ђорђевић. Заједно са ученицима су обуку завршиле менторке на пројекту, Слађана Петрашковић, школски психолог и Данијела Станковић, професорка српског језика.