Моравом кроз поморавски крај

Одвајкада су долином Велике Мораве пролазили путеви који су пратили њен ток. Повезивали су средњу Европу са југоистоком, они попречни који су у свим правцима дотицали моравски ток повезивали су крајеве с једне стране моравске долине са њеном супротном страном.

Велика Морава и њене притоке на многим местима секу ове путеве због чега су људи били приморани да савлађивањем водених препрека спајају путеве и људе. Наједноставнији начин да се повежу обале био је да се река прегази на најплићем и најдоступнијем делу свог тока. Таква места се у народу називају брод, или газ, јер се на том месту може безбедније прећу на другу обалу него тамо где су вирови и где река тече пуном снагом. Међутим, овакви прелази су имали сезонски карактер и могли су се користити без бриге само кад је водостај током лета био у паду. За време љутих зима, кад снег и лед окују воду, могло се прелазити преко Мораве пешке. Али и то је носило ризике и било сезонског карактера.

Риболовачки трофеји

Није риболовачка прича. Десило се стварно, у присуству сведока. Они што су јели и пили поуздано знају да је шницла била као слоново уво, а реп ништа мањи од медвеђе шапе.Успеси два риболовца, Александра и Слободана дуго се препричавају...

Пола свог живота, можда и више, Слободан Живојиновић Боћа утрошио је на задовољства која доносе присуство реке и неизвесност пецања. На реци је провео незаменљиве тренутке радости и разочарања кад се из воде закопрца риба и неким чудом оде у дубине. Више је био загледан у водене површине Мораве и Дунава него у телевизијски екран. Ово гледање у модро зелену воду доносило му је више радости него преноси утакмица и разна светска првенства и олимпијаде, некако концентрисане баш у време баш кад риба највише ради.

Пре 40 година пројектовао и градио Жабарски мост и још тридесетак мостова у свету

Владимир Сјеклоћа, човек од науке и знања, визионар, градитељ мостова, архитекта, математичар, естета... Уз њега иде и све остало што се уклапа уз овакву личност

Када се крајем седамдесетих година говорило о потреби да се гради мост на Великој Морави, између Жабара и Велике Плане, Владимир Сјеклоћа, инжењер у Бироу за пројектовање мостова, урадио је нацрт за први континуални носач на пет поља чија је поправка уследила тек 25 година касније. Градња моста је трајала дуже него што се планирало, због чега се више од деценије чекало да грађевински објекат, од значаја за целу регију, буде предат на употребу.

- Ово је био последњи велики мост у Србији који је грађен потпуно нов седамдесетих година. За оно време по много чему другачији. Дужине 314 метара, стамени и прилично леп. Увео сам неке потпуно нове системе градње и пројектовања. Пошто је тада „Гоша“ градила конструкције дошао сам да га подижем као управник градилишта. Везан сам за њега двоструко – причао је пројектант приликом посете пре десетак година.

Исправљен водени пут највеће српске реке оставио за собом богато станиште барским становницима

Срби имају три Мораве и више Моравица, безброј бара, још више мртваја и малих акумулационих језера.

Западна и Јужна Морава чине Велику Мораву, њене су саставнице и разлог њеног постојања. Као равничарска река, Морава је некада меандрирала и имала мноштво oкука и завоја. Некада давно, док је човек није укротио, стално је мењала правац кретања остављајући изван свог корита, са леве и десне стране свог тока, напуштена моравишта која су се претварала у мртваје, баре и ритове са специфичном и бујном флором и фауном.

Не заборављамо нашу историју, градимо бољу будућност!

Нека 16 дана активизма против насиља над женама траје 365/6 дана у години

Пре 20 година изменама Кривичног законика породично насиље је постало кривично дело. Ово је историјски датум вишевековне женске борбе коју данас настављамо, и прекретница у разумевању породичног насиља у друштву. Захваљујући овом закону, породично насиље више није било приватна ствар већ горући друштвени проблем. Жене које трпе насиље су од тада могле да очекују заштиту државе и друштва.

 Рача и Јасеница својим водотоком обогаћују минерални садржај вода Велике Мораве 

Минерални извири обогаћују водени ток Моравиних саставница, Западне и Јужне Мораве, док само три локалитета у Поморављу директно пуне лековитим водама највећу српску реку. Налазе се у јагодинском крају у пределу Јухора, друга два извора богата сумпоровитом водом део су слива дињег тока реке Раче и Јасенице.

За разлику од долина Западне и Јужне Мораве, целокупан ток Велике Мораве не обилује изворима минералне воде. Тако биолози и геолози анализирајући састав воде притока Мораве дуж њеног тока закључују да је великоморавска вода значајно сиромашнија од својих саставница и по броју извора и по врстама минералних вода. Лоцирана су три локалитета у Великом Поморављу са изворима минералних вода који мањим водотоковима и притокама пуне корито Велике Мораве. Први се налази у пределу Јухора, планина у централној Србији, која се налази између Велике Мораве на истоку и Левча на западу, Темнића на југу и Белице на северу.