Почетна

Санита Нукић, професорка пегагодина из Високог, лидерка тима БИХ о значају пројекта за младе из региона

Размена младих из четири државе са простора Балкана на пројекту Еразмус + КА152 „Док не буде касније!Вршњачка медијска могућност - могућност да се дође до могућности и потребе

Млади из Босне и Херцеговине, Северне Македоније, Србије и Црне Горе провели су у јануару, за време распуста, девет дана у Врњачкој Бањи, учећи ненасилну комуникацију како би се помогли у медијима. конфлике међу собом.
Пројекат Еразмус + КА152 „Док не буде касније!Вршњачка медија – потреба и могућност да се дође до решења“ реализовао је УГ „Свет речи“ из Велике акције уз подршку ЕУ савезним партнерским радним организацијама и „Светионик“ из Бара. Учествовало је 32 младих, старости између 15 и 20 година,четири лидера тимова земља учесница, еукаторка Живкица Ђорђевић и координаторка пројекта, Јелена Златкова. Циљ промене био је да се млади упознају са принципима медија и да у својим срединама пренесу искуства о начинима решавања вршњачких конфликата мирним путем.
Санита Нукић, професорка пегагодине из Високог, лидерка тима БИХ на пројекту о медијима, истакла је да је едукација о ненасилној комуникацији изузетно важно за младо што почињем појмом за познати медиј. учесника и Удружење „Млади волонтери“, нити у целој федерацији, где би било корисно да се о овом начину решавања спорова више чује.
- Учесници из БИХ се први пут упознају са техником медија и облицима рада на овој материји. Обзиром на то да су млади готово свакодневно у некаквим конфликтима и ситуацијама које би могло да прерасте у насеље, колико је важно што овај програм даје конкретна решења како поступати у тим ситуацијама. Не ради се само о теоријском едукативном начину учења већ се у првом плану поставља пракса са обуком како се решавају конфликти и подстичу сукобљене земље уз помоћ медијатора до неког вин-вин решења. Мислим да су младом доласком на образовању поставили реална и изузетно добра очекивања. Све што су првог дана на радионици истакли као претпоставку у потпуности је изводљиво и реално могуће. Видим да су сви учесници стекли пријатељства, а то потврђују време да се интензивно друже међусобно и остају до касних сати заједно, што се тиче сегмента стицања пријатељства њиховог очекивања. Када говоримо о едукативним резултатима и самом процесу медија, примењујемо да су доста активни, да се труде и да су доста креативни, док ће трећи део очекивања, да научено примењују у своју локалну заједницу и заједницу. дисиминација пројекта. Надам се да ће неки од њих бити јако добри медији. Заиста су се потрудили да што више научи, сазнају једни од других, промене искуства и стекну компетенције да се баве медијима. Тема им је битна и интересантна, за почетак је довољно да их интересује и подстакне жељу у њима да дају значајан допринос у својој средини на смањењу Вршњачке реконструкције.
- Група је различита, сви су различитог сензибилитета и потенцијала. Очекивати, да од њих осморо сви могу квалитетно радити и приступити процесу медија, било би нереално, али сам сигуран на основу њиховог интересовања да ће 5-6 моћи ово да раде. Тема им је изнад очекивања интересантна и инспиративна, сви се у складу са својим могућностима и капацитетима рада, али реална је претпоставка да се неко дете може у складу са својим компетенцијама неће видети у улози медијатора. Ово што им се обуком нуди има одређену дозу одговорности. Сви су јако млади и наступају импулсивно у неким конфликтима, а за медијаторе је потребна особа која је спремна да се део себе, да не узима ни једну страну, да буде објективно - једнократна способност и могућност. обавезне функције посредника у решавању конфликата – каже менторка младих из БИХ наглашавајући да је метод рада са учесницима на пројекту био усклађен са њиховим могућностима и потребама.
