Програм оснаживања девојака кроз развој меких вештина, лидера и подршке реализује УГ „Свет речи“ са партнерским школама у пет средњошколских установа централне Србије.
Удружење грађана „Свет речи“ спроводи нови пројекат „Верујем! Говорим! Градим! Повезујем!“ којим п одстиче девојке пет средњих школа из Крагујевца, Бора, Деспотовца и Алексинца на оснаживање и стицање самопоуздања унапређивањем „меких вештина“ које доприносе професионалној процени и личној агенцији. тимски рад и јачају њихову емоционалну интелигенцију.
Тродневни тренинг, који је водио професорка Новосадског универзитета др Лада Маринковић, организован је протекле недеље у Врњачкој бањи. Девојке су на обуци јачале самопоуздање, унапређивале комуникационе вештине, училе се лидерству, откривале тајне добре организације, оспособљавале се за тимски рад, подстицале емоционалну интелигенцију констатације и упознавале се решавања консултација. Савладале су материје уверене да су уз нова пријатељства и подршку ментора спремне да утичу на промене у својим заједницама.
Драгана Милић Рајда, менторка из Алексинца, истиче да су теме обрађене на обуци изузетно корисно за све узрасте, не само за младе девојке којима је програм наведен у циљу оснаживања процеса личности, него и током трајања. личног развоја.
- Пројектом је обухваћена шири тема која се не односи искључиво на свеопште оснаживање девојака за превазилажење научене помоћи. Обуком се скреће пажња младима на потребу стицања вештина којима се подиже самопоуздање, подстичетски рад и јављају комуникационе способности које се могу применити у различитим међуљудским односима. Значајно је да девојке схвати разлоге због којих би требало у раном расту одрастања да раде на свом самопоуздању. Формулација „меке вештине“ за снажне девојке довољно говори о суштини образовања и сугерише закључак да бити снажна жена не значи губитак нежности и женскости. „Меке вештине“ у комуникацији су нека врста потенцијала којима ће се жене изабрати за своје место у друштву, породици, свету опште. На познат начин ове вештине су препознатљив женски стил комуникације. Показују нам да није пожељно сама агресивним наступом борити се за остваривање неких права, боље је приклонити се софистицираним вештинама, чему нас учи искуство и подсећа суштина пројектних активности – каже професорка Рајда.
- Девојке нашег окружења нису тако често у прилици да стичу ову врсту знања у оквиру наставе. Нешто од тога се повремено чује на часовима грађанског васпитања иако би остварио овакав програм могао да буде нека врста наставне јединице. У недостатку прилика да се током школовања упознају са овим темама надам да их ми старији, својим личним примером и искуством, охрабрујемо да се отворе и размишљања о темама које се овде често обрађују, а о којој се говори и говори у њој. врхњацима. Оно што је мене лично изненадило су резултати теста личности који су показали да смо сами себи у неком погледу непознаница. Другачије себе доживљава и видим него што је тест на основу мојих одговора регистрован. Било је излагање едукаторке поучно, занимљиво и динамично. Чини ми се да се обука одвијала управо онако како би требало да се материјал, комплексна и захтевна, изложи девојкама које се тек сусрећу са одређеним појмовима који дефинишу личност и стање средња духа из временског периода – тимски период. Алексинца.
- Овакве едукације су занимљиве девојкама, укључујем на основу интересовања и активног учења на радионицама. Било би добро да се обука не заврши овде и да се не зауставимо на пола пута. Када би се после успешне и свеобухватне едукације осмислиле активности на којима ће девојке током целе школске године унапређивати стечена знања и подстицати развој „меких вештина“ својих вршњачких промена кода, у позитивне промене кодекса. него што се може претпоставити. Тако бисмо им стварали прилике да кажу колико су спремни да мењују себе мењају свет око себе – сугерише професорка Драгана Милић Рајда, због актуелности теме, наставак пројектних активности по завршетку пројекта.
- Наше девојке су на почетку биле мало уздржање; за њих је све ово што се догађа и постаје предмет расправе ново и непознато. Временом су се прилагодиле и почеле да са вршењама из других школа мењају искуства, што показује да не постоје значајне разлике између девојака у великим и мањим срединама. Оне у ствари имају потребу да се зближавају и друже, да се боље упознају и умрежавају следеће циљеве пројекта. Очекујем да будем сигуран у себе, да имају више самопоуздања, да научим како да презентују своје идеје и овладају софт скиллс вештинама . Родитељи и колеге подстичу овак рад са временом да почиње самопоуздање девојака доприноси њиховом личном развоју и унапређењу свеобухватних односа у заједници – закључује Рај.
