ВЕРУЈЕМ! ГОВОРИМ! ГРАДИМ! ПОВЕЗУЈЕМ!
Нови пројекат „Свете речи“ подстиче девојке пет средњих школа из Крагујевца, Бора, Деспотовца и Алексинца на оснивање и стицање самопоуздања унапређивања „меких вештина“ које доприноси личној делатности професионалне организације. рад и јачају емоционалну интелигенцију.
Тренинг за петнаест двојака из пет средњих школа одржан је у Врњачкој бањи од 23 – 25. маја. Едукаторка на пројекту била је др Лада Маринковић, професорка Новосадског универзитета, а са девојкама су савлађивале „меке вештине“ и њихове менторке, професорке у школама из којих долазе, како би заједно које реализовале активности планиране активности до којих је дошло. краја текуће и почетком наредне школске године. Општи утицај је да је образовање била једнако интересантна и корисна за обе генерације учесника на пројекту „Света речи“ који се реализује уз подршку „Екуменске иницијативе жене“ из Омиша.
Педагошкиња Александра Јањушевић , менторка тима Прве техничке школе из Крагујевца, истиче да је образовање за све девојке, учеснице пројекта, била прилика да се додатно оснаже, охрабрује самопоуздање и подухват. имају у значајној мери.
- Оно што су оне мени рекле јесте да желите да будете још јаче. Одушевљене су пројектом и одмах су дошле да то подели самном. Кажу да им је баш ово требало да разјасне неке дилеме и да ће радити на унапређењу својих капацитета како би оснажене могле да донесу исправне одлуке од животне важности за себе и заједницу. Видим да су оптимистичне и пуне позитивних утицаја, спремне за промене. Да могу, од овог тренутка би стартовале како би стечена знања и искуство са тренинга могу да пренесу вршењама. Пројекат ће додатно допринети оснивању девојака наше школе које ће од учесница на тренингу добити потребне информације о „меким вештинама“ и њиховом значају у комуникацији и личном остварењу и професионализму. Имаће могућности на индивидуалним сесијама и јавним трибинама да продубе своја интересовања у овој области. Идеја је да организујемо радионице и тробине на којима ће пажљиво одабране жене говорити како су градиле своју каријеру да би постале успешне у свом послу – каже Александра, менторка крагујевачког тима.
- Изабрали смо девојке које су прошле бројне едукације на пројектима УГ „Свет речи“ због чега смо веома важни организације која брине о младима и унапређењу, што нам се пружа и компетенција. прилика да стичемо нова искуства у областима од значаја за развој младих. Код девојака које су биле у прилици да се учествују на пројектима види се континуитет у унапређењу компетенције и задовољства што могу да раде на себи. Желе да се надоградјују, знатижељне су и истрајне када се прихватају обавезе. Неке од њих су приметно доминантне, понекад тврдоглаве и упорне да кажу да су у праву. Једна је дошла да се захтева зато што је учешћем на пројекту добила приликом да савлада неке недоумице и што може оснажена да се лакше избори са стресом који је био присутан неко време пре доласка на едукацију. Научила је да дише дубоко, изброји до пет и каже не себи и другом кад је потребно. Брзоплета је и импулсивна, нерелана према себи и другима, а као повратну информацију сам од ње добила да је научила како да се контролише и уздржи од коментара и наглих реакција. Помогла су јој сазнања са радионица како да контролише своје негативне емоције. Биће занимљиво проверити ова тврђења када се утисци слегну и искушења ставе на пробу – каже педагошкиња спремна да помогне и усмери своје ученике како да раде на себи и унапређењу својих компетенција.
- Девојке су се потрудиле да у предлогу мини пројекта, који су презентовале као своју бизнис идеју, уз креативност и маштовитост, истакну могуће слабости и препреке, што додатно усмерава њихову пажњу на валидност замисли коју су преточиле у план активности. Захваљујући оваквим пројектима и едукацијама на којима присуствујемо омогућвамо девојкама да раде на себи, да се оснаже, охрабре да мисле и буду креативне, да спроводе своје идеје у дело, да подигну самопоуздање и свесно крену у неке промене које ће им омогућити да буду боље схваћене и прихваћене од младића који су бројнији у нашој образовној установи – каже Александра која своје стручне способности и знање ставља са великим задовољством на располагање младима који су отворени за сарадњу и напредовање у областима изван наставног програма.
