Размена младих из четири државе са простора Балкана на пројекту Еразмус + КА152 „Док не буде касније! Вршњачка медија – потреба и могућност да се дође до решења“
Учесници размене о значају медијације и важности пројекта на коме су учествовали
Млади из Босне и Херцеговине, Северне Македоније, Србије и Црне Горе провели су у јануару, за време распуста, девет дана у Врњачкој Бањи, учећи ненасилну комуникацију како би помогли својим вршњацима у решавању сукоба међу собом.
Пројекат Еразмус + КА152 „Док не буде касно!Вршњачка медијација – потреба и могућност да се дође до решења“, уз подршку ЕУ реализовало је УГ „Свет речи“ из Велике Плане са партнерским организацијама: "Женска акција“ из Радовиша, "млади волонтери" из Високог и „Светионик“ из Бара. Учествовало је 32 младих, старости између 15 и 20 година који су савлађујући техничке медијације стицали знање како да у својим срединама пренесу искуства о начинима решавања врхњачких сукоба.
Јана Костадинов, гимназија из Подгорице, носи веома позитивне утиске са размене. Каже да је организација била успешна, незаборавно дружење, радионице занимљиве и поучне.
- Све је било добро испланирано, није било напорно нити више захтевано. Кроз игру и забаву учили смо тако важне ствари које нам могу бити корисне за цео живот. Упознала сам предивне људе из Босне, Србије и Македоније и све радионице су биле веома занимљиве. Сазнала сам више о медијима, како се спроводи и како да приступим на прави начин сукобљеним странама у неком конфликту. Сада знам како да решим конфликт, а да не примењујем насилну комуникацију. Мислим да ће ми бити веома корисно у школи и средини у којој се крећем, надам се да ћу уметнички да пружим подршку вршњацима да мирним путевима решавају сукобе који се често догађају и неважју. свађају. Моћи ћу да поступим као обучени медијатор. Очекивања су ми била да научим о медијима и да стекнем нова пријатељства, а најзанимљивије ми је ово друштво и нова пријатељства међу нама – каже Јана срећна у томе што је много окружена.
- Свида ми се када смо подељени по мешовитим групама где се боље познајемо и делимо искуства. Корисне су радионице зато што је свима занимљиво и примењиво у пракси, кроз игру лакше учимо и дуже памтимо оно што ће нам бити потребно уколико наставимо да се бавимо медијима. Има насила у нашој школи и свуда око нас, али није тако много. Вербално је присуство од физичког због чега мислим да ће научена материја на овој едукацији бити примењива у ситуацијама које могу да се претворе у неки значајнији облик насилног понашања. Неки изгредници су свесни да су насилници и то с разлогом раде, док многи виде своје непримерено понашање као шалу. Мислим да је обука била за све нас корисна и да може утицати на смањење насеља. Доста тога је сличног међу нама, без обзира на то долазимо и којим језиком говоримо, због чега смо закључили појмом искуства, да се сви сукоби одвијају готово на исти начин и из разлога зашто се истиче.
Слично мисли њена врхњака , Хана Зубић из Високог.
- Веома креативно и корисно за адолесценте, може доста да нас научи за живот и да нам помогне у комуникацији, спремно што у школи имамо педагошки смер који се бави оваквим темама које су веома важне за изградњу личности и ако се много не прича о њима. Сматрам би требало још више да се говори о вршњачкој медијима првенствено због тога што се данас често срећемо са насиљем и неправдама. Допада ми се овакав начин рада иако понекад буде мало заморно и тешко, али оно што је најважније јесте да нешто ново научимо и да се трудимо да будемо што бољи. Мислим да нас овај пројекат томе учи и да, ма како то изгледало напорно и тешко, не треба одустајати како би се научило нешто ново. Изненадила сам се како смо за кратко време стекли нова пријатељства, како можемо за десет дана кроз учење и забаву да напредујемо ментално и когнитивно, да из контакта са вршњацима учимо о другим културама упоредо са овом хали на тему која. преноси своје утиске о пројекту и искуству на промени.
- Волела бих да сазнам нове методе које до сада нисам научила, поготову што ми је метода облака доста занимљива. Очекивања су ми била да стекнем нова пријатества и нова знања што се у потпуности остварило. Својим вршњацима могу да пренесем овде стечена знања, довољно сам се оснажила и научила на едукацији да пожелим овим надаље бавим. Враћам се у своју средину испуњена и задовољна због тога што могу све што сам научила на своје вршњаке да пренесем и подучимих медијацији. Пожелела бих својим новим пријатељима да буду срећни и да се увек труде да буду бољи него што јесу. Веома лепе успомене и богато искуство носим са собом из Врњачке Бање.
Ђина Лукчевић из Подгорице, ученица Гимназије „Слободан Шкеровић“, каже да су њена очекивања пре доласка на размену у свему превазиђена.
- Било ми је, без претеривања, прелепо. Искрено, научила сам много више него што сам се надала, а дошла сам да научим нешто о медијацији и нисам размишљала о додатним бенефитима који су уследили овом обуком. Имала сам и ја доста проблема са јавним наступом, овде сам превазишла страх и схватила да није ништа страшно ако не говорим увек онако како то неко очекује од мене. Сматрам да је научено на едукацији примењиво у стварном животу. Изненађена сам колико сам постала дружељубива особа, раније сам била слободна само у друштву најближих пријатеља. Можда се нешто битно променило зато што су сви били мого добри према мени – истиче позитивне промене код себе Ђина, девојка која се не устручава да каже да јој је на радионицама и дружењима било прелепо.