Нада Спалевић, менторка тима Средње стручне школе „Кнез Александар Карађорђевић“ из Крагујевца, очекује по завршетку пројектних активности значајне промене у свести и понашању средњих школа до којих долази до којих долази. девојака и јачању њиховог самопоуздања.
- Надам се тиму лидера који ће у свом личном развоју, кроз тимски рад са вршњацима моћи да пренесу компетенције и технике усвајања меких вештина са којима су се успели на овој обуци. Сматрам да су све учеснице пројекта биле привилеговане тиме што им је пружена шанса да се учесвују на едукацији. Ако посматрамо само лични развој, свака девојка је бар мало допринела учешћу на пројекту свом самоосвећењу, самоприхватању и надоградњи личности. „Меке вештине“ , до недавно непознаница за већину учесница, помогле су им да из себе извуче највише стране свог персоналитија и да на примерима из живота познају колико су им важне у свакодневној комуникацији за сукобе сукоба и стреса у периоду сукоба и сукоба. одрастања – истакла је Нада Спалевић, професорка књижевности - менторка на пројекту.
- Уверена сам да су девојке свесне важности оваквих обука с обзиром на чињеницу да социјализација међу младима никада није била тежа него сада, када жива реч бива потиснута мрежа, подржавају мрежу и покрећу интернет рапидати. „знаковне“ комуникације. Уместо реченичног склопа у порукама преовлађују емотикони, књиге су замениле игрице и прикази књижевних дела у сажетој форми на интернету. Промене су ангажовањем на оваквим пројектима могуће и рано уочљиве. Искра је упаљена, када се буди засијаће пуним сајем. Девојке су стидљиво ушле у причу о оснивању и улози „меких вештина“. Неке од њих су први пут на пројекту, збуњене и неприпремљене за материју која ће бити предмет проучавања. Каснији приступ теми и ангажовање на радионицама показали су да је интересовање пробуђено, да тема дотиче њихова чула, да запажају значај образовања и поседовања неких вештина које им помажу и договарају коментаре – коментаре. учесница пројекта професорка Спалевић.
- Посебно ми је драго што жели да се интересује за оснивање девојака и значај комуникационих вештина спусте на ђачки парламент који броји око стотине ученика. Када се ова идеја преноси на одељенске заједнице није тешко претпоставити какве ефекте се могу очекивати – каже Нада усмеравајући пажњу на стрес који утиче на понашање деце и омладине, при чему може да се постигне позитиван резултат поседа. решавања неспоразума међу вршњацима.
- Код деце се кроз неартикулисано и агресивно понашање види да су под стресом. Важно је да им дамо прилику да вербализују шта се осећају. Мислим да управо ту лежи проблем и да због нејасног и невештог описа стања које их угрожава, нису у могућности да кажу шта осећају и шта их мучи. Крајњи исход је неспособност да се носи са стресом. Имам срећу што као професорка књижевности све вештине које сам уградила у себе током живота и образовања могу да применим у анализи књижевних дела и писмених задатака. Кроз поступање књижевних јунака, теме које се обрађују и епохе кроз које пролазимо примењујемо у настави. На часовима књижевности негује се говорна култура што ми отвара врата да указујем на позитивне и негативне особине ликова који могу да служе као пример и узор младима. Девојке на оваквим едукацијама вежбају јавни наступ, слушајући друге упоређују своје ставове и мишљења, једне од других учења, откривају код себе потенцијале који нису пренели и нису пренели. На све поменуте начине које примењујемо у пракси и којима се приклањају радници на сопственом самопоуздању и изградњи личности развијају неопходно критичко мишљење усуђујући се да кажу да се сматрају да се сматрају. своје ставове уколико су сигурни у њихову вредност и истинитост – закључује своје коментаре о значају пројекта профсорка Нада Спалевић.
П ројекат ВЕРУЈЕМ! ГОВОРИМ! ГРАДИМ! ПОВЕЗУЈЕМ! који реализује УГ „Свет речи“ подржавала је невладина организација ЕИЖ из Омиша.
„Екуменска иницијатива жена (ЕИЖ) хрватска је непрофитна организација која кроз свој програм додјеле финансијских потпора подржава пројекте и развојне базичне организације којима управљају жене те теологије у Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Сјеверној Македонији, на Косову иу Србији. ЕИЖ је посвећена оснаживању улоге жена у јачању позитивног грађанског и међурелигијског дијалога с обзиром на промјене регионалног фактора и вјере на свој регионални фактор. профил, ЕИЖ осигуравајућим активистицама из своје мреже могућност сусрета те размену искустава с циљем веће видљивости њихове рада и веће могућности за приступ ресурсима.”
