Не заборавите на ноћ славуја
Придружите се излетима на којима се слушају славуји
Друштво за заштиту и проучавање птица Србије (ДЗППС) трећу годину заредом, од данас до недеље, организује славље о манифестацијама „Њ“ које ће грађани моћи бесплатно, на више места, на више места. слушају мале славе у вечерњим сатима, у пратњи орнитолога и других љубитеља птица.
Чувена песма малог славуја (Лусциниа мегархинцхос), у различитим периодима прослављена кроз народна веровања и уметност, траје управо веома кратко: од повратка нашем поднебљу током априла па до краја маја. Певају искључиво мужјаци, у настанку да успостави гнездеће територије и привуку жене. Након тога, мали славуј је ту све до септембра када креће пут Западне Африке где проводи зиму, али више не пева.
Поглед славуја не прати раскош његовог певања. Ради се о ситној птици, величине од 15-ак цм, обојеној у неупадљиве сивкасто-рије тонове. На све то, славуј је врло скровит, хитро се креће кроз жбуње, па се јако тешко види. Како се могу чути и током дана, њихова песма долази до изражавања у вечерњим и ноћним сатима када величина других птица утихне.
На свим локацијама излети почињу у вечерњим сатима, када птице још увек могу да се посматрају, а како пада мрак и птице се повлаче, пролази песма славуја постаје доминантна. За слушање птица неопходна је тишина па је број учесника на излетима ограничен, а обавезне пријаве отворене су до 21. априла или док се не попуне места.
Манифестација је финансијски и организационо подршка Европска кућа у Новом Саду. Компанија АзетаБио обезбедила је за сваки излаз органски лосион за заштиту од инсеката, а бренд Славуј гречка ужину у виду својих производа. Пријатељ манифестације су и Мелемитимочке крајине, породична радионица за производњу мелема.
Пре него што се придружимо летницима да нешто научимо о славуима. Славуј је заједнички назив за две врсте европских птица певачица из породице мухарица (Мусцицапидае): мали славуј (Лусциниа мегархинцхос) и велики славуј (Лусциниа лусциниа). Оне се не разликују много по величини тела или телесној маси, него по томе што велики славуј има нешто дужа крила. Ове две врсте се зато могу по изгледу разликовати само ако се држе у руци и изгледа им се перје, а за то имају изглед само званичних птица птица. Песма ове две врсте се, међутим, доста разликује.
Славуји имају неугледно смеђе перје (одоздо нешто светлије него са горње стране), па их је тешко приметити у густишу у коме живе. Гнездо славуја се углавном налази на самом тлу, а много ређе на ниској вегетацији. Састоји се од неуредне гомиле лишћа и другог биљног материјала, а често је скривено испод купина, коприва и других бодљикавих биљака. Славујчићи се из јаје излегу голи и слепи, али брзо расту и добијају перје, па за пар недеља већ могу да лете.
Обично се мисли да славуј пева само ноћу, али уколико га не узнемирају, често пева и дању. Најчешће притом седи у неком жбуну где је скоро невидљив због неупадљивог перја. Песма малог славуја је инспирисала многе песме, бајке, опере и поезију.