Почетна

Пороци нових генерација - МЛАДИ И АЛКОХОЛИЗАМ

Шта алкохол мења у мојој глави?

„Алкохолизам је хронична, прогресивна болест зависности од алкохола, која карактерише губитак контроле над конзумирањем алкохола, психичку и физичку зависност, повећану толеранцију на алкохол и одвикавање од њега. То није порок или ствар слабе воље, већ озбиљно обољење које доводи до тешких физичких и психичких проблема, нарушавања социјалних односа и угрожавња здрављa зависника и читаве породице.“

Пројекат ПОРОЦИ НОВИХ ГЕНЕРАЦИЈА подржала је Градска управа Града Крагујевца на Конкурсу за медије. Овим серијалом текстова на нашем порталу скрећемо пажњу јавности да је неопходна подршка целокупног дрштва, али и брига институција, породице и појединаца како би се млади и родитељи нових генерација едуковали о штетним последицама по здравље које се манифестују као бурне промене у организму и души због прекомерне употребе алкохола.

Према дефиницији Светске здравствене организације алкохолизам је уживање алкохола и стварање постепене зависности код човека уз штетне последице на његово душевно и телесно здравље.
„Алкохолизам је хронична, рецидивантна болест мозга. Дефинише је компулзивно пијење, губитак контроле над количином попијеног алкохола, заокупљеност и неодољива жудња за узимањем алкохола, наставак употребе алкохола упркос изазивању бројних проблема.“
„Алкохолизам је хронична болест која укључује не само физичке, него и психосоцијалне проблеме пацијента, његове породице и околине. Алкохолизам спада у групу болести зависности. Не ради се, ни о каквој лошој нaвици, како се то често у народу мисли, већ о правој болести коју треба лечити. По броју оболелих алкохолна болест се налази на трећем месту, и то иза кардиоваскуларних болести и тумора. Ако томе додамо да алкохоличар никада није сам у својој болести, већ да пати и веома често оболи и цела његова породица, јасно је да се број људи којима је потребна стручна медицинска помоћ увећава за два до три пута.“
Све наведене дефиниције, проширене описима који јасно дефинишу стање зависности од алкохола, узете са сајтова који информишу и пружају подршку зависницима од алкохола подстичући их уз савете стручњака на лечење, указују на потребу да се о алкохолизму говори више, чешће и стручније како би се угроженој популацији, посебно младима, скренула пажња на последице које собом носи неумерено испијање алкохолних пића у периоду одрастања када адолесценти још увек нису свесни штетног утицаја алкохола на њихов физички развој и ментално здравље.