- Рад са младима из земаља у окружењу од изузетне важности је за адолесценте зато што смо у региону неприродно отуђени и у великој мери одвојени иако имамо исте интересе, традицију и културу, па и језик, уз остале додирне тачке које би требало да нас спајају уместо што нас мимо воље већег дела народа раздвајају државним границама. Показало се да смо сви слични, да размишљамо на исти начин, да водимо животе готово исте у различитим срединама. Било је предрасуда како ћемо се споразумевати са Македонцима, испоставило се да се довољно разумемо да можемо да радимо и дружимо се. Сада ми се чини да су ми баш они најближи по духу и сензибилитету. О Србији и наравно мојој земљи сам знала све, о Босни мало, а о Македонији скоро ништа. Научила сам од њих и на интеркултуралним вечерима доста ствари које су ме подстакле да научим још више. Планирамо да се посећујемо. Имамо много сличности, али и доста разлика - сви смо некако посебни са карактеристикама које носимо у себи као припадници народа коме припадамо. Мислим да можемо након ове едукације да подигнемо свест о насиљу у својим срединама, да покажемо људима око себе шта је насиље и каквих све облика насилног понашања има – закључује Ђина.
- Задовољство ми је велико што сам била део тима зато што мислим да је веома важно да научимо како мирним путем можемо да разрешимо конфликте, да методом медијације дођемо до мирног решења, да не упадамо у сукобе и конфликте и расправе са другим људима и како да помогнемо другим људима – каже Амина Хрњић, средњошколка из Високог.
- За нас је важно не само што учимо него и што се упознајемо међусобно, помажемо једни другима и што се ослобађамо предрасуда које носимо из својих средина. Имам велику привилегију што сам овде, стекла сам доста знања и искуства на радионицама,пожелела сам да се остварим у улози медијатора и будем у прилици да разрешавам конфликте вршњака. Насиље је учестало, нисам раније размишљала како је могуће пружити некоме помоћ, бојала сам се и за своју безбдност, сада сам научена како да реагујем. Битно је и хумано да се неком помогне, зато ћу се трудити да на што бољи начин искористим ово што сам овде научила. Потрудићу се да се макар неке нежељене ситуације не дешавају у мом окружењу и да уколико будем у прилици пружим подршку жртвама насиља – наводи азлоге свог доласка на размену Амина.
- Много тога лепог носимо са собом одавде, мислим да ће ми бити тежак одлазак. Упознала сам много људи, сакупила прелепе успомене, била сам први пут на Копаонику, први пут ушла у манастир и било ми је прелепо ново искуство. Дружења су нампунила енергију свим учесницима.Изненађена сам колико смо слични, делимо иста мишљења и искуства, допуњавамо се, изграђујемо се заједно, много учимо из овог неформалног образовања. Лакше нам је када чујемо да још неко проживљава током одратања слично што и ми. Сваке вечери смо били на неки начин у улози медијатора, слушали смо једни друге, помагали предлозима и саветима, били ту једни за друге.То нас је веома највише зближило. Ми смо различити само по томе што долазимо из раличитих држава. Ово ћу памтити као једно незаборавно, прелепо и значајно искуство које желим да се понови. Волела бих да нам сви дођете у Босну, да познате наше људе, да на крају дана останемо сретни, насмејани и позитивни, да утврдимо наша пријатељства за сва времена - пожелела је Амина упућујући народним људима размјену позиве и позиве. БИХ.
Мартина Стојанова, ученик Гимназије „Коста Сусинов“ из Радовиша, носиоци као и остали учесници најлепше успомене са измене.
- Драго ми је што сам овде,осећам се лепо и пријатно, много сам научила и стекла много нових пријатеља. Сви су позитивни и дружељубиви, весели и расположени за хумор. Мислио сам да сам савладала како медијатор треба да се постави у одређеним ситуацијама, како да дође некоме у конфликту и како може да помогне. Све то смо научили кроз форум театар који смо овде у највећој мери примењивали како би нам што дуже материја коју смо обрађивали остала у сећању. Нисам ништа знала о медијима, овде сам први пут чула шта је то и како се примењује. У мојој средини има доста насиља, свих врста, зато мислим да нам овако нешто користи јер посредник својим искуством може много да помогне да се насиље спречи. Наши Врњаци ће радити ће послушати своје друге него што ће отићи по савету код психолога или педагога. Наставићу да продужујем знање у медијима,вршњацима ћу радо пренети искуство са надом да ће имати жељу да нешто научи и примењене ненасилне технике комуникације у својој ситуацији користећи ситуацију. Очекивала сам пријатељства и добила их - из свих држава имам бар по неког коме могу да пишем, кога ћу пожелети да чујемо, кога бих радио позвао у госте. Надам се да се нећемо заборавити и да ће ово међу нама трајати све док се будемо сећали Врњачке Бање и међународне измене младих – пожелела је на крају Мартина чије раширене руке симболишу које симболише. је стекла на образовању.
