Пороци нових генерација - МЛАДИ И АЛКОХОЛИЗАМ
Како разликовати „пиће са друштвом“ од опасне злоупотребе
ПОРОЦИ НОВИХ ГЕНЕРАЦИЈА пројекат је портала ПЛАНАМЕДИА суфинансиран од стране Градске управе града Крагујевца који скреће пажњу јавности на све израженији проблем ширења алкохолизма међу младима.
Одговор на питање шта све, осим радозналости и жеље да се што пре уђе у свет одраслих, мотивише младе да се друже са чашицом,потражили смо од њих самих, адолесцената средњошколског узраста који су отворено говорили о овој појави не уочавајући сигнале да је испијање алкохола из поменутих побуда пут ка зависности. Одговори су очекивани, помало чудни и углавном непосредни, без дугог размишљања и улепшавања стварности.
Статистика показује да је 89 одсто средњошколаца пробало једно или више алкохолних пића, 37 одсто младића и 14 одсто девојака редовно пију алкохол, а 42 одсто се бар једном напило. Статистика показује и да је 84 одсто студената, после једног или два пића пожелело и треће, да је 68 одсто испитаника доживело "прекид филма", прецизније упало у алкохолну амнезију, 59 одсто студената користи алкохол у стресним ситуацијама, а 48 одсто студената користи алкохол за "разбијање" треме.
Уз цигарете алкохол је најчешће прва зависност са којом се млади сусрећу, па је испијање пића са друштвом удружено са пушењем. Наши млади са којима смо разговарали на једном семинару посвећеном едукацији о менталном здрављу, кажу да пију кад излазе у град, на рођенданима, журкама и дружењима, посежу за пићем чешће када су у стресним ситуацијама да би смањили осећај страха и неизвесности, када су нерасположени, тужни, одбачени или усамљени... Алкохол је „спас“ када у неким несвакидашњим контактима желе да се осећају сигурније, самоувереније и опуштеније, када желе да освоје девојку или да се допадну младићу и углавном, када сви пију, да им се не би замерило да штрче и не желе да припадају групи.
Раније су се млади први пут опијали на екскурзијама или на матури. Сада се граница померила на ранији узраст и околности које не захтевају посебне ситуације. Једна Милица Ђ. каже да је алкохол саставни део излазака са друштвом.
- Сваки пут када смо у граду, у кафићу, дискотеци, некад у парку или школском двориштву, опуштамо се уз пиво, текилу или нешто жестоко. Заједно, девојке и младићи. Сматрам да је боље опити се у друштву које познајеш него негде где си нов. Ако нешто крене како не треба, тровање например, пијанство да не знаш где си, твоји ће ти помоћи. Први пут сам се опила на једном рођендану, било је безазлеоно. Пили смо неограничено, несвесни да нас пиће узима под своје. Кад више нисам могла да стојим на ногама, одвели су ме у другу собу да спавам. Ничега се више нисам сећала осим да ми је била мука и да ме ужасно болела глава. Од тог искуства контролишем се колико и шта попијем, али нисам престајала са пићем. Мада, мислим да је алкохолисање непотребно да би нам било лепо. Све мање имам жељу да се напијем онако скроз, до даске – каже Милица, матуранткиња једне средње школе у Крагујевцу.
Миличини родитељи нису никада имали прилике да виде ћерку у стању пијанства па из тих разлога никада није ни желела да са њима разговара о опијању.
- Мислим да би ми забранили изласке и да би за њих сазнање да им женско дете долази пијано кући после поноћи, била поражавајућа истина. У таквим ситуацијама остајала сам код другарице, или се покривена сестриним саучешћем увлачила у кућу да ме не виде. Ујутру сам била трезна, или сам бар ја мислила да је све у најбољем реду. Моји су можда нешто примећивали у таквим ситуацијама, али су мислили да је све то безазлено док долазим кући. Сада се мало стидим због свега што сам непромишљено радила и знала бих да посаветујем млађе генерације да то не раде. Ниси бољи друг ако пијеш колико и они. Променили су се приоритети и ја сам, на моју срећу, изашла из тог порока са незнатним оштећењима, али ојачана и наоружана искуством да то није ни добро ни пожељно за младу особу, поготову не девојку која жели да остави утисак да је формирана личност достојна поштовања.
Александар из Велике Плане ради као ди џеј на журкама и забавама које организују млади за пунолетство или неким другим поводом. Каже да у свим већим местима у којима је широм Србије имао ангажман, а било их је много, сви млади имају исти систем забаве. Колективно испијање пива, текиле, вотке, неретко и вискија.
- Пију и девојке. Готово исто као младићи. Изненађујуће је за мене да добро подносе алкохол све док им се не помути разум после веће количине мешаног пића. Чини ми се да боље подносе малигане од младића и да могу више да потегну. Не предају се ни када им прекомерна количина пића ствара мучнину. Не стиде се да их друштво види у таквом стању. Непромишљене су и дозвољавају у таквим ситуацијама да их младићи физички злоупотребљавају. Чак и оне саме постају агресивне и предузимљиве када им се неки дечко допадне. Преузимају иницијативу и понашају се слободније него што би вероватно радиле у нормалним околностима. Такве сцене су дегутантне и забрињавајуће, све чешће су слика и прилика забава по Србији. И само одевање девојака као да сугерише њихову потребу за слободним понашањем – носе изазовну одећу, кратке сукње, нападно су нашминкане, прегласне и наметљиве – преноси своја искуства Александар, младић од 18 година.
