Почетна

Пороци нових генерација - МЛАДИ И АЛКОХОЛИЗАМ
О последицама алкохолизма код младих Живкица Ђорђевић, педагошкиња Удружења „Креативна педагогија“ из Пожаревца.

Ментално здравље младих брига је свих нас, не само родитеља и директних учесника у васпитању деце, него и заједнице - читавог друштва. Разлог да озбиљно проговоримо о проблемима са којима се сусрећу млади у периоду одрастања су опомене које су стигле прошлог пролећа као последица масакра у Београду и Младеновцу. Шта друго се намеће као закључак осим да је обавеза свих нас да бринимо о деци као прави родитељи.

Да на време реагујемо и спречимо стрампутице којима млади несвесни последице крећу под изговором да само испитују своју издржљивост и храброст, убеђени да ће престати са штетним навикама кад пожеле.

Да је алкохолизам у великој мери присутан међу свим генерацијама и да је пораст алкохолизма међу младима претећа појава пред којом друштво још увек обара поглед и не предвиђа драстичне мере кажњавања да би се закон поштовао и растући тренд порока међу адолесцентима заустави, потврђује педагошкиња са великим искуством, Живкица Ђорђевић, председница УГ „Креативна педагогија“ из Пожаревца, која је током целокупног радног века била окренута бризи о менталном здрављу младих.
- У нашим породицама се вековима негује култура алкохолизма, деца гледају како укућани пију, где је отац модел понашања, мајка сигурно није јер се свако згражава од жене алкохоличарке. Очеви су дасе иако су некад јако груби у стању пијанства. Хвале се својим породицама док им деца одрастају сматрајући да је опијање нормална појава. Скоро сам имала контакт са дечаком седмог разреда где је тата „поносно“ причао да дете попије четири пет пива на том узрасту, да пуши цигарете и он у томе не види никакав проблем. Деца при таквом одгоју врло рано добијају својства која припадају одраслим особама. Прилично су самоуверени, почињу рано да возе, сигурни су у себе, покушавају да буду модели другима где друштвена заједница не реагује да то спречава. Као да се на то гледа мало из прикрајка. Не реагује се директно уз образложење да је то ствар њихове породице и њихов проблем. Све то и јесте њихов проблем док неко наш због таквог проблема не страда, док ваше дете не седне у ауто са још четворо младих од којих је један, тај неко ко је добио ауто од својих, попио и направио удес у коме је настрадало ваше дете. То тад постаје проблем ширих размера и онда видимо да алкохолизам постаје брига свих нас из окружења. По закону деца до пуних 18 година не би могла да купе алкохол, али код нас мало ко о томе води рачуна. Деца се не контролишу, крећу на екскурзију са пићем, носе пића као поклон на славља и рођендане. Пију колективно – каже Живкица ограђујући се од ове тврдње уз исказ:надео се у ком се. То тада постаје проблем ширих размера и онда видимо да алкохолизам постаје брига свих нас из окружења. По закону деце до пуних 18 година не би могла да купи алкохол, али код нас мало ко о томе води рачуна. Деца се не контролишу, крећу на екскурзију са пићем, носе пића као поклон на славља и рођење. Пију колективно – каже Живкица ограђујући се од ове тврдоће уз исказ: 

