Пловна Морава неостварен српски сан

Пре запрежних возила човек је створио брод као прво превозно средство којим је могао да носи терет и пребаци се пловећи воденим пространством са једног места на друго. Више од 8.000 година бродови владају неприкосновено воденим токовима, али више не плове Моравом...

Има сачуваних података да је Морава још у античком добу била пловна од Ниша до Дунава. Из воде су извађени делови речних бродова као археолошки артефакти, наилазило се на тешка сидра окована ланцима, или пак на делове кобилице бродивља које су завршавале услед непогода или других незгода у дубинама некада моћније и водом богатније Велике Мораве. У средњем веку по најдужој српској реци пловили су ратни и теретни бродови различитих облика и намене. Водени пут се кретао трасом од Сталаћа, састајалишта Западне и Јужне Мораве, до ушћа Велике Мораве у Дунав. Низводно су пловила користила снагу водене струје, а узводно су вучени.

Поплаве у поморавском крају

Бар једном у деценији Морава из свог корита избаци сву своју силину плавећи земљиште дуж целокупног воденог тока...

Надође Морава од киша, препуни њено корито отопљени снег са Рудника, Копаоника и питомог побрђа дуж њеног тока чији потоци и реке уливајући се у Мораву унесу у њено корито све што успут покупе. Прошири се плодним поморавским пространством и избаци из себе сву сулину и муљ. Тече помахнитало неутврђеним правцем преко њива, закрчи путеве, подрије куће, носи са собом кладе и почупана стабла. Сакупља у наручје све што успут сретне и разлије по раници сав вишак путујући ка Дунаву. Остави за собом пустош, уништи летину и имања недужних људи који су мукотрпно стварали иметак. Разори све, подрије путеве, усковитла грање око стубова мостова... Понесе са собом у помахниталом помору животиње, људе, дрвеће... аутомобиле.

Романтична страна највољеније српске реке

Шумори Морава, мутна и спора, носи собом муљ и речни нанос који ће избачен из корита оставити за собом плодно земљиште на коме ће нићи нови животи; носи у својим водама добро чуване тајне, дубоко скриване од незаборава које се поверавају само највернијим пријатељима...

Чува Морава у својим увалама, на спрудовима, у шикарама и на својим разуђеним обалама, блатњавим и шљунковитим стазама, највеће моравске тајне. Догађале су се око њеног замућеног тока најчудније и најзанимљивије животне приче чији су јунаци људи срцем и душом везани за њене воде. Многи од њих већ броде небеским пространством тужни што је с висине, као птице широко раширених крила, посматрају док се бори са вировима, како ваља сасушено грање, преврће набујалим таласима изваљена стабла, бачене ником потребне олупине, пластичне флаше, кесе пуне отпада...

Риболов на Морави

У водама Мораве крију се у њеном кривудавом кориту крупни примерци сомова, толстолобика, шарана и мрене; улови се по који клен и смуђ, а на дну реке могу се наћи шкољке и ракови.

Морава није, ни по количини ни по разноврсности, богата рибом као Дунав и већина других српских река. На богатство становника водених заједница утиче сама природа реке, њена плаховитост, а понајвише квалитет воде, мутна боја и загађења од околног земљишта, падавина из атмосфере и дотока хемикалија и штетних материја водотоцима који гравитирају Морави. И поред ових чињеница због богатства хране у водама Мораве живи тридесетак врста риба. Поред оних уобичајених, догоди се да у воде краљице српских река залута из Дунава понека кечига и јесетра.

Дрвени висећи мостови се ретко виђају у Србији. Има их неколико и даље служе иако су опасни и дотрајали. Повезују људе и обале...

Села Војска, Радошин Бресје и Мачевац су најудаљенија насеља општине Свилајинац која гравитирају Морави. Једина веза преко Велике Мораве дуги низ година била је скела код села Војска која је спајала читав крај са Багрданом. У том потезу око корита реке смештени су манастири Радошин, Златенац, Добреш и Миљков манастир, светиње од великог значаја за ресавски крај и житеље Шумадије и Поморавља који радо, верујући у спасење и исцелитељске моћи заштитника манастира, у великом броју посећују ова света места.

Сви ми који волимо Мораву

Морава у нашим срцима, заустављена на платнима, укроћена фотографским апаратом, описана у књигама...

На географским картама, у историјским списима, књигама и повељама уцртано је и убележено најмање шест мањих и већих река истог имена - Морава. Једна од њих је она која данас пролази кроз Чешку, Словачку и Аустрију, док је ова наша као велика река са својим састваницама и притокама жила куцавица Балкана и Србије, остале су једва приметне на мапама. Заједничко за све њих је да их раздваја и спаја – река Дунав у коју се уливају. Више од тога све оне спајау и раздвајају пределе и људе.