Пројекат Еразмус + КА152 „Док не буде касно!Вршњачка медијација – потреба и могућност да се дође до решења“
Са великим очекивањима млади са балканских простора дошли су на обуку о медијацији
Млади из Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Северне Македоније обучавали су се од 10. до 19. јануара у хотелу „Краљ“ у Врњачкој Бањи за вршњачке медијaторе који ће на радионицама, током ове школске године, у својим срединама вршњацима предочити принципе ненасилне комуникације и показати им предности медијације.
На пројекту Еразмус + КА152 „Док не буде касно!Вршњачка медијација – потреба и могућност да се дође до решења“ учествовало је 32 младих старости између 16 и 20 година, четири лидера, 2 едукатора и координаторка пројекта Јелена Златотова. Пројекат је реализовало УГ "Свет речи" са партнерским организацијама "Млади волонтери" из Високог, "Женска акција“ из Радовиша и „Светионик“ из Бара. Пројекат је подржала ЕУ из програма Еразмус + КА152.
На првом окупљању млади су изношењем својих амбиција, искрено како младост налаже, попуњавајући разнобојним листићим дрво жеља, истакли као очекивање управо оно што им се на крају вишеструко обистинило. У највећем броју пожелели су да употпуне своја знања, научe нешто ново, стекну трајна пријатељства, да им боравак у Врњачкој Бањи буде занимљив и незабораван. Као пожељан исход боравка на размени навели су потребу да упознају себе и друге, да кроз забаву стекну нова искуства и вештине, да се лепо забаве.
Очекивања су им била усмерена и на овладавање техника медијације које би им помогле да стечена знања о ненасилној комуникацији примене у школи и будућем животу, да могу боље да разумеју себе и друге, да науче како да препознају насиље, како да буду непристрасни у конфликтним ситуацијама, како да решавају проблеме... Неки од њих, дубље загледани у будућност, пожелели су да открију како размишљају млади у окружењу, какве су разлике међу генерацијама адолесцената у земљама бивших југословенских република из којих долазе учесници пројекта, да сазнају нешто више о културолошким, социолошким, верским и националним сличностима и разликама.
На дрвету жеља и очекивања нашле су се поруке које су сугерисале младалачку искрену потребу да нешто у будућности мењају код себе и других, да разбијају предрасуде и стереотипе, да се зближе међусобно, успоставе блиске контакте који ће им помоћи да заједно у будућности покажу како могу уједињени да граде боље међуљудске односе и стварају бољи свет за себе и нове генерације. Било је неколико порука које ненаметљиво говоре о свести младих да су спремни да руше уврежена мишљења која их ограничавају да мисле космополитски, да себе виде у новом свету без граница и да желе за себе и друге лепшу будућност него што је била наша прошлост. Пожелели су неки од 32 учесника да стекну нове вештине, упознају боље људе из других средина, да буду боље комшије и да међусобно боље сарађују.
Преписујући мисли са паноа очекивања на којем разбарушени листићи сажимају њихова надања, читамо поруке личне природе: да путују, подигну самопоуздање, да се ослободе нелагоде на јавном наступу, да без стида изражавају своје мисли, да буду друштвено корисни, прихваћени од групе и забавни... Пратећи циљ пројекта неко је желео да подигне сопствену и свест заједнице о насиљу, да препозна насиље и реагује исправно, да се оспособи како да влада конфликтним ситуацијама...
Запажене су и алтруистичке идеје са хуманим ставовима према различитостима међу људима па су тако неки од учесника истакли намеру да након едукације у својим срединама подстакну толерантан однос према особама са инвалидом, да инсистирају на поштовању свих разлика и несавршености међу људима, поштовању туђих ставова и обичаја. Већина је изразила жељу да научи нешто ново што ће им бити корисно током целог живота, да ојачају себе и оснаже друге.
Неко је скромно истакао да је део тима своје државе зато што жели да допринесе личном напретку, да се едуковањем труди да буде бољи него што јесте. Било је личних жеља које млади често у сличним приликама истичу као важан сегмент образовања - да учење не буде досадно, да их обука не смара и да имају довољно простора за своје потребе, да се забављају, друже и стекну нова искуства. Очекивања су између осталог била и да се приближе вршњацима из других средина, да стекну нове познанике и пријатеље за сва времена, да се лепо забаве, осећају пријатно и слободно, буду схваћени и прихваћени.
Листа жеља је очекивано разноврсна и маштовита, реална и могућа. Слојевита као што се млади са наших и свих осталих простора сами између себе разликују по карактеру, навикама, предиспозицијама и особинама које граде њихову личност. Упркос сличностима и свим могућим разликама које их дефинишу везује их једна иста мисао - да се забаве и стекну пријатеље. На крају едукације потврдили су својим кратким исказима да су на размени добили много више него што су очекивали.
Били су, рекли су сви заједно, без изузетка: СРЕЋНИ, ЗДОВОЉНИ, ИСПУЊЕНИ, ОСНАЖЕНИ... Стекли су нова сазнања и ојачали самопоуздање, добили као награду много нових пријатеља. Било им је лепо и корисно. Судећи по њиховим реакцијама циљеви њиховог окупљања су у потпуности остварени: дружили су се и спријатељили, једни од других су учили, научили да поштују богатство различитости, стекли нова познанства и остварили блиске контакте са људима којих ће се радо сећати; подигли су интеркултуралну свест и показали да су спремни да руше предрасуде, да превазилазе различитости, да у будућности дају допринос дијалогу и међурегионалној сарадњи. Од њих се и није више очекивало, као што ни сами нису више тражили за себе него што су добили.
Финансира Европска унија. Изнесени ставови и мишљења су, међутим, искључиво ставови аутора и не одражавају нужно ставове Европске уније или Европске извршне агенције за образовање и културу (EACEA). Ни Европска унија ни орган који додељује средства не могу се сматрати одговорним за њих.