- Не кажем да је то већинско понашање, али сви појединачни случајеви просто су прави изазов за младе који још немају довољно искуства ни довољно капацитета да добро размишљају и добро резонују.
Педагошкиња каже да је алкохолизам у порасту зато што је алкохол доступан свима. Свако може да уђе у продавницу да купи пиће без проблема и то што алкохоличари уживају значајан углед у друштву у којем се крећу и као такви служе као модел другима.
- Школе немају довољно друштвених капацитета да се носе са таквим стварима. Имамамо чак и благонаклона гледања наставника који су и сами алкохоличари. Пијење је по многима нормална ствар тако да таква клима погодује рапидном увећавању алкохолизма и померању граница на млађе генерације. Друштво као да сматра да алкохолизам и није нешто страшно – каже педагошкиња упозоравајући заједницу на последице које собом носи рано конзумирање алкохола. - Поприлично сам се сретала кроз праксу са алкохолизмом. О алкохолизму се доста ћути. Крије се ако је нечије дете дошло кући пијано, ако је имало интервенцију хитне службе, ако су га донели кући другови у пијаном стању. Породице нерадо говоре о томе, углавном их је срамота, сматрају себе кривим што се то уопште догодило. Не знају шта ће даље да раде са дететом да не понови случај и постане алкохоличар... Кад би се урадило неко добро истраживање мислим да нема адолесцента који је завршио средњу школу, а да се једном није опио, бар када се ради о дечацима. Код девојака мислим да је у мањем проценту изражен овај порок, мада су оне последњих година, као и у другим стварима, некако слободније да покажу храброст и одважност да нешто раде другачије него што се некада радило - каже и додаје:
- Алкохол прво утиче на комплетно физичко и ментално здравље адолесцената, они су још увек у развоју. Много је шећера у организму који може да им поремети читав метаболизам. У највећој мери страда јетра, урушен је рад других органа. Алкохол утиче директно на све процесе који се у мозаку одвијају тако да сазревање мозга које треба да се деси у том добу се не одвија у складу са процесом развоја и сазревања младог организма. У таквом стању когнитивне функције нису усклађене док саме емоције трпе драстичне промене. Дете постаје раздражљиво, губи моћ опажања, престаје да се плаши суда одраслих, постојећа ситуација му је нереална, не види ствари какве јесу. Угрожен је највиталнији процес који је за младог човека од суштинске важности – дете не може да учи, не може добро да памти, да разуме, да се концентрише на материју коју обрађује. Све виталне функције, физичке и психолошке опадају, самим тим особа је угрожена и на губитку у сваком погледу – наводи разлог због чега је алкохол погубљен за млад организам, Живкица Ђорђевић, педагошки чије је искуство у раду са децом од изузетне важности када се као едукатор бави оваквим темама.
-Јако је тешко да било ко утиче на растући тренд повећаног интересовања младих за алкохол. Друштво иде својим токовима, али мислим да је захтевати поштовање прописа први корака за решавање кризе. Кафићи не би смели да буду близу саме школе, када би се поштовала забрана служења алкохолних пића деци испод 18 година и продаја алкохола у продавницама малолетницима стање би се значајно побољшало. Наши ђаци на екскурзији у Прагу нису могли да купе алкохол ако нису имали пуних 18 година, у Хрватској нису могли да пију алкохол на улици и на јавним местима, нису смели да га купе без путне исправе. Једна наша продавачица прича да је недавно дете, седми – осми разред, дошло ујутру,пре школе, да купи алкохол, кад му је рекла да је забрањено продавати малолетним лицима пића, отишао је незадовољан у другу продавницу где је уредно услужен. Дете је пре наставе попило своју дозу алкохола, отишло алкохолисано на час, неспособно за рад и учење, несвесно да омета друге ученике док прате наставу. Ту друштво има моћ. Јединствено поштовање закона може нешто битније да промени. Едукације, јавни часови, приче су корисне у одређеној мери, али недостаје примена прописа. Само поштовање закона мења ствари из корена. Детету испод 18. године несме било ко да продаје алкохол на јавном месту и тачка. Када би били сви освећени да се закон поштује, онда би и породице озбиљно схватиле обавезе да деци не дозвољавају такве ствари – истиче Живкица и наглашава да је у заједничким поремећен читав систем вредности који утиче на порочно понашање младих.
- Млади који пију су поштовани од својих врхова. Сматрају их храбрима и одважнима. Нуде понашање које ови други не могу да покажу. Кад су адолесценти у питању они су слободни да пију, да се понашају одрасло, надмено и бахато. Алкохол му отвара слободу коју природно нема. Неко ко је стидљив, ко се диви томе, жели да буде такав, копира модел понашања. Они који пију су јунаци и хероји. Кад открију да је у ствари такво понашање непримерено, негативно и непожељно, можда касније схвате да би требало нешто да промене, опасно је ако су дубоко зашли у воде алкохолизма где је стручна помоћ неопходна.
На питање када деца траже помоћ, када схватају да је алкохол постао опсесија којом не могу да се одупру, Живкица каже да из искуства у раду са основцима и адолесцентима зна да деца на том узрасту нису у стању да препознају проблем.