- Девојке желе да покажу своју снагу у средини у којој су дечаци бројнији и при таквом односу снага јача им борбени дух. Радили смо родну равноправност и уочили да се девојчице истичу снагом идеја. Дечаци често кажу да и они могу да заплачу и да су и они емотивни у ситуацијама које сматрају кризним. Девојчице су се овде, иако су првог дана биле тихе и повучене, прилично ојачале и оснажиле. Било је пуно емоција, много нових знања, корисних информација које ће моћи да примене у пракси. Верујем у њих и знам да ће научено добро применити на себи и на најбољи могућ начин пренети стечена знања и искуства својим вршњацима. У значајној мери их оснажује овакав рад, а ми имамо Савет за родитеље и континуирани рад са родитељима где они отворено говоре шта им значе пројекти на којима радимо са децом. Само две школе из града Крагујевца имају могућност да своје ученике укључују у овакве пројекте – каже Александра и додаје да ће са својим вршњачким едукаторкама због значаја теме радити убудуће и у основним школама.
- Већ имамо позиве да са старијим основцима радимо на едукацији, да и они буду укључени у пројкте који ће им помоћи да се оснажују и раде на себи.
Сања Пејчић, менторка из Бора, истиче да су утисци са предавања и радионица изузетно позитивни због актуелне теме која је увек присутна у нашим животима. Због целоживотног учења не само младих него и нас старијих, јачање самопоуздања и рад на „меким вештинама“ наш је заједнички интерес, где се некако заједно проналазимо без обзира на узраст и интересовања која имамо. Тема је значајна и оправдано одабрана као подстрек девојкама да раде на свом самопоуздању. Садржајна презентација материје уз креативне радионице доприноси стимулативној атмосфери; девојке су изузетно заинтересоване за тему којом се бавимо, препознају сопствене потребе и вешто се прилагођавају активностима које их уводе у свет одраслих. Едукација пре свега доприноси побољшању њихових комуникацијских вештина, не само у односу на вршњаке, него и на правилан комуникацијски однос са професорима, родитељима и ближњима. Они се овде сусрећу са својом генерацијом из других градова где имају прилике да размене мишљење и упознају се кроз примере добре праксе са ситуацијом у окружењу. Радионички рад их међусобно повезују и унапређује, уједно је ово добра прилика за нас менторе да се повежемо са њима и колегама из других школа учесника пројекта. Кад изађемо из учионице у контакту са њима изван школских оквира, боље се упознајемо, јачамо методске компетенције и препознајемо њихове потребе.
Сања сматра да су овакве едукације подједнако потребне професорима како би успоставили боље односе са ученицима и колегма, били у могућности да јасније сагледају конфликтне ситуације и били праведнији у доношењу одлука.
- Није дошло до генерацијског јаза међу нама иако смо дошли из различитих светова, деценијама удаљени једни од других. Упознавање себе и унапређење сопствених компетенција је и наша потреба. Подизање самопоуздања и савладавање нестрпљења одувек је била потреба свих генарација у било ком развојном животном периоду. Не видим неку битну разлику иако стално причамо како су млађе генерације другачије. Они имају неке друге вештине које ми немамо, „дигитални су урођеници“ и у том погледу у предности у односу на нас. Не видим велику разлику када смо ми били млади у односу на заинтересованос коју они сада имају по питању рада на себи. Девојке радо учествују у оваквим програмима, желе да оснаживање сопствених капациета подигну на виши ниво и питају зашто се овакве ствари не уче у школама. Одушевљени смо колико су имали креативних идеја и колико су расположени за тимски за рад. Добро је што су спознале какву садржину има „кофер меких вештина“ који носе увек са собом кроз живот и што су добиле инструкције како да се надограђују. Ако нису знале до сада ништа о овој теми учећи су могле су да препознају код себе коју вештину поседују и у ком би смеру требало да се надограђују. Био је изузетно креативан рад, радује ме да имају способност за договор и сарадњу и да уважавају туђе мишљење. Поседују спосоности активног слушања, можда нису мисаони, али показују жељу да откривају непознато и да уче. Прилагодљиви су и спремни да се врате у назад када је потребно – каже Сања и закључује да би овакав програм рада био пожељан са младићима средњошколског узраста који спорије сазревају и показују мање интересовања за рад на себи и јачању својих компетенција.
