Почетна

Живкица Ђорђевић, специјалиста школске педагогије, едукаторка на пројекту о значају медија Размена младих из четири државе са простора Балкана

на пројекту Еразмус + КА152 „Док не буде касније!
Македоније, Србије и Црне Горе провели су у јануару, за време распуста, девет дана у Врњачкој Бањи, учећи. ненасилну комуникацију како би као будући медијатори помогли врховима да мирним путем решавају конфлике међу собом. Пројекат Еразмус + КА152 „Док не буде касније!Вршњачка медија – потреба и могућност да се дође до решења“ реализовао је УГ „Свет речи“ из Велике Плане уз подршку ЕУ са партнерским организацијама из акција, „имЖелон“ Радовиша и „Светионик“ из Бара.

Учествовало је 32 младих, старости између 15 и 20 година који су савлађујући техничке медије стицали знање како да у својим срединама пренесу искуства о начинима решавања врхњачких мирова.

Педагошкиња Живкица Ђорђевић, тренерица на пројекту – специјалиста школске педагогије, педагошка саветница и чланица Националног удружења медијатора Србије, имала је озбиљн задатак да младима из региона, на практичан начин, предочи предности медијацие као један од модела ненасилне комуникације за решавање конфликата.

- Било је добро што је група имала пуно дана за рад на медијима. Није морало да се жури са садржајима тако да је материјал могао пола да се излаже пружајући прилику учесника да имају искусно учење. Доста се радило кроз телесни израз да практично телесно прихвата све ствари које су неопходне да би се процес медија успешно одвијао. У суштини, намера је била да вештину меиације добију као технику која ће им помоћи да анализирају себе и да заједно анализирају људе или особе из окружења које буду у питању, или да се ради на питању. спољашњем конфликту – каже Живкица преноси утиске са образовања на којој су млади из региона учили како би било најприкладније да се понашају у конфликтним ситуацијама.
- Почетак је био мало тежи зато што су млади дошли на размену са неком својом идејом о томе шта ће овде радити, притом, они ништа нису знали о томе - од 32 само троје је имало са медијима, према медијима. Остали нису знали на шта се уствари медији односи, тако да је било у почетку окупљања. Уморни од захтева који се пред њих поставља, с обзиром на чињеницу да је медијска озбиљна ствар јер се ради са људима у тренутку када они имају озбиљан проблем, били су затечени и честа. Док су схватили да ово није забава, нити рад на себи, јер се спремају да раде са људима у конфликту, тешко су се прилагали улози која од њих захтева да преузму одговорност. Друге едукације са којима су се сусретали унапред тако што радиш на себи, са резултатима који су видљиви у домену сопственог напретка. Код медија се стиче вештина која даје право да ради са неким другим људима и њиховим проблемима и то захтева од водича да учесници пројекта стекну утисак, најпре о друштвеној одговорности одговорности одговорности, одговорности могу и одговорности. се тиме баве. Како се овде ради о вршњачкој групи, проблеми који се узимају за пример током обуке односе се на њихове школске друге и не очекује се да они излазе из тих оквира. Није могла да се замисли о каквој групи се ради, младима или одраслим људима, терен је подједнако осећан, ако не урадиш нешто како треба, или се не извучеш из процеса како би било реално, могао би да остане траје него што се десио да се деси да се не догоди да се деси. томе – било ми је важно да научим значајан процес медија и буду познати са последицама ако се ваљано не одради процес у који се упуштају – каже едукаторка, објашњавајући принцип рада са младима на обуци где су сви учесници имали прилику да сазнају довољно о ​​медијацији како би се на време одредили да желе тиме да се баве.
- Они одлазе са пуним сазнањем и апсолутно добрим знањем шта је медији, познати са корацима у медијима и принципима како се медијска одлука, учи како се предводи поступак, како се припремају мере. буде успешан. На тренингу им је омогућено да нешто научи, а како ће даље да се одвија њихово интересовање за медије, зависи од способности и њихове продукције да се настави да раде на томе. Неко ће бити слободан да се прихвати озбиљног задатака да посредује у конфликтним ситуацијама и у том правцу ће се више развијати, можда ће неко после пет - шест година добити идеју да му то буде више и да се тиме. Овде смо имали различитог момка који воли права, а због афинита планира да студира технику, медија му је дошла као идеална помоћ да реши проблем. Учећи како се разматрају конфликти, како се решавају сукоби са људима, на који начин се улази у проблематику да се ненасилно долази до решења у неким сложеним ситуацијама, Живатор је нашао одговор како се самим тим решио. Ђорђевић, пример вишеструког значаја обуке за младе који су у периоду одрастања стављени пред тешко решене задатке.