- Неоспорно је да алкохолизам у Србији последњих деценија постаје озбиљан здравствени и друштвени проблем који је не само претња новим генерацијама, него и читавој заједници. Према подацима Светске здравствене организације, Србија има једну од највећих стопа потрошње алкохола у Европи, што не изненађује уколико се отворених очију осмотри ситуација на терену. Сваки излазак младих између 15 и 20 година има укус неког коктела са значајним примесама алкохола који доводи до опијености. Бројке које показују да се око 10 одсто становништва бори са неким од облика алкохолизма додатно указују на потребу да се друштво конкретније позабави овом појавом уколико жели да заустави растући тренд опијања на журкама, матурама, прославама пунолетства... Иако је, под притиском стручњака, медија и здравствених асоцијација, свест о проблему алкохолизма у значајном порасту у односу на претходне године, и даље постоји јасно изражена потреба да сви надлежни по овом питању систематичније приступе проблему како би институционално алкохолизам био третиран као претећа опасност по младе. Чињеница да још увек не постоје адекватни облици здравствене заштите у пружању свеобухватне подршке и третмана особама које се боре са овим пороком и да се не поштују законом прописане обавезе о забрани точења алкохолних пића малолетним лицима, говори у прилог сумња да растући друштвени проблем није схваћен озбиљно управо од стране оних који могу да утичу на постављање лимита коме је дозвољено испијање жестоких пића – каже педагошкиња Живкица Ђорђевић, едукаторка на бројим пројектима везаним за ментално здравље младих.
Да честа злоупотреба алкохола током дужег временског периода доводи до развоја зависности, јасно је сваком ко посегне за флашом, али замагљеној свести под утицајем малигана из алкохолних пића није јасно да уживањем у алкохолу оптерећују ум и доводе га у стање када више неће моћи да контролишу колико попију. Некоме ко се навикне на пијанство пиће постаје потребно како би, истина привидно, одржао телесну и душевну равнотежу.
Кад се узме у обзир све већ виђено и поменуто да алкохол неминовно због дуже и учестале употребе ствара зависност, алкохолизам би требало тумачити као поновљено пијење алкохола, без обзира на количину и учесталост, које ствара одређене проблеме и тешкоће, углавном здравствене или социјалне и доводи до стања које захтева стручну помоћ. Стога, није згорек напоменути још неке опште познате податке који још више наглашавају значај и потребу решавања проблема алкохолизма код младих.
Уз наркоманију и никотинску зависност алкохолизам је једна од три највеће болести зависности, притом је најраспрострањенија болест зависности која обухвата 10 – 15 % одрасле популације и у значајној мери утиче на повећану смртност становништва. Алкохол тешко нарушава и физичко и ментално здравље, а скраћује живот и до 15 година. Животни век због алкохолизма је сведен на 55 до 60 година код просечног нелеченог алкохоличара, подаци су који скрећу пажњу на озбиљност проблема. Када се свему додају жртве због саобраћајних удеса у алкохолисаном стању, као и последице због туча, учесталих агресија под дејством алкохола, убистава и самоубистава, слика више није замагљена, јасна је као дан.
Код младих у Србији, према истраживањима, највећи број алкохоличара (оквирно половина) старости је од 20 до 34 године, а чак четвртина млађих од 16 година прилично редовно конзумира алкохол. Млади су изузетно подложни утицају вршњака и у том периоду су посебно рањиви, а такође и склони експериментисању. Међутим, три четвртине младих пробало је алкохол у породици и тај податак потврђује колико и како родитељи брину о својој деци.

Како је за младе средњошколског узраста, па и старије основце, препоручена едукација као једна од успешних метода скретања пажње на проблем, уз разговор са школским психологом, на једном семинару посвећеном менталном здрављу младих, питали смо адолесценте колико је алкохол присутан међу њиховим вршњацима и колико знају о последицама злоупотребе алкохолних пића. Одговори су готово поражавајући, углавном онакви какви се могу очекивати ако се све већ поменуто узме у обзир. Млади на журкама и окупљањима било које врсте пију жестока пића, вино, пиво и енергетске напитке у неограниченим количинама. Једнако дечаци и девојчице.

