Нови пројекат УГ „Свет речи“ усмерен је на оснаживање девојака против родних стереотипа
Менторке о значају пројекта
Менторке о значају пројекта
Пројекат Снажно да животу! Оснажене девојке у борби против родних стереотипа, реализује УГ „Свет речи“ уз подршку Фондације Реконструкција Женски фонд, са девојкама средњих школа из Велике Плане, Смедеревске Паланке, Крагујевца, Кучева, Алексинца и Великог Градишта. Тренинг је одржан 24. новембра у Великој Плани. Едукатор на обуци била је Смиља Синђелић,професорка психологије у Гимназији Велика Плана.
Менторке, професорке средњих школа чије су ученице део тимова који ће у својим срединама ширити идеју о родном оснаживању, сматрају да су овакви пројкети који девојкама омогућавају да се у периоду одрастања сусретну са основним појмовима родне (не)једнакости веома важни за њихову еманципацију и подизања свести да је неопходно се боре против дубоко уврежених стереотипа.
Деагана Милић Рајда, професорка књижевности у Техничкој школи „Прота Стеван Димитријевић“ у Алексинцу, сматра да је пројекат врло значајан зато што се у нашем друштву, упркос напретку заједнице, још увек робује стереотипима у мушко женским односима.
- Очекујем да ће ова едукација оснажити девојчице да нешто другачије пробају и да схвате да имају право на свој избор насупрот нечему што им је наметнуто. Сматрам да су самим избором техничке школе направиле први корак у разбијању стереотипа у погледу одабира занимања. Ово ће их додатно охрабрити да се баве пословима који нису до сада били карактеристични за девојке. Уверена сам да ће имати прилику и знања да се изборе за своје место у професији коју су одабрале и да неће бити принуђене да прихвате послове које не желе. Срећне су што су имале прилику да учествују у пројекту, врло су заинтересоване дошле на едукацију и пажљиво пратиле рад на радионицама због чега очекујем да су врло мотивисане за рад након завршене едукације – рекла је о својим учесницама на пројекту професорка Милић Рајда.
- Присута је родна неједнакост у средини из које долазе, патријархална схватања нису уступила место савременом начину размишљања, још увек има остатака табуа иако се временом мењају схватања и обичаји. Данас је прихватљивије нешто што пре двадесет и тридест година није било. Родитељи одобравају њихову жељу да раде на себи, подржавају их и прате, неретко говоре да утичу позитивно на њих подстичући их на промене. Иако се доста говори о насиљу у свим срединама, мислим да стално треба понављати да никакво насиље није прихватљиво. Сматрам да на томе треба више радити, појаснити младима како да разликују насиље и како да се боре против свих облика насилног понашања. Овакви пројекти их томе уче. Још увек не постоји свест у друштву шта је све насиље, овде су девојке добиле нова сазнања о економском, психичком, дигиталном и свим осталим облицима насиља и емоционалних уцена. За овај узраст је једино физичко насиље препознатљиво, због чега је било веома корисно да све те појмове освесте и направе разлику између љубави и љубоморе, пажње и омаловажавања, свега што може да доведе до несклада у будућим партнерским односима – истиче професорка Милић Рајда.
Александра Јанушевић, педагошкиња из крагујевачке Средње медицинске школе и Прве техничке школе у Крагујевцу истиче да се овим пројектом девојке оснажују за будући живот и припремају за равноправне међуљудске односе.
- Сматрам да би требало још више и свакодневно говорити о томе, нарочито новим генерацијама девојчица које се опредељују за нека до сада мушка занимања. Ми у школама све више радимо на томе. Имамо једну ученицу која завршава по дуалном образовању за електромонтера, друга је на смеру дијагностика на возилима, волим да истакнем ове случајеве зато што се неке ствари мењају у схватањима људи и што се на тај начин утиче на свест девојака и младића да не постоје искључиво мушка занимања. Моје девојчице упорно инсистирају на томе да и оне могу све што могу дечаци и да сутра могу равноправно са њима да обављају те мушке послове, ма колико се то другима чиноло немогућом мисијом – каже Александра.
