Размена младих из четири државе са простора Балкана на пројекту Еразмус + КА152 „Док не буде касно! Вршњачка медијација – потреба и могућност да се дође до решења“
Учесници размене о значају медијације и важности пројекта на коме су учествовали
Млади из Босне и Херцеговине, Северне Македоније, Србије и Црне Горе провели су у јануару, за време распуста, девет дана у Врњачкој Бањи, учећи ненасилну комуникацију како би помогли вршњацима да решавају конфликте мирним путем. Циљ пројекта је смањење вршњачког насеља и буђење свести младих о могућностима мирног решавања несугласица међу собом.
Пројекат Еразмус + КА152 „Док не буде касније!Вршњачка медија – потреба и могућност да се дође до решења“, уз подршку ЕУ реализовало је УГ „Свет речи“ из Велике Плане са партнерским организацијама. акција“ из Радовиша и „Светионик“ из Бара. Учествовало је 32 младих, старости између 15 и 20 година који су савлађујући техничке медије стицали знање како да у својим срединама пренесу искуства о начинима решавања врхњачких мирова.
Два Вука су подгорички момци који су се на себе скретали пажњу занимљивим опасностима и лепим понашањем. Представљали су се у дуету – Вук 1 и Вук 2, или ми смо Вукови, што је био знак распознавања момака којима је уз спорт и задовољство учење на радионицама био „лаган поса”.
Вук Вујадиновић носи велико лепе успомене са измене. За њега је све било супер од почетка до краја.
- Научили смо доста о медијима, код нас се вазда причало о врхунском насиљу, али не и о медијима, што ми веома значи решавање конфликата. Причали су нам како да избегнемо вршњачка насеља и да јавимо насилнике, али нико није говорио о томе како да их решимо. Стекли смо пуно пријатеља, а као очекивања сам написао управо то, да упознам нове људе и научим нешто ново. Испуњена су ми очекивања у потпуности. Изненадило ме је што су сви позитивни и добри као дугари, и то ми је оставио највећи притисак. Сви смо се разумели, међусобно комунисти као стари знанци. Није било никаквих неспоразума нити каквог неразумевања. Македонце смо научили да говоримо нашим језиком, а ми нисмо успели да проговоримо на македонском, осим што смо научили по некој фрази која нам је била симпатична. Пријатељства ће ми остати у трајној успомени, о медијима сам довољно научио и запамтио, али ми је драже што сам стекао нове пријатеље. Ово што сам овде научио моћи ћу да применим у свакодневном животу. Ми у принципу нисмо свдљиви, сви се фино дружимо и међусобно поштујемо, али ако дође до препирки, знам шта би требало да урадим. Свакако смо ми мирни, али добро је да знам како би требало реаговати у спорним ситуацијама – каже Вук Вук Вујадиновић.
Други Вук, Вук Вукашиновић , дели исто мишљење као величина његових старих и нових пријатеља.
- Сви утисци су феноменални. Било ми је прелепо ових десет дана, стекао сам нова познанства, купио на рдионицама потребна знања о медијима и ненасилној комуникацији. Надам се да ћу се показати као добар посредник и да ћу моћи да применом знања са обуке када се нађем у ситуацијама где је то потребно. Дефинитивно, најзанимљивије ми је било снимање филмова, пријатељства ће ми остати у дугом сећању, а и ово знање које сам стекао о медијима никада сигурно нећу и треба да заборавим –
- Било је много прилика да се покаже наша креативност, радионице су биле базиране на невербалном учењу, пружена нам је прилика да радимо онако како желимо. Плодови рада су разни филмови, клипови које смо снимали, радио сам чак и интервјуе и био задовољан. Сјајно смо се забавили кроз радионички рад истовремено и учили. Први пут сам на променио и радо бих дошао поново. Пожелео сам да упознам нову културу, сада желим да путујем у Македонију и Босну, да опет видим Србију. У Црној Гори је показао са носем Дурмитор, Ловћен и Цетиње, повео бих све моје нове пријатеље на Приморју, да се мало забављамо и окупамо, а код нас у подгорицима спорта су се феномени показали и показали. лепе и виђене ђевојке – каже Вук Вукашиновић.
