Прича из живота

Како је бивши штићеник Центра у Милошевцу, Драган Алексов Жира, усвојио оца и заувек остао део породице Проговац у којој је одрастао

Сећања Владимира М. Проговца на први сусрет са дечаком чија је мајка била приморана да га препусти неком на бригу и васпипитање су још увек жива. Детаљи су се урезали дубоко у мозаик важних догађаја из детињства. Пробуде се кад затреба, измигоље се из кутије сећања, сасвим случајно, тек онако као да их сам гопод подстиче да оживе, појаве се као слике филма чија радња тече до последњег кадра.

Животни пут деце у хранитељским породицама - 90 година од оснивања Центра у Милошевцу

Према актуелним подацима Министарства за рад, запошљавање, социјална и борачка питања, деца и млади без родитељског старања смештени су у 4.460 хранитељских породица. У њима се налази 5.510 деце до 18 година и 964 младих узраста од 18 до 26 година, до када по закону може трајати хранитељство, под условом да је та особа на редовном школовању. Основне информације о хранитељству су добра препорука за све будуће хранитеље, али могу да служе и као подсетник за хранитељске породице са дугогодишњим стажом уколико су у дилеми шта закон прописује и налаже у домену хранитељства. Од времена када је Центар за породични смештај деце и усвајање у Милошевцу основан пре девет децнија и када је збрињавање деце без родитељског старања било хумано дело од срца и из душе, данас се друштво побринуло да бављење овим одоворним послом има цену.  У овом тексту говоримо о свему што представља изазов у одгајању деце о којима брину социјалне установе, али и о томе шта са собом носи одлука да се живот посвети деци лишеној љодитељске љубави и пажње.

Остварење једног сна

Ово је прича о човеку који је детињство провео у Милошевцу и цео свој живот оријентисао ка људима који су му били ослонац у животу, подизали га кад је падао истрајали кад је било неопходно да чврсто стоји на ногама; били му породица коју није имао. Настала је пре десетак година када је њен јунак јурио за сновима. Шта данас ради биће приче неком другом приликом.

Алмир Арслановић, некадашњи штићеник Центра у Милошевцу и радник Градске чистоће, у хранитељској породици Катарине Кудић провео је пуне 33 године. Најлепша сећања чува на овај период живота, радо прича о доброти људи код којих је био уважаван као члан породице, подпомогнут њиховом добротом започео је сопствени живот у селу у ком је одрастао. У овој причи говоримо о остварењу његовог двношњег сна.

Установа социјалне заштите од изузетног значаја за збрињавање деце без родитељске бриге облежава ове године 9 деценија непрекидног и успешног рада

Центар за породични смештај у Милошевцу је у свом скоро вековном постојању учинио много у изградњи квалитета заштите деце чије се детињство одвија ван родитељског дома, а стручни радници Центра су својим радом значајно допринели развоју вештина хранитеља за рад на превазилажењу застоја деце и остваривању њиховог потенцијала. Оснивач Центра за породични смештај и усвојење Милошевац је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, које праћењем рада установе значајно доприноси успешном збрињавању деце.

У оквиру пројекта "Милошевац - колевка хранитељства" осим тога што пишемо о значају установе која ове године слави 90 година успешног рада,  доносимо и информације које могу да буду корисне за штићенике Центра у Милошевцу и све кориснике услуг хранитељског смештаја. Добре вести за смештене у хранитељским породицама и домовима за незбринуте је помоћ по напуштању домског смештаја.  МЛАДИ без родитељског старања који су до сада имали право на новчану помоћ у висини од 50 одсто просечне зараде годину дана по напуштању домског смештаја, убудуће ће моћи да рачунају на пун износ.

Милица Лукић Момировић, директорка најхуманије установе у Србији

Центар за породични смештај и усвојење Милошевац обележава ове године 90 година постојања. Кроз село је за непун век постојања прошло више од 6.000 деце. Цела година посвећена је обележавању значајног датума. Катарина Дешић и Бранка Филиповић су 2018.године на Дан државности одликоване Златном медаљом за заслуге, док је Центар одликован Сретењским орденом првог степена за хумане активноси у области дечије заштите-хранитељства.

Имамо лица која су се успешно остварила у својим професијама - инжењере у различитим областима, економисте, социјалне раднике, дефектологе, лекаре, многи нису завршили средње и високе школе, али су су се успешно остварили као породични људи, домаћини, који су самостално саградили своју животну идилу. Могу да истакнем претходног директора Војислава Павловића, који је био успешан током читавог школовања, који је завршио еконмски факултет, био на одговорним позицијама у току радног века и био на челу наше установе, коју је успешно водио и  значајно побољшао услове рада – каже директорка најхуманије установе у Србији, Милица Лукић Момировић, једна од оних у чијем домаћинству су се неговала деца, која је одрастала са децом без родитељске бриге, смештеном у хранитељским породицама Милошевца.