- Девојке одлично схватају тему коју обрађују на радионицам, изузетно сам поносна на њих што су активне и што се лако, са разумевањем укључују у рад групе. Када је живот у питању оне су можда мало суровије према дечацима зато што су поучене лошим примерима из живота. Временом се мењају неке ствари у друштву али и даље постоје предрасуде да жена не може ово или оно, а да мушкарац може. Радимо на томе да све више жена буде у политици, на руководећим функцијама, раније их није било у војсци, сада их има на војним и полицијским академијама. Циљ је да буде цело одељење женско да би и жене могле да покажу своје способности у војним доктринама и да и оне могу да остваре своје жеље уколико их имају у тој области – истиче педагошкиња из Крагујевца и каже да их у настојањима де се девојчице оснажују подржавају родитељи.
- Родитељи сматрају да је потребно да се девојчице родно оснажују, одобравају овакве едукације. Има доста самохраних мајки које због својих компликованих ситуација морају да се оснажују и буду самосталне, буду способне да се саме боре за живот, да покрену неки бизнис, буду економски независне, кадре да саме издржавају децу, брину о њима без помоћи заједнице и уцена бивших партнера. Занимљиво је да су девојке са непуних 16 година лепо излистале разлике, могле да дефинишу појмове са којима се први пут сусрећу и буду активне на обукама. Била сам позитивно изненађена и поносна на њих – закључује педагошкиња која користи сваку прилику у оквиру наставног програма да са младима анализира теме које их интересују, укључујући и радно засноване разлике између младића и девојака.
Психолошкиња Техничке школе из Кучева, Ксенија Јанковић, преносећи утиске са едукације, истиче да су њене ученице са великим задовољством учествовале на обуци која је имала за циљ родно оснаживање девојака.
- Едукација им је омогућила да превазиђу неке уврежене стереотипе, ослободе се предрасуда и изађу бар за један корак из својих родних улога које им намеће друштво. Оно што очекујемо да ће бити резултат јесте да девојке које су присутне на обуци поразмисле о родним улогама које су пре свега друштвено одређене и самим тим представљају очекивање друштва о понашању жене у свим областима живота и рада. Надам се да ће оснажене и пробуђене за овакве теме преиспитати на личном плану нешто и код себе што би могло да утиче на промене, да би следећи корак можда био да промене нешто у својој околини. За почетак ће то бити радионице које ће одржати за своје вршњакиње у својој школи. Нас млади веома често изненаде иако ми мислимо да су незрели и често пасивни, да пасивно прихватају многе ствари. У ствари, ова обука је показала да имају предзнања, да су девојке размишљале о томе, да често нису задовољне, можда чак и немоћне да нешто промене, али мислим да ће ово бити једна мотивација да предузму макар нешто на личном, можда и ширем друштвеном плану – преноси своја очекивања професорка психологије, Ксенија Јанковић.
- Оно што сам приметила као позитивну промену након оваквих едукација односи се на јавни наступ. Добиле су на самопоуздању, обиму неких информација, што се тиче напретка у ставовима према родним улогама и родној равноправности, мислим да је рано очекивати озбиљније промене. Има их и биће их још више. Мислим да су девојке још увек у неком конфликту. Руралне средине су задржале традиционални концепт родних улога много више него градске. На друштвеним мрежама имају прилике да виде да све не мора да буде тако и да су оне између две ватре, или два избора, да пасивно прихвате оно што је у породици укорењено, или да направе неки искорак у смислу да и са друштвених мрежа прихвате нешто - надам се оно што је добро, паметно и позитивно. Уверена сам да овакав рад није узалудан, даје ефекте, код неких више него што је очекивано. Мислим да девојкама из руралних средина овакве обуке више пружају, да је то додатна подршка ставовима које оне већ имају, везано пре свега за равноправну поделу послова унутар саме породице, равноправности у запошљавању, висини зараде и слично. Са друге стране, мислим да до тих значајнијих помака неће доћи све док наше друштво не допринесе променама у образовању и другим сферама савременог живота – каже Ксенија посматрајући шири значај пројекта и едукација на оснаживању девојака чији напредак би требало да прате суштинске промене у читавој заједници која се још увек бори са обиљем предрасуда и стереотипа по питању родне равноправности и разлике међу половима.