- Било је на овом семинару елемената активног слушања, жирафећег говора, примене медијације - свега по мало. Генерално, пројекат ће у свести учесица добити пун потенцијал када кренемо са планираним активностима. Једна од девојка је пресрећна и презадовољна што јој се пружа прилика да учествује на пројекту. Долази из хранитељске породице, ромске је националности и до сада није била на оваквим едукацијама – истиче значај пројекта Маријана Миладиновић Јовановић, педагошкиња и менторка тима из Деспотовца.
- Све што им је пружено као новина на едукацији су високо котиране вештине у савременом свету, имају истинску предност над техничким и практичним знањем које је неопходно да би смо се бавили позивом који смо одабрали, али да би постизали очекиване резултате и били задовољни сопственим достигнућима „меке вештине“ доприносе подизању самопоуздања и јачању емоционалне интелигенције. Цела јавност иде у том правцу и то ће нашим девојкама бити и те како корисно у животу. Рад на себи је у најширем смислу тематика овог семинара и унапређење личних компетенција а да то није знање које је примарно у образовању. Ово је нешто што је живототворно због чега би требало да буде у фокусу, али из неких неоправданих разлога није. Важна је тема и верујем да ће наићи на добар пријем у школи кода будемо упознавали ученике и професоре са резултатима учешћа на обуци – каже Маријана и додаје:
- Девојке су са овог семинара понеле свест да треба да раде на себи, да већ имају све што је потребно за стицање самопоуздања, да буду самоуверене, да не буду колебљиве, а јесу, да им степен сигурности и спознаје сопствених снага буде на знатно већем нивоу, да науче како да савладавају стрес и превазилазе трему од јавног наступа. Девојкама иначе највећи стрес представљају обавезе и изглед. Управо истичу различите категорије које су на самом врху стресора по њиховој процени – школа, обавезе, очекивања родитеља, нокти, трепавице, младићи. Како год изгледало да им школа није важна, ипак јесте, али их ништа мање не стресирају ни трепавице. Стрес који оне наводе је сличног ранга, само је битно колико је коме нешто важно у животу – напомиње менторка уверена да су све учеснице сходно својим потребама едукацију искористиле за унапређење својих компетенција.
- Са оваквих семинара девојке носе значајна искуства и подстицаје да раде на себи. Довољне су чак и две радионице да се промена уочи, уз претпоставку да је детету стало да ради на себи. Не могу стечена знања да примене већ сутра, али ће им свакако сазнање о „меким вештинама“ бити користан пртљаг који ће собом носити кроз живот. Тренерица је с разлогом рекла да време ради за њих. Живот је пред њима, тематику коју су обрађивале на едукацији, примере које су вежбале самостално или тимски по групама, имаће прилике да користе у животу кад им затреба и када осете потребу да се ослободе научене беспомоћности- закључује педагошкиња уз поруку младима.
- Посао педагога значи велики број сати рада са децом која не постиже добре резултате, немотивисана су и неамбициозна. Погрешно је што набраја почиње са не, али је евидентно да су девојке и младићи у принципу недовољно укључени у сопствени развој, међутим, када спроводимо неко време на обукама и видим ово лице активно у току живота. едукацијама, здраво прихватају промену, раде пуне ентузијазма на себи, унапредјују себе, добијам ветар у леда уз потврду да заиста иде са њима у правом смеру. Оне можда сада не уочавају шта им све доноси учешће на оваквим пројектима и да се стечене вештине на различитим обукама преплићу. Са собом са образовањем уз стечено самопоуздање понесу уверење да много тога могу, да верују у себе и да граде добре међуљудске односе. Овако научено и обучено лако ће прерасти у добре лидерке, способне руководиоце, успешне жене. Верујем да ће стечена знања и искуства из периода развијати знати да се користи и временом унапред.
П ројекат ВЕРУЈЕМ! ГОВОРИМ! ГРАДИМ! ПОВЕЗУЈЕМ! који реализује УГ „Свет речи“ подржавала је невладина организација ЕИЖ из Омиша.
„Екуменска иницијатива жена (ЕИЖ) хрватска је непрофитна организација која кроз свој програм додјеле финансијских потпора подржава пројекте и развојне базичне организације којима управљају жене те теологије у Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Сјеверној Македонији, на Косову иу Србији. ЕИЖ је посвећена оснаживању улоге жена у јачању позитивног грађанског и међурелигијског дијалога с обзиром на промјене регионалног фактора и вјере на свој регионални фактор. профил, ЕИЖ осигуравајућим активистицама из своје мреже могућност сусрета те размену искустава с циљем веће видљивости њихове рада и веће могућности за приступ ресурсима.”