М.Ђ, матуранткиња једне крагујевачке школе каже да јој је из искуства познато стање опијености још на почетку средње школе.
- Била сам пијана више пута и у томе нисам видела ништа лоше. Неких ствари се не сећам кад попијем, знам само да ми је лепо и да сам потпуно опуштена. Догађало ми се да на неким забавама останем да спавам код другарице да ме не би видели родитељи. Када сам ипак морала да се вратим кући у припитом стању, пазила сам да не правим буку и да никога не пробудим. Знала је само сестра шта се догађа и увек је била нека врста заштите иако ми је сутрадан држала лекције о лошем понашању и опасностима у које непромишљено срљам. Једном сам се готово отровала од пића па сам коначно схватила да је пут којим идем претња не само за мене него и моје укућане. Мање пијем, водим рачуна колико и у којим приликама попијем - каже девојка која не крије да је била на самој граници понора из кога нема излаза осим мукотрпног процеса одвикавања.
- Да бих схватила колико је алкохол опасан по моје здравље била сам приморана да разговарам са психологом и старијом сестром и њеним другарима којима сам захвална што нисам склизнула у зависност. Мало је фалило да кренем стрампутицом зато својим вршњацима и млађим познаницима скрећем пажњу у свакој прилици на последице које собом носи неодговорност и непромишљеност кад на изласцима, тек онако, да би били тим, да се не издвајамо од других пијемо из досада, без разлога и повода. Буду то две – три, па и више чаша неког жестоког пића, белог вина или по нека флаша пива. Зависи шта се нуди и зашта имамо пара. Новац дају родитељи за излазак, а ми штедимо од џепарца да буде довољно кад се окупимо. И нема разлике између нас и младића. Понекад их надјачамо, боље подносимо пиће него они. Како улазимо у зрелије године више бринемо о здрављу и опасностима које алкохол доноси – закључује наша саговорница која је желела да остане анонимна иако се не стиди да говори о свом, како каже некадашњем пороку.
И Т.А, малолетница из сеоске средине, наводи да јој пиће није непознаница. Кад излази у град, са друштвом или са младићем, попије по неку чашу вина или пива. Ретко узима сок или неко газирано пиће. Једноставно, то није кул у друштву у којем се креће. Сви се сматрају дораслима за нешто ватрено. Мера јој је бистар ум.
- Кад осетим да ми се мути у глави престајем. Била сам више пута припита али не и пијана. Брат је често у граду кад излазим па ми је блам да ме види како посрћем. Углавном узимам бело вино, само понекад текилу или неки коктел мало јачи. Приметила сам да ме та једна, највише две чаше, опуштају и да се комотније осећам у друштву. Некако смо сви у истом стању, благо алкохолисани. Кад пијем сок, а то се ретко дешава, досадно ми је и мучно да будем у друштву. Као да им не припадам. Говорљивија сам и забавнија себи и другима кад нешто попијем. Смејемо се и шалимо на свој и туђ рачун. Нико се не љути и нема свађе. Водимо рачуна да неко из друштва ко нас вози не пије, свесни смо опасности од злоупотребе алкохола, зато не сматрамо да је страшно то што попијемо за викенд по неко пиће – каже девојка која сматра да је самосвесна и одговорна и да све држи под контролом, а то што попије једном недељно по неко пиће, највише три за једно вече, није за бригу.

Д.П, старији малолетник, каже да је алкохол саставни део сваког виђења са друштвом викендом у граду. Пије се онако, без разлога, да се напије.
- Понекад пред излазак одемо на пиће код неког од нас. Попијемо, нешто наискап, по неколико чашица домаће љуте, да направимо подлогу кад изађемо. То је за боље расположење. У кафићу наручујемо виски ако имамо довољно пара да платимо флашу за све нас. Понекад нам то није довољно па узмемо још по неко пиће. Не мешамо, толико знамо, али када нема вискија може и вотка, текила, неки коњак. Не пијемо вино, то траже девојке. А када излазимо оне најчешће нису са нама. Ако и буду понашају се исто као и ми. Пије се све, ракија, џин, виски, шпиритус... Шта има и зашта има пара. Поента није у квалитету пића него у томе да што више попијеш и останеш на ногама. Будемо пијани, наравно, али то никоме не смета, осим нашим родитељима кад нас виде у таквом стању. Једном је мој друг био на испирању, било је мучно за њега, за нас искуство које нам је скренуло пажњу да алкохол који нас опушта и помаже нам да се проведемо лудо може да буде опасан по здравље. Било је ситуација када су неке младиће из друштва, на једној манифистацији где се точило пиће потоцима, једва убацили у ауто хитне помоћи. Један није могао да хода, колицима су га одвели до амбуланте. Није знао за себе, мало је фалило да заврши у болници – прича без устезања младић који сматра да алкохол иде руку под руку са мачо типовима и да је то најнормалнија ствар на свету.
- Излазак без пијанства није никаква забава. Немаш о чему сутрадан да причаш ако ниси био у стању да те неко води кући – каже и оправдава многобројна истраживања и спроведене анкете међу младима које су довеле до сазнања да се пије без повода, зато што други пију, тек онако да би били забавнији у друштву, опуштенији и храбрији да нешто кажу што иначе не би у нормалним ситуацијама.
Илустрације су узете са зидова у канцеларији младих еколога у хали Тополица у Бару. Тематски су усмерене на борбу против болести зависности и алкохолизма међу младима и радили су их ученици, старији основци и средњошколци.
***
Пројекат „ПОРОЦИ НОВИХ ГЕНЕРАЦИЈА“ спроводи Издавачка кућа „КОФИП“ на порталу ПЛАНАМЕДИА, финансира Градска управа Града Крагујевца. Ставови изражени у овим публикацијама искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званичан став органа који финансира пројекат.