- Свакако да је неко ко је бар нешто научио о овоме лакше да иде кроз радионице и да лакше савлађује материју. Они који нешто знају могли су да се надопуњују, мислим да су и остали лепо примили и поставили добре основе за разумевање принципа медија. Показали су спремност да се учествују у процесу и да раде доста марљиво. Продуката је много у свим тим сегментима којима смо се бавили, није било одбијања да се укључи у неке игре контекста који их уводе у медијски процес, пуне амбиције су прихватали да раде на задацима. Они јесте млади људи који доста држе мобилне телефоне код себе, који на тај начин двоструко прате ово што се ради на самој радионици, али су одговорни и спремни да учествују. Њихови продукти су изузетно лепи, идеје креативне,наступи су им младалачки симпатични, са друге стране они имају јако добре потенцијале што смо видели на интеркултуралним вечерима где су имали идеје и наступили и били врло самопоуздани. Немамо децу са говорним потешкоћама и менталним проблемима да би се снебили како ће нешто радити, сви се лепо изражавају, чак није било ни језичке баријере. Морам да кажем да комплетно остављу добар учинак, самопоуздани су и имају капацитет да научи, умеју да буду коректни и маштовити. Радили смо упитник где се показало да 21 учесник има преференце да се путем сарадње догађаја у конфликтним ситуацијама, од 32 – 21 налазио у овој материји, остали су показали да су склони компромису – износи на турнирима и догађајима. закључује се на основу обављеног налога да група има добар потенцијал и природно је да се од њих очекује да се тиме баве.
- Други пут сам на оваквом пројекту, толико ствари се могу реализовати за ових десет дана, да је чак и ономе ко само прође и види шта се ту ради, јасно буде колико ова деца могу да научи. Одарних ствари, елемент преко упознавања и дружења, кроз међусобну сарадњу коју успостављају, кроз упознавање различитих култура и језика, уз заједничко обедење, налажење у ресторану и на путу да се унапред отвори, у зависности од тога. Њихову решеност да научи шта им се нуди потврђује и поштовање времена које се даје, откривају своје капацитете кроз индивидуалне разговоре које се воде са њима, спремност да одговори на све поставке задатка. Комплетан програм је нешто што представља једно велико богатство које се добија за тих десет дана у оваквој врло структуираној ситуацији. Овде је све структуирано: време радионица, устајања, програм на коме радимо, интеркултуралне вечери, излет који је организован за њих, посете које су радили, задаци који су добили да одраде... Они су тако ушли у структуру која је настала. животу младих људи. прихватили су да за током зимског распуста дају време непознатом, да се одрекну дужег савања, да су сви на ногама од 8, да се рад често завршава ноћу у 11. Кад креће радионице, следећи састанак групе, па имамо тако дуго интеркултурално вече, тако да је било пет година. обавезама – каже едукаторка упућујући искрене честитке младима за беспрекорно обављен посао на радионицама.
- Они су млади људи, не знам ни колико су свесни комплетног бенефита боравка овде. Мислим да ће тек кроз време схватити колико им је значило што су били део измене. Имамо троје учесника који су имали оваква искуства и који су истицали да је за њихов велики добитак што су раније и сада били у прилици да раде са младима из земље у окружењу. Мислим да је то нешто што им остаје за цео живот, да знају да су били на оваквој међународној промени која их учи и збива... Друштво које су овде живели као ново искуство и трајна заједница која се бави животом сегмент бенефита личне природе, други је то што су понели одавде знање како да се понашају и на који начин да се реагују у конфликтним ситуацијама. Схватили су да постоји алтернатива, да не мораш само на један начин да се понашаш, можеш и другачије; да није страшно ако некоме уступиш предност кад је његова потеба јача од твоје. Научили су да препознају конфликт и насиље, да слушају једни од других, да не етикетирају - једноставно учили су да оно што виде лепо пренесу, а да не уносе своје квалификације – наводи све бенефиције које су се млади осмислили. промени.
- Док сам их слушала како кроз вежбе преносе научено на радионицама, уочава се да они могу све што се од њих очекује да раде са лакоћом. Не верујем да ће научено остати знање само за њихове потребе. Поента овога није у томе да их ми овде научимо и истражимо да раде на одређен начин. Битније је да схвати да им се даје слобода, да им се нуди да знају да нешто може ненасилно да се одради, да пуно пута зависи од њихових исходишних ситуација, наравно, нешто зависи и окружење, као што се може догодити и насилно. Њихови су избори шта ће и како радити. Јасно им је предочено током едукације да се не спремају да буду професионалци јер ово неће радити ни за плату ни за паре, нису обавезни да то раде у школи. Ово је нешто што је корисно, пре свега да им буде јасно да је компетенција њиховог друштвеног активизма нешто што се прво потенцијала, а то је да буду друштвено активни и да својим активизмом чине међусобну средину. уреднијим, да подстичу веће поштовање међу људима на прави начин. Овде се није радило само о томе да прихвати вредности као нешто чему треба да тежи, него да се истовремено открију пут како се до вредности долази. Овде се говорило о пријатељству и сарадњи, не само да би се показало да је то важно, него и како се до њих стиже. Како се постизе да постујеш свога друга, да уочиш како се он осећа, да му пружиш емпатију, да му кажеш оно што желиш... како да не одустанеш од себе, а да опет уважиш неког другог. Огроман је добити, гледано из мог угла, а мислим да и друга деле моје мишљење – истиче Живкција све позитивне стране боравка 32 младих из региона на размени у Врњачкој Бањи.