- Радионице су биле фантастично постављене и прилагођене расту учесника, сви кораци, методе и облици рада јасно су прецизирани и појашњени до те мере да је било једноставно решавати задатке које су могле да се математиком и практично савеле. Добили су јако добре упуте и смернице како и на који начин да раде. Имали су у потпуности квалитетну едукацију, сада је у питању њихова чиста персоналност колико су спремни да се прихвати овако озбиљног посла и да ли у себи препознају потенцијале да се остваре у улози медијатора. Они првенствено треба да пођу од својих капацитета, вештина и дарова којима располажу, да би се замислили и замислили да могу да буду вршњачки медији – каже Санита, педагошка која сматра да су ове обуке за привредно корисне услуге. учесталије обилке насеља међу младима које се неретко завршавају негативним последицама по животу и друштву у целини.
- Нажалост, вршњачко насеље је већ дуго актуелна тема свих народа у окружењу, наша посматрајући свакодневицу. Различити облици врхачког насеља се сигурно дешавају у разредима за које ми запослени у школама и не знамо. Кроз праксу сам чула од неких ученика да су имали озбиљне конфликтне ситуације и да су их решавали на начин који није био по принципима медија. Овде су научили да примене технике посредовања и изналажења решења да обе супротстављене стране буду задовољне. Обично је било оно помирљиво: „ма хајде пусти то“ или „заборави“, што није било право решење. Такав начин решавања спорова је у суштини само скретање са проблема, а проблем и даље остаје присутан под претњом да се поново јави. Остављали су конфликт нерешен што је типично адолесцентно приступање проблемима - замаскира се решење, а конфликтна ситуација остаје даље присутна. Овде се конкретно даје задатак да једна и друга страна буду укључене у разговору у присуству посредника – медијатора који помаже да обе стране дође до одговарајућег заједничког решења – каже педагошким проблемима из нерешених. као да ће се сами од себе решити не прихватајући чињеницу да би све проблеме, мале и велике, морали да доведемо до одговарајућег решења. који у датој ситуацији задовољава потребе једне и друге стране.
- Траже подршку и помоћ млади – каже Санита - често решавам те њихове конфликте као посредник у њиховим размирицама. Волим да су обе стране присутне, да се не створи искривљена слика и да једно дете не прича једно, а друго нешто друго. Врло често не будем посредник него арбитар. Понудим решење или нађем решење, а најчешће кажем да вам се то више није поновило. Међутим, сада видим да они могу да ме слушају или не слушају. Зависи од нашег ауторитета како ће се конфликт решавати, знају да следећи пут не могу да буду у тој ситуацији зато што су добили упозорење под претњом казном. Ефикасније је када они сами долазе до решења, када схватају и направе анализу чему то представљање води, или уз помоћ медија укључује како се може да се нађу одговори, а не да их предвидим. То је нешто ново што сам ја, иако радим доста дуго, научила кроз овај програм – преноси сопствена искуства и бенефите за своју професију од пројекта педагошкиња тима из БИХ.
- Ја сам доста ствари са ове едукације узела за себе, да тако кажем, које ћу сигурно примењивати у даљем раду са ученицима. Са вликим задовољством истином да је едукаторка Живкица показала толико љубави, емпатије и желе да се деци пренесе знање, да сам одушевљена и сама оснажена да научено на овом пројекту у оквиру са будућим савезом. људима – река је Санита и упутила похвале свим учесницима који су показали на овој едукацији вољу да мењају предрасуде и боре се са стереотипима.
- Деца у региону су последњих 10-15 година јако отворена, прилично комуникативна, хоће да причају, друштвена су и флексибилна. Семинар и едукација иду у смеру решавања неких ванских конфликата. Видим да има ученика који интроспективно прерадјују неке своје унутрашње конфликте, што је изузетно позитивно и пожељно да на семинару свако нађе нешто за себе. Овде је једноставно свака радионица и едукација имала успеха и била корисна не само за младе, него и за нас старије, њихове менторе и педагоге – укључује Санита у прилог чињеника даће, познавањем и стеченим. утицати на смањење насеља.
