ГЛУМЦИ У АНЕГДОТАМА

„Комедијаши и комедијанти“ на позоришној сцени, духовите шаљивџије и занимљиви људи у стварном животу

Запамћене су и сачуване бројне анегдоте које сведоче о духовитим сценама ван позорнице, ведром духу глумаца и њиховим догодовштинама. Радо се препричавају на седељкама у клубу, када се актери шаљивих прича присећају свега што је некад било. Ветерани су били махом учесници, а ови млађи знају за догађаје из њихових прича па их зато радо препричавају. Наравно, као у свим народним приповедањима која се преносе с генерације на генерацију, неко увек нешто допише, нацифра да све изгледа још занимљивије и симпатичније. Најчешће су креатири тих лудих ситуација били Вита, Влада Тасић, Влада Ђурић, Жира Деда, Ђокица Миљковић и за промену неко од осталих сталних чланова Позоришта.

Доживети стоту

Стара глумачка гарда носи пријатна сећања на године проведене у Позоришту „Масука“

Портрет Властимира Михајловића Власте, глумца који је више од четири деценије прошлог века провео на даскама Позоришта „Масука“. Добитник је на десетине фестивалских награда, има Златну значку Културно просветне заједнице Србије и више кулских признања за најбољег лумца фестивала.

Власта је први пут ушао у Позориште са 19 година, док још глумачкo друштво „Масука“, иако је већ тада важило за значајну културну институцију, није имало своје просторије. Као тек свршени средњошколац, дошљак из власинског краја, пореклом са Модре Стене, једва навикнут на дикцију и поморавски говор, добио је прву улогу у комедији „Свет“. Пре тога глумом се „заразио“ у школској представи у улози Вука. Свидело му се како функционише позоришни живот, допало се и Вити како глуми, па је у истој години добио прилику да заигра у новој драми „Отац“. Годину дана касније игра у представи „Лицем у лице“, па у „Број 634“... „Сви моји синови“ су уследили 63, а потом су се низале улоге у сваком комаду који је био на репертоару Позоришта „Масука“. Биле су то плодне године за глумце и аматеризам.

ЕКОЛОШКЕ РАДИОНИЦЕ СА МЛАДИМА

ИМАМ ПРАВО ДА ЖИВИМ У ЧИСТОМ ГРАДУ – поручили су средњошколци на еколошкој радионици која је била организована поводом Дана људских права као део планираних активности Стамбене заједнице станара Јована Дучића 5 у Великој Плани у оквиру пројекта „ОЗЕЛЕНИМО ЗАЈЕДНО! УРЕДИМО ЗАЈЕДНО!"

Пројекат Стамбене заједнице Јована Дучића 5 био је усмерен на уређење простора испред улаза зграде у Великој Плани и након свих планираних активности станара успешно завршен тачно на време, пре зиме и зимских прилика које са собом носи ово годишње доба. Пројекат уређења и озелењавања улаза подржан је на Конкурсу „Мењамо заједно 2024.“, Удружења Про.Ток 21 из Смедерева у оквиру делатности Градског развојног дома Смедерево. У потпуноси је уређен и враћен у првобитно стање због кварова на топловоду разрушен плато испред улаза у зграду, постављене су бехатон плоче, затворени канали и рупе, однет шут, а цвеће и зеленило у жардињерама и лејицама улепшава улаз.

Доживети стоту

Кад деца постану глумци ветерани

Небојша Милосављевић растао је уз Позориште „Масука“ од седме године, провео у њему скоро пола века и у њему ће дочекати пензију. Позориште му је судбински предодређено.

- Од детета сам у позоришту. Прва улога била је у адаптацији бајке „Пепељуга“, са седам година, са 11 наступам са одраслима у комедији „Да ли ваша жена има чупаве ноге“, следила је „Фарса о храбром Науму“, а са непуних 14 сам добио значајнију улогу, прву велику, може се рећи главну, у драми „Мој тата социјалистички кулак“. Већ у „Тетовираним душама“ сам играо са ондашњим ветеранима – Владом, Јовом, Ратком, Владом Ђурићем... Мој идол је увек био и остао Влада Тасић – овако почиње прича о животном путу најнаграђиванијег глумца аматера у Позоришту „Масука“.

Доживети стоту

Зоран Митић, глумац Позоришта „Масука“, специјализован за епизодне улоге

Награде увек припадну неком другом, ја се потрудим да глумом оставим печат и будем најбољи што могу. Претекну ме Неша, Златко, Марко, други Марко, они имају запаженије роле

Четири деценије, скоро читав нечији радни век, Зоран Митић Киле провео је, са краћим паузама, на позоришним даскама Центра за културу „Масука“. Члан је позоришта од 85. године када је као средњошколац у драмској секцији коју је водио професор Ђоко Перовић играо главну улогу у култној Молијеровој комедији „Тврдица“. Чинило се тада да је сам Жан Батист Поклен улогу намени баш овом глумцу почетнику коме је и главна улога припала сасвим случајно, сплетом чудних околности због којих је касније Митић одлучио да се посвети позоришном аматеризму.