Зашто је потребно посветити пажњу менталном здрављу
У психологији се разликују две врсте кризе у периоду одрастања. Једне су развојне и очекиване, стоје пред свим особама и представљају изазов да се владају како би се човек даље развијао, друге се називају акцидентним, неразвојним или неочекиваним а представља се неособе. Ова врста кризних ситуација представља већи ризик за појаву већег стреса у несналажењу младе душе. Током трајања оваквих криза младој особи потребно је потребно пружање помоћи и подршке како би успешно превладала препреке.
У развојно неочекиване стресоре спадају различити облици губитака и различите ситуације злостављања уз избеглиштво, сиромаштво и друге догађаје који могу наступити нагло захтевајући од посебне ситуације велике ситуације. Стање кризе код младе особе често се може препознати када почиње да се занемају редовне обавезе у школи, ако напуштају уобичајене активности, буде незаинтересована за свој изглед, запошљава хобије и друштво.
Сигнал за узбуну је када неко претерано дуго спава или има несаницу, слабо или претерано једе. Карактеристичан је и начин размишљања, таква особа врло често види „црно-бело”, проблем оцењује као нерешиве, нема наду за будућност, почињење са злоупотребом алкохола или психоактивних супстанци. Рањивим особама често су очекивања нереална а постављени циљеви краткотрајни или их уопште немају. Када се налази у оваквој кризи, која притом дуже траје, млада особина је прави спас помоћ околине. У развојно очекивање стресоре падају полазак у школу, телесни раст и развој, тешко прихватање промене које почиње у пубертету кроз појаву секундарних полних карактеристика и друга дешавања која се могу задесити. Ове препреке углавном се лако савлађују, без много труда и помоћи науке.
Како кризу одликују сваку развојну фазу, а неочекивани стресни животни догађаји потресају сваког без обзира на узраст, специфичност се крије у начину на који адолесценти реагују на њих. Док мала деца узор и заштиту у стресној ситуацији првенствено траже родитеља, адолесценти покушавају сами да разреше своје стресне ситуације и тиме показују да су достојни очекивања да се више о деци довоје.
Међутим, под утицајем недовољно развијене емоционалне стабилности, неформираног идентитета, специфичности когнитивне фазе развоја, недовољно животног искуства, а може се рећи и сазнања, често се могу испитивати осећања, осећања, осећања безначајност беспомоћности и друге сличне тегобе. Осетљиви, рањиви (вулнерабилни) адолесцент лако може у таквом стању запасти у дубљу кризу и тако се удаљити од свакодневице, затворити се у себе или развити друге облике бега од „тешке стварности“ бирају зависност у односу на воду – зависност воде. најчешће пушење дувана, преко злоупотребе алкохола до употребе дрога и стварања зависности од коцкања, интернета, промискуитетних односа и сличних ситуација штетних по здравље младих. На тај начин сам адолесцент доприноси урушавању свог физичког, психичког и социјалног здравља.
Адолесценти, као најздравија развијена група, истовремено су под највећим ризиком од смртног исхода управо због последица ризичног понашања. Под ризичним понашањима подразумева се начин живота који за свој резултат има трајно нарушавање здравља, неретко са смртним исходом. У том расту последице конзумирања алкохола и дрога су најризичније и најчешће.
Како многи адолесценти не пролазе током одрастања праве буре и олује са самим собом или својом околином, на различите начине стекну непријатна искуства која их упозоравају и опомињу. Они који их на свом путу „очовечења“ користе, имају шансу за позитиван исход што би требало да знају сви, они који страхују, који покушавају да помогну и они који осећају страх од последица преживљеног. Позитиван исход за сваког адолесцената, саветују психотерапеути, искориштена је могућност да се формира свој идентитет и одговорно закорачи у свет одраслих; самостали се, одабере нове блиске особе, буде способан да руководи својим животом на сопствено задовољство и има добре односе са својим примарним породицом. Притом, свака криза је истовремено прилика да се здраво расте и адолесцентни развој у позитивном смеру. Без обзира на околину, свака особа има право да свој живот окрене у позитивном праву. Такође, у свакој особи може се наћи лични снага да се терети стресних ситуација владају. Потребан је само начин, рекао је др Лада Маринковић, професорка психологије на једној од едукација на тему менталног здравља.
Ментално здравље се развија од најранијег детињства и зато су аспекти поремећаја различити у зависности од раста детета. У најранијем детињству мало дете може да буде хиперактивно, агресивног понашања и супротно њему, дете које је мирно, повучено у себе. Последњих неколико година недоволна вербална комуникација, закаснили су процеси сазревања, развој говора, разни проблеми муцања и дислалије, јавили су се које се скрећу пажњом на могуће поремеће. Такође, сигнал за узбуну су ноћни страхови и ексцесно понашање малог детета. Када се креће у школу, ако немају интелектуални дефицит, јављају се проблеми са праћењем градива, са поштовањем ауторитета, нападима беса и љутње, ситуације када вришти, повређење, самопоуздање. и малтретира животиње и старе људе - истиче у прилог теми др Снежана Милојевић, педијатар са богатим искуством.
У том основном порасту бег од куће такође скреће пажњу на могући проблем у развоју, патолошка лажљивост, минхаузенов синдром, манипулација стварима, ситуацијама и људима. Стварање синдрома жртве је начин да оправдава своје поступке и скреће пажњу на себе. У периоду адолесценције ти проблеми су различитости и фенотипска експресија је интензивна. Тада се стиче статус такозване црне овце, или првог момка и прљаве девојке што се манифестује различитим видовима социјалног, или антисоцијалног понашања као што су туче, опасне војносексуалне, неконтролисане. проституција, такозвани синдром Дон Жуана. Визуелни аспект особа које имају неку функционалну дисхармонију је синдром који се уклапа у профил особе са могућим менталним проблемима. То још увек није болест, само је поремећај понашања када такви адолесценти имају потребу за специфичним видовима облачења које је најчешће пренаглашено. Носе посебне фризуре и екстензивне тетоваже – укључује др Милојевић упозоравајући да се и пирсинзи посматрају неким вапајем душе.
Након тога иду значајни менталнг здравља, а то су неурозе и нажалост најозбиљнији структурни поремећаји менталног здравља, психозе међу којима је широјзбија. Оно што је порука струке, а тиме и рушење зида ћутања, потребно је да у континуитету причамо о менталном здрављу и менталној хигијени, да некако тему приближавамо природним породицама и уобичајеним обичајима. Да сви заједно мало одложимо телефоне, једном другом гледамо у очи, откријемо врата душе, будемо још ближе са ближњима и говоримо чешће о менталном здрављу – поручује психолошки др Лада Маринковић.
Из поменутих разлога, на које се позивају стручни животиње позивом изабрани за бригу о деци, сматрамо да је потребно, истраживањима у овој области, савета стручњака скренути пажњу на појаву душевне несвестице, осећања. јављају занемаривањем менталне хигијене због стигме која још увек влада на овим просторима, тешко лече.