- Насиље је свакодневно свакодневно, сваки дан сведочимо насилним ситуацијама у јавном простору, превозу, на улици, у кафићу, где се год да се нађемо, у Сарајеву и Високом, неком другом месту. Радим у Гимназији и ту су деца са примерним владањем па је можда мање изражено насилно понашање међу њима. Већ у првом степену деца која имају неке асицијалне облике понашања, када виде какви правилници у школи важе, или се коригују или исписују ако не могу да прихватим средину какву она јесте. Врло често ученици који имају такве облике понашања имају превентивне радионице, пуно је рада на програму превенције са њима. Сви смо укључени, цео колектив и заиста сви радимо на томе. Поред нашег залагања да се не долази до насила, има оно неприметно, невидљиво насиље, које је јако болно и које ученици ретко пријављују. Храбримо наше ђаке да не ћуте, у таквим околностима иде она стандардна процедура, разговори, зову се родитељи, изричу мере. Без обзира на то колико се прича и колико је ова тема заступљена, увек се изнова такве немиле сцене дешава. Због тога тражимо нове начине и механизме, шалимо децу на образовање, као што је ова. Сада ће наша школа бити у великом плусу зато што ћемо имати врхњачке медијаторе који ће се сигурно одвојити и припремити да обаве улогу посредника у конфликтима – истиче Санита Нукић предности, медијска решавања сукоба. води да млади из региона у оваквим контактима пуно научи једни од других.

- Ми смо у нашем региону заиста имали проблем и од тога не треба бежати. Нека деца имају предрасуде којих се могу на адекватан начин решавати учећи од других. Од мојих осморо учесника ни једно дете није имало прилику да се сретне са македонским језиком, нису раније имали додирних тачака са младима из земље у окружењу. Радећи заједно упознали су један нови језик, нову културу, зближили се међусобно и постали пријатељи за сва времена. Било какви стереотипи да су били присутни сада их више нема. Видели су у бити да ми на овим просторима треба да будемо и јесте најближи једног другог, да не можемо једни без других и да све остало нема никаквог смисла. Јеноставно, ми смо географски суседи и по природи ствари треба да будемо повезани. Ови пројекти су само добри да млади осећају потребу за међусобним повезивањем; осим тога што је едукативни део у принципу примаран, важно је да се млађе генерације приближавају, да видимо да ми у стварима имамо исте проблеме. Вршњачко насеље је исто у Србији и Црној Гори, Северној Македонији и Босни и Херцеговини. Дете које трпи насиље је дете из региона, жртва иста као и све друге. Ако су нам проблеми требало да помогнемо и подржавамо, да заједно тражимо боља решења за бољи живот свих нас. У Србији је прилично развијена свест о медијима, радује нас то што имате жељу да поделите позитивно искуство са нама где се о медијима не говори на том новом, да се и ми на квалитетан начин носимо са овим проблемом. Разменом искуства доприносимо бољим односима у региону, градимо бољу будућност за нове генерације и то би требало да буде пут којим ћемо ићи сви са ових простора где су нам оцртане географске и политичке границе, али нам није познато и познато. каже Санита, убеђена да ће млади у региону успоставити равнотежу која ће гарантовати мир међу народима бивших југословенских република.
- Колико видим ова наша деца иду путевима мира и помирења, весници су боље будућности свих нас на Балкану. Они су се толико увезали, развиле су се неке симпатије, открили су нове светове којима не постављају границе. Наставиће да контактирају између себе. Заговорник сам тога да децу не треба оптерећивати стварима, ситуацијама и болним стањима у којима смо расли, живели и пролазили кроз све што нам је давно било наметнуто. Заједничко, деца треба да растерећена. Нажалост, не нашом вољом, прошли смо све страхоте, осетили последице ратних сукоба због чега би требало да градимо бољу будућност за њих – каже Санита и закључује:
- Њихов само позитив треба сабити и сместити се да се на основу тога. да смо сви различити али да поштујемо себе и ту различитост. Они то тако виде, такав утисак остављају и тако се јављају. Добро је што је тако и пожељно да тако буде убудуће све док будемо имали воље и добре намере да помирени живимо на овим просторима.