Лана Николова ,ученица Гимназије из Радовиша, пре доласка пожелела је да стекне нове пријатеље и научи нешто ново.
- Имам нове пријатеље, научила сам доста о медијима, стечено знање ћу радо пренети на вршњаке. Покушајте да помогнете у конфликтним ситуацијама. Било нам је супер, сви су правила другари, променили смо контакте, остали у комуникацији и желели да се поново видимо ако будемо слични на неком другом пројекту који ће нас поново ујединити.
И Александра Петрова , учесница из Радовиша, потврђује да је друштво било најлепши део промене, а учење о медијима корисне едукације која ће имати примену током целог живота.
- Било је баш занимљиво и едукативно. Показало се да можемо да научимо на интересантан начин много важних ствари о ненасилној комуникацији. Све научено могу да пренесем на своје вршњаке и мени блиске људе са којима контактирам. Доста сам знала, али сам много више сазнала овде, првенствено како се користе одређене методе и колико могу да буду корисне за спремање насеља међу људима. Интерусантно јесте, али још нисам сигуран да ли могу да будем добар медијатор. Студираћу језике, то ме привлачи и ова могућност да се упознајем људе из других држава ми је добро дошла. Споразумевали смо се понекад на енглеском, лакше је било него да им на македонском објашњавамо шта можемо да кажемо. Има доста насил код нас, један ученик је са посебним потребама и други то злурадо користи за збијање шала и омаловажавање. Не односе се коректно. Оснажена сам, не стидим се да говорим на неком скупу, слободна сам после ове обуке да комунистима са непознатим људима. Очекивања су ми била да научим нешто ново, стекнем пријатељства и искуства која ће ми бити корисна у животу. Бања је прелепо место, Копаоник ми је био занимљив, а Жича утисак дана. У Радовићу нема снега, ретко пада, овде ми је била упечатљива башта зимска идила коју немамо доле на југу – каже Александра.
И Ружица Митева , ученика из Радовиша,понела је много лепих утисака са међународне промене.
- Много сам срећна и затворена што сам била у прилици да будем на Еразмус породице. Стекла сам много другова из различитих земаља, мислим да су сви позитивни. Стварно су супер. Обожавам да се дружим са њима и све супер беше. Много ми се додало што смо били измешани по групама, тако смо се још више приближили и лакше привикли једни на друге. Одлазим задовољавајућа, испуњених очекивања. Неки моји нови пријатељи су желели да дође код нас. Интересантан ми је био фолклор других земаља зато што и ми негујемо традицију. Волим своје обичаје, волим се фолклором, радо користим сваку прилику нешто научим о кореографијама које ми немамо у нашем фолклорном наслеђу. Упознала сам на интеркултуралним вечерима обичаје и културу других народа што ме је подстакло да са осталим учесницима измене информација о њиховим земљама. Најлепше ми је било у Жичи, а тешко ми је да речима опишем све што сам дошао као пријатељско искуство овде на промени. Више сам пуштена, била сам срамљива, сада се ослобађам и слободне наступа пред непознатим људима, мање се стидим и схватам да се ми упркос језичкој баријери добро разумемо и коректно споразумевамо – каже Ружица:
- Све је било преубаво, супер баш све.
Софија Павловић, средњошколка из Крагујевца, као најјач утисак са измене истиче рад у групи и снимање филимића.
- Сваки дан смо радили нешто ново. На интересантан и занимљив начин смо ушли у медијацију и постали обучени медијатори. Ништа пре ове промене нисам знала о медијима, али ми није било тешко да пратим предавања зато што су професори знали да нас анимирају. Када нам падне концентрације, подигну нас да направимо неку вежбу и ми се после тога смејемо, поново орни за рад. Биће корисно свима овде научено градиво из вањске активности, насиље се веома посебно у нашој средини, чак се и најбољи другови често сукобљавају око ситнице. Сматрам да је неопходно да се подигне свест о томе да се насиље претња и да би могло да се спречи толерантним опхођењем, ненасилном комуникацијом и поштовањем разлике међу људима – каже Софија учеником техником.