- Оваквим понашањем каже матуранткиња из крагујевачке средње стручне школе, Анђела М, шаљемо поруку друштву да је млађој генерацији потребан стимуланс да се забављају, лепше друже и да стичу нова пријатељства. Не можемо да играмо и да се веселимо ако смо трезни, младићи нам лакше прилазе после друге - треће чашице, као да се боје неуспеха ако их одбијемо. Мислим да нам недостају здрави стилови живота, академски ниво размишљања, да у извесној мери сиромаштво доброг дела становништва онемогућава млађу популацију да задовољства налазе у стварима које су њима недоступне као што су путовања, концерти, маркирана одећа...
Немамо навику да посећујемо промоције књига, изложбе, позоришне представе - једноставно нисмо научени на такав вид конзумације културних садржаја – искрена је Анђела.
Теодора излази са братом, он је њен анђео чувар, контролише шта ради и с ким се дружи. Не дозвољава јој да се облачи слободно и да попије више од једног пића.
- Немам ни ја сама жељу да се навикавам на алкохол. Понекад попијем неки коктел, или текилу са лимуном. То ми је довољно за цело вече. Ни моје другарице не посежу са чашицом па смо по том питању ослобођене страха да ћемо се напити и показати ону другу нежељену страну када разум попусти пред навикама. Није нам потребно за расположење да пијемо више. Примећујем да то раде неке девојке па ми си чини да је њихово понашање непримерено и недопустиво. Свадљиве су, нападне, прегласне, коментаришу друге девојке и слободно прилазе младићима. Грле их и љубе, просто се намећу слободним понашањем. Када разговарамо о тим њиховим лошим навикама оне не виде ништа претеће у томе што попију коју чашицу због бољег расположења. Мислим да их то води у зависност јер већина њих редовно на изласцима наручује нешто жестоко. А пије се вино, вермут, вотка, текила, пиво, неки модерни коктели. Да ли то води у зависност нисам компетентна да одговорим, мада мислим да су неке од њих навикле на пиће и да то прихватају као најнормалнију ствар у свом животу. Неке попију више него што могу да поднесу, припите су и не владају собом – коментарише сцене са провода девојка од непуних 18 година. Алкохол их ради, како то млади кажу.
Дежурне службе домова здравља у свим већим местима готово сваког викенда, током лета за време неких манифестација и концерата, имају посла са пијанцима млађе генерације. Долазе нам пијани до даске, каже медицинска сестра Слађана П. из Велике Плане, често не знају за себе. Изводе их из аутомобила другови, за неке користимо колица да их пребацимо у амбуланту за испирање желуца. Не знају за себе и углавном су младићи између 17 и 20 година. Попију чак и више од лита жестоког пића. Они из пратње су углавном припити, али при себи, знали су где треба да га доведу. Када је ситуација баш озбиљна, морамо да позовемо полицију – каже Слађана.
Чудно, али млади наводе да у град излазе прилично „урађени“. Попију на искап две до три чашице жестине код неког друга да би им боље ишло пиће у кафићу. Неретко се могу видети у време викенда млади по маркетима како купују пиће, конзерве пива, флашице жестине и енергетске напитке а да ијм нико на каси не тражи доказ да имају више од 18 година. Ни угоститељи не воде рачуна о одредбама закона које децидирано указују на забрану точења алкохолних пића малолетницима.
Као закључак изнетих података и изјава младих намеће се констатација да уколико млади почињу рано да пију постоје веће шансе да се развије зависност о алкохолу у каснијем животном добу. Не сме се занемарити чињеница да узимање алкохола често доводи до доношења лоших одлука и да вожња у пијаном стању или вожња са пијаним возачем угрожава живот сапутника и других учесника у саобраћају. Опијење повећава опасност од насиља, убистава и самоубиства, утапања, сексуалних деликата, масовних туча и трагедија озбиљнијих размера. Алкохол умањује способност расуђивања и процене ризика, доводи до појаве хроничних болести и трајног оштећења виталних органа.
Стручњаци упозоравају родитеље да прате понашање деце у развојном добу када се лакше и брже посеже за пићем. Знакови да млада особа има проблем са пићем могу укључивати: промене расположења, раздражљиве су и бунтовне, плачљиве и поспане, летаргичне и неодговорне, занемарују обавезе у школи, губе концентрацију, лако одустају, сукобљавају се са ауторитетима... Одбацују старе пријатеље и склапају нова пријатељства, сукобљавају се са родитељима... Сви ови знаци не морају да указују на особу која је стекла зависност, али су сигнали за родитеље и старију браћу и сестре да обрате пажњу на понашање својих адолесцената. Важно је на време уочити проблем, одвикавање је дуг и мукотрпан поступак уз опасност да се и након излечења пацијент врати старим навикама. Сетите се да је боље спречити него лечити, истрошена фраза али свакако ради у оваквим околностима када је неопходно проблем сасећи у корену.
***
Пројекат „ПОРОЦИ НОВИХ ГЕНЕРАЦИЈА“ спроводи Издавачка кућа „КОФИП“ на порталу ПЛАНАМЕДИА, финансира Градска управа Града Крагујевца. Ставови изражени у овим публикацијама искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званичан став органа који финансира пројекат.