- Ми смо покушали током обуке да се средимо на вршњачке конфликте, да не идемо много у дубину. Ми то зовемо лаичко психологизирање, учимо их да се не бави питањем зашто је неко то урадио, да ли су то последице из породице, лошег васпитања, непримерених модела понашања, или нечег другог. Учимо их да поштују личност особе са друге стране, да обраћају пажњу на међуљудске односе. Њих највише мучи притисак врха који они врше над њима, када је у фокусу преписивања задатака, напуштање часова ако се нису спремили. Када их вршњаци наводе да се крећу неким путевима који нису добри, као што је на пример улажење у алкохолизам и дрогу, ако их позивају да уђу у некакав криминал као што су крај... То су теме и којима се говори. између њих, друштвене мреже, тај однос како да уважиш своје вршњаке, а да будеш аутономан и свој. Најтеже је на овом узрасту да се каже не. Ми нисмо научили да наше не значи да не желим да будем у неком поступку. Ми ту сматрамо да тиме одбијамо особу која нас на нешто позива.Они који позивају, налазе се од онога манипулативног, да поставља питање тако да је логично да кажеш да. Ако кажеш не, ти ћеш ту особу уредити. Уствари, то је стална игра која постоји у култури свих нас из екс Југославије, који смо били овде на овим просторима, да не умемо да кажемо не. Суштина је да знаш како да одвојиш себе, изградиш свој интеграл, своју целину, да слободно кажеш не, ово желим а ово не желим да урадим. Конфликти, колико год они изгледали мали, младима су заиста велики, а на основу тога како решавају те мале проблеме, осим оних који су везани за дрогу, алкохол и криминал, зависи њихов социјални развој. Стицање тих социјалних вештина условљава њихово даље понашање, од њих зависи како ће даље да поступају у ситуацијама које ће бити много значајније. У крајњој линији, окидачи за конфликте су увек мали, од њих креће да се мота, а када се нешто умота често буде веома тешко да се излази из зачараног круга великих проблема – показује искуство младог и песничког времена. Ђорђевић.
- Суштина сваке медије је да се заврши вин – вин, победа за обе стране, неким сарадњом, да се обе особе у конфликту чују, да свако каже у чему је проблем, како се у томе осећа, које су у том случају, које су у том случају требало да буде потребно, у том случају треба да буде потребно деси. уради. Радимо и тај дубински корак да схватимо потребе и осећања, постављамо захтев да размислимо да ли су могли другачије да поступе у том тренутку. Кад чују другу страну, кад схвати зашто је неко тако поступио у спорној ситуацији, тада су спремни да прихвати и разумеју суштину сукоба. Иначе, примарни задатак медија је да кроз разговор причају једни другима шта се догодило, како се догодило, како су се осећали, које су их потребе мотивисале да се тако реагују и шта би желели у даљем односу. Медијација мора да се завши у доброј атмосфери, чак и кад се не нађе решење. Ако решења нема, нека буде добра атмосфера да особа каже „ок нисмо дошли до одговора како, да мислимо можда нећемо успети да решимо дилему“. Кад смо радили вежбе са конфликтима било је занимљиво када медијатори прилазе странама које се свађају, атмосфера се мења. Ту већ добијаш људе који се питају зашто се свађамо, може и не треба да се сукобљавамо око тога. Медијатори се уче да уђу у решавање ситуације када се конфликт јавља, када се развија и када заведене стране још нису толико љуте да неће да одустану од сукоба – даје о начину рада медија. едукаторка и закључује:
- Најпрецизнија дефиниција медија била би посредовање или ненасилно решавање конфликата, путем треће стране која је обучена да посредује између страна које су у сукобу. Посредник не решава њихов проблем него им помаже да заједничким путем до решења које ће њима бити прихвтљиво и које ће чинити да се они даље добро осећају, а да буду више не пријате. непријатељи, да се не страхују један од других, и да нема освете. Како се чини, није лако посредовати, бити неко ко је између тих двеју страна, а да би то било успешно треба да научиш доста ствари. Важно је да се посредовање не уђе у абитражу где неко наређује једној или другој страни шта да ради у случају конфликта. Није његова улога да каже шта треба да ради, није неко ко их слуша па каже шта сматра да је решење,већ да их наводи да они дођу до решења које им одговара – каже едукаторка износећи суштински мир ни медији који. конфликата међу људима, чему су се учили млади из региона на размени у Врњачкој Бањи.