Почетна

Размена младих из четири државе са простора Балкана на пројекту Еразмус + КА152 „Док не буде касније!Вршњачка медија – потреба и могућност да се дође до решења“

Млади пуни утисак одлазе са измене 

Испуњени и пуни утисак млади одлазе са измене охрабрени да у својим срединама раде на промоцији и популаризацији
Млади медији из Босне и Херцеговине, Северне Македоније и Северне Македоније. јануара, за време распуста, девет дана у Врњачкој Бањи, учећи ненасилну комуникацију како би као будући медији помогли врховима да мирним путем решавају конфлике између себе.

Пројекат Еразмус + КА152 „Док не буде касније!Вршњачка медија – потреба и могућност да се дође до решења“, уз подршку ЕУ реализовало је УГ „Свет речи“ из Велике Плане са партнерским организацијама. акција“ из Радовиша и „Светионик“ из Бара. Циљ пројекта био је подизање свести младих о вршњачком насиљу и промоција вршњачке медије као ненасилног приступа решавању сукоба. Кроз активности неформалног учења, учесници су се развили комуникационе, емпатијске и вештине решавања сукоба, оснажили су своје когнитивне способности и креирали кратке филмове којима су показали кораке у медијима медија и улогу.
Учествовало је 32 младих, старости између 15 и 20 година који су савлађујући техничке медије стицали знање како да у својим срединама пренесу искуства о начинима решавања врхњачких мирова.
Ајша Захировић , гимназија из Високог, као најупечатиливији утицај носи друштво, стицање нових вештина у комуникацијама и жељу да у свом окружењу вршњацима о преносу знања.
- Било је веома узбудљиво и поучно, пре свега сама тема којом смо се купили окупила је нашу пуну пажњу, као и чињеница да смо били сви заједно уједињени око исте идемо сеставом којим. могућност решавања конфликата мирним путем. Време нам је протекло брзо и лепо. Дружили смо се, учили једни од других, а оно што ми се највише допало била су сазнања о култури других народа што нам је и те како треба да бисмо разумели суседе. Моја очекивања су била да научим више о медијима, мислим да је то данас потребно, јер су прилично приступни конфликти међу младима због чега је пожељна примена медија да би се дошло путем до решења. Дошла сам са убеђењем да ћу ову обућу успешно завршити и искрено се надам да јесам. Чула сам о овој теми успут, нисмо се нешто претерано бавили њима, а кад сам дошла овде дубље сам се почела бавити тиме. Заинтересовала ме је обука, мислим да сам доста научила зато што је важно да не остане ова едукација само нама и у нама, него да више едукујемо своје врхе о медијима да и они начин могу решити своје проблеме који се могу решити. опцију да обе стране у спору буду задовољне. Значи ми што ћу умети да помогнем својим вршњацима у школи и окружењу да реши неки конфликт и да им покажем да су увек за њих – каже самоуверени Ајша, наводећи да је променио много тога научила што ће користити живот и нашу будућност. самооснивању и едицији других о значају ненасилне комуникације.
- Најзанимљивије су ми биле интеркултуралне вечери где смо сви учесници презентовали своју државу, мислим да смо се тако боље упознали, више смо научили о миру, толеранцији и љубави, а и сам процес учења мишљења. Верујем да ће трајати ово наше пријатељство и да ћемо желети сви да се негде поновосретнемо као одрасли и формиране личности. Излет је био диван, веча нас није била на Копаонику, лично сам се одушевила призорима планине под снегом, још је лепше било дружење са вршњацима. Сви зимске распусте везујемо за излете са породицом, овај пут смо имали прилику дружити се са младима из других држава због чега нам је било све заједно угодно и занимљиво – рекла је Ајша и истакла се, показало се да се то разликовало, показало се то што се разликовало. због чега се инсистира на подвојености народа на Балкану, веома сличним другим другим.
- Мени је у разликама лепота, не би ми се свидело да смо сви исти, управо ме фасцинира баш то што смо лични и посебно сваки на свој начин. Те културолошке промене међу нама, из прича како живи, какву музику слушају, нама су биле повезница да будемо уједињени на овој промени. У мојим очима је у томе једноставно лепота да можемо и желимо једни са другима иако постоје неке суштинске разлике међу нама. Сви смо супер слагали. Показали смо да смо сви заједно и да можемо заједно, сви смо били једно. Волела бих да дођем поново, са истим тимом или неким новим људима да се поново доживим дражи друштва са вршњацима из других земаља у нашем окружењу – каже Ајша упућујући позив преузима са својим теком.
- Позивамо их да нам дође, да упознамо нашу културу и природне лепоте, пробамо нашу националну кухињу, имамо лепу традицију и шта да покажемо. Волела бих да боље упознају наше људе, јако су пријатељски, хумористични и топли. Прихватила свакога од њих, поред знаменитости које имамо, требало би да се што више упознају са Босанцима.
Теи Иванић из Илијаша, чланови тима федерације БИХ, дефинитивно ће ово друштво остати као једна тинејџерска прелепа успомена коју ће носити током целог живота – како каже - што због града кога Балепе због туриста су. овде су остварили млади широм старе Југославије.
- Кроз радионице имале смо групу коју смо називали Нова Југославија. Пријатељства која смо стекли ће трајати дужи низ година, убеђени смо сви учесници, заснивајући наше уверење на лепоти друштва и пријатељским успоменама које носимо оддавде. Можда се понедељак поново сретнемо и наставимо ову сарадњу, ко зна, а волели би да се поново негде окупимо, поделимо успомене и видимо ко је шта у животу урадио – износи своје утиске Теа и додаје:
- Нека нам је требало времена да се упознамо и ако су ментори и професори подстицали наш процес приближавања, омогућили нам заједничким вежбама и задацима да постану блиски, да десет дана који су нам се у први мах учинили дуги месец дана, двадесетак дана који су нам се у први мах учинили дуги месец друштва. Време нам је брзо пролетело, постали смо блиски, слободно време које смо имли између радница проводили смо заједно дружећи се по собама и хотелу. Дефинитивно највећи утицај је Копаоник, све нас је одушевио јер већа учесника из других држава никада није била на том бисеру Србије, после тога пријатељства Баштва која смо се вратили и коју смо овде нашли у нашој земљи. овековечити на мосту љубави. Купили смо катанац пријатељства који ћемо данас закључити да буде сведок нашег зједништва – прича Теа тражећи речи које ће јасно и убедљиво потврдити колико им је важно због младог савеза и ако је важно учеснница на пројекту.
- Језичких баријера је било једино у почетку са Македонцима. Првих дана их ништа нисмо разумели, онда смо схватили да нас они потпуно разумеју да темпо нашег говора треба да буде умерен да би нас рзумели. Док причају македонски не разумемо их, али кад користе српске то наравно нема никаквих баријера. Служили смо и енглеским што је и поента овог Еразмусовог пројекта да се више језички едукујемо и образујемо. Нама је то био изазов и успех да на више језика научимо да комуницирамо. На интеркултуралним вечерима смо научили доста речи које су карактеристичне за одређени језик и које овде, између нас, користимо кроз интерне шале, за нашу вечерња друштва. Наш босански дух смо радо показивали свима и у свакој прилици. Босанци су познати по шаљивом карактеру, по игрици и ведрости. Већина нас је била доминантна по хумору, ненамерно смо то радили да дигнемо атмосферу, спонтано кад год смо се дружили. Неки сленгови, карактери као што их има и у српском језику су остали за све наше учеснице узречица, као што је чувено босанско „ба“ и тако још по нешто познато и често коришћено - прича није бојана речи која је позната. емоције и потврђују колико је младима било лепо дружење, али и учење.
- Након интеркултуралних вечери сам се интересовао за све градове и сва места учесника пројекта, разговарали смо о томе шта има и шта је најлепше у тим местима. Ми смо истакли нашу традиционалну босанску кухињу која мами сваку особу и на крају наше обичаје, забаве и неизбежни хумор на окупљању, око писања кафе и лаганих пића. Показали смо сликом и речима како се живи и ужива код нас. Музика је можда била најтеже поље за зближавање с обзиром на то да смо сви некако на исто, али свако има неки свој обичај, неки свој жанр. Поред традиционалних песама изазивача за сваку државу, пронашли смо нешто што нам је свима заједничко и понечему занимљиво, познато и у тренду. Ипак смо ми генерације које су следеће интернет и друштвене мреже. Код свих је присутна традиција која се негује само код старијих него и код нас младих, кад се вечерас дружимо певамо македонско девојче, па и ој љепа Црна Гора што смо научили овде на интеркултуралној вечери. Исто то уместо поздрава јављамо кад се сретнемо на ходнику. Србија је земља у којој се враћам више пута и сваки пут ме одушеви. Од Врњачке Бање сам очекивала да буде туристичко место, али не толико лепо и велико како управо Бања јесте – наводи такосативно, по реду готово све што је било и што је одушевило све ученичке промене.
- Синоћ, кад смо се опраштали на последњем друштву, схватили смо колико се суза пролило, да нам је жао што напуштамо овај град, наше уточиште, привремени дом десет дана. Концерт који смо слушали на тргу још више нас је зближио. Кад смо малочас прошли поред бине осети смо неко жал иако смо још увек овде. Како ће нам бити кад се сутра пробудимо у свом граду, причаће се.
Емина Џафић из Високог, ученика педагошког смера у Гимназији, сматра да су се поклопила њена интересовања са обуком коју је овде прошла која ће јој бити од користи у наставку школовања.
- Драго ми је што сам дошао да још више проширим своје знање о медијима, да научим како да поступам у одређеним ситуацијама, шта да радим... Како да реагујем, а како да се другим начином не реагује, и како да се појавим на прави начин. Очекивања су била да стекнем неко друштво, да се дружим и да знам да применим оно што научимо. Дефинитивно, друштво оставља највећи траг, уз то и радионице са доста игара, конкретних и практичних примера. Неоспорно, било је занимљиво, на креативне начине уз дружење и игроказе стицали смо знање. Мислим да доста научног могу у стварном животу да применим зато што неке теме које смо обрадили везују се за наше године и наш узраст. Примери за конфликте су узети из нашег школског живота, све је било везано за наше године и наше могуће сукобе – истиче Емина.
Медијација није толико доступна у Босни – преноси проверену информацију будућа мрдијаторка и потврђује да ни она сама није знала шта је управо медијација док није дошло.
- Мало ко зна шта је медијација и нико се, уствари, не меша кад види да се неко жучно расправља. Драго ми је што смо довољно научили о томе да можемо осталим повратку кући да пренесемо научено. Свидео се свим начинима рада, учесници су скоро исто реаговали када смо радили примере. Ми не тражимо помоћ када смо у неком конфликту са вршњацима. Посвајамо се, немамо ко