- Схватају родитељи кад примете да им деца долазе пијана, кад пада њихов успех у учењу. Малолетници веома дуго не процењују да алкохол негативно утиче на њих, једноставно до краја средње школе нису у стању да схвате шта им се дешава. На том узрасту немају перспективу да је алкохол зло које их узима постепено. Алкохол односи полако, повећавају се количине, расту и губици – психички и физички, урушавају се стање разума и целокупни биолошки и ментални капациети организма. Свако експериментисање са алкохолом, цигаретом, дрогом и другим психоактивним супстанцама иде са радозналошћу младог човека. Њихова знатижеља иде ка томе да испробају своју снагу, свој дух - шта могу, шта не могу. Идеја сваког младог човека који нешто проба, а зна да је опасно, повезана је са веровањем да може сваког тренутка да престане да то ради ако жели да не буде зависник– каже Живкица супа и додаје:
- Заиста, имате децу која само пробају неку врсту недозвољених супстанци или алкохол и одустају кад увиде да им то не години. Имате оне који се напијају викендом и има оних који постају тешки зависници који ће једног дана морати да иду на одвикавање. Кад имате 15-16 година не знате, то уосталом не зна нико, која ћете категорију бити. Сви верују да ће бити она прва – могу да престанем кад хоћу, могу да управљам својим животом како хоћу. Нико не мисли да ће бити неко ко ће да се опија толико да ће падати на улици, да ће га водити лекару, да ће можда бити агресивни виновник туча, узрок саобраћајних нестећа, понајмање млад човек који тек почиње а ужиа у пићу – наводи Живкица све штетне последице алкохолизма указујући пажњу младима на могуће немиле ситуације које се дешавају због. склоности ка пићу.
- Већина родитеља ћути и ја из искуства знам да родитељи који имају такву децу су модели за своје наследнике. Знају да кажу и они су пили па им ништа није било. Можда су мало боље прошли него њихова деца, али када се суоче са свим последицама и штетама које су настале због њихове родитељске небриге, буде прилично касно да се ствари поправе. Тамо где родитељи примете да деца пију и да нису из те приче, траже брзо помоћ. Саветују их да се не понашају непромишљено, да се не поводе за другима - некако их усмеравају и контролишу. Буду обазриви и предузимају све да спрече опијање. Било је ситуација, на матурском, да се дете толико напило да сам морала да га водим у болницу, или кад се напију у школском дворишту да тражим помоћ. То није оно сумњам или начула сам па позивам родитељи да обрате пажњу.То је била конкретна ситуација, нешто  очигледно где је било неопходно да се обавештава родитељ. У таквој ситуацији усмеравамо родитеље да даље воде случај сами. Када се пијанство догађа у школи имате могућност да процењујете какву ћете меру детету да се изрекнете ако се то догоди за време наставе, или на екскурзији. Свака мера која се изриче ученику треба да има за последицу његову жељу да промени понашање, а не да је доживи као вашу одмазду, казну за учињено дело, него да је прихвати као неку врсту помоћи. То захтева доста разговора са дететом, много објашњавања, прича и суочавања адолесцената са самим собом тако да је доста велики посао на људима који раде у школама, психолозима и педагозима, да се баве и таквим проблемом. Њихово је да објасне, помогну у самом доношењу одлуке о процесуирању. Да процене која је мера најпозитивнија за то дете.
На питање колико школа може да утиче на понашање адолесцената и које се мере предузимају да алкохол не уђе у школске учионице, педагошкиња подсећа да је тежиште проблема пребачено на родитеље, друштво, институције и читаву заједницу.
- Није школа ловац на њихов живот, они имају право да своје навике организују како сами желе. Школа очекује, а касније и послодавац, да они буду неко ко ће испуњавати обавезе које су постављене испред њих . Ваш приватни живот је одлука како ћете живети, одговорност је на вама. Ако ће неко да се напије за викенд неће га нико контролисати ни у школи ни на послу, али ако је агресиван и ако омета друге, онда му следе санкције. Они различито реагују, неко је миран кад се опије, неко је врло тежак, не разумеју кад им се каже да нешто не раде, дремају, поспани су, нестабилни, говоре неповезано, засмејавају околину... Нормално је да су им реакције неконтролисане и несувисле.
И родитељи реагују различито на овакве појаве и испаде своје деце. Ако изгредник долази из породице где има алкохоличара, често су веома уплашени да је можда наследна појава, знају да је тешко са њима, да дуго траје поступак одвикавања, да је опасно по здравље, да су последице неминовне. Траже излазе како из такве ситуације да извуку дете, неки пак бране дете са намером да избегну казну и осуду колектива. На крају крајева, то још нису алкохоличари, то су деца која експериментишу, испробавају, где је велика шанса да се превентивно делује – закљућује разговор педагошкиња чији је циљ да укаже деци и родитељима да је почетно стање пијанства стадијум који изискује пуну пажњу и озбиљност како би се на време предузеле мере да испијање пића не пређе у навику и зависност када би без стручне помоћи тешко било изаћи из кризе.

ЗБОГ ЧЕГА ПИЈЕМО
Ако се деси нешто лоше, пијеш да заборавиш; ако се деси нешто лепо, пијеш да прославиш; а ако се ништа не дешава, пијеш да би се нешто дешавало.
Чарлс Буковски

***
Пројекат „ПОРОЦИ НОВИХ ГЕНЕРАЦИЈА“ спроводи Издавачка кућа „КОФИП“ на порталу ПЛАНАМЕДИА, финансира Градска управа Града Крагујевца. Ставови изражени у овим публикацијама искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званичан став органа који финансира пројекат.