- Могла бих да се бавим медијима, довољно сам научила. Предавања са вежбама су ми помогла да схватим суштину медија и да излагања едукаторке не буду достатна и сувопарна. Размишљам како могу да применим стечено знање у пракси. Млади не схватају колико грубе шале могу да допринесу размирицама међу пријатељима и да доведу до насила. Најзначајнији начин је рад на филмовима. Ојачале су ме заједничке вежбе, када сви причамо и тражимо најбоље могуће решење за задатке које смо добили по групама. Свима је било лакше да пратимо рад на радионицама када смо се упознали и приближили. Како смо осетили већ после другог дана да смо тим. Рад на медијима ћу усавршавати тако што ћу искористити сваку наредну прилику да више сазнам о техникама и новим могућностима које пружа овај облик ненасилне комуникације.
И за Ивана Килибарду , Гимназијалца из Подгорице, који је себи доделио налог редатеља у раду на филму о медијима, утисци су одлични.
- Стекао сам много нових познанстава, научио важне ствари о медијима, сигуран сам да ће ми стечено знање користити у животу и да ћу се вратити кући са већим самопоуздањем и потребним погледима на питање давача на савременом захтеву. раније нисам чуо о медијима, држала ме је пажњу на предавањима и било ми је занимљиво док смо научили, још занимљивије кад смо кроз форум театар медија представљали одређене и методе. Потрудићу се да што више користим у пракси стеченог знања, да се на радионицама вршњацима приближавамо медијима и да се током школске године сви заједно ангажујемо око смањења насељавања у школама, на спортским теренима на спортским теренима. Поред радионице и учења, пријатан притисак оставио је на мене упознавање других учесника. Надам се да ће пријатељства тражити и да ћемо с дуго сећати један други. Разлика има међу нама, свесни смо их сви и то представља најзанимљивији део упознавања, али оно што нам је заједничко је чињеница да на исти начин осуђујемо нас и трудимо се да се спремамо и трудимо се да се спремамо и трудимо се да се спремамо и трудимо се да се спремамо. његовој школи и околини има насеља.
- Константно и неприметно, вербално или физичко, није тако екстремно са жртвама, али забрињавајуће. Дигитално се насиље у последње време смањује, брину све шта пишу и објављују, опрезни су и подучени да то не раде због последица које ће се носити и осуде групе или целог друштва, ако се не раде не морају радити. крај школске године као проверени „редитељи сценариста“ на промени направио неколико филмова о предношћу ненасилне комуникације.
Његовој школској другарици Матеи Раковић , ученици из Подгорице, било је, како у две речи коментарише - баш лепо .
- У почетку сам била забринута како ће све то проћи; дуг је период од десет дана, не знам шта ме чека, али је све било лепо и брзо је прошло. Могу све што сам научила на едукацији да применим у пракси, поготову што се често догађају неке конфликтне ситуације код нас у школи. Раније сам мислила да ће неко други прићи када се дешавају такве ствари, да нисам јата која ће имати улогу посредника. Било ме је страх, сада мислим да сам довољно ослобођена и оснажена да реагујем у конфликтним ситуацијама. Вербално насиље скоро свакодневно је присуство, физичко ређе, али га има. Младићи су склоности свађама и сукобима који би могли да прерасту у тучу - вређају се, најчешће исмејавају особу која се разликује од њих по нечему. Научили смо овде да поштујемо разлике на примерима из живота. Показали су нам едукатори на емоције и последице које трпи живота насеља, на тај начин смо боље разумели шта је медији – преноси своја искуства Матеа уз коментар:
- Упркос разликама које неоспорно постоји међу нама, ми смо се међусобно поштовали, уважавали и слушали једни друге. Зближили смо се за ових десет дана више него што смо очекивали. Жао нам је што се ово завршава и што се можда никада више нећемо видети. Најзанимљивији утисак су ми игрице на радионицама и интеркултуралне вечери. Иначе, о медијима се мало зна у мојој земљи, ни ја ништа нисам знала о томе док нисам дошла овде, зато је била корисна едукација за све нас који ћемо можда желети да предочимо значајне личности личности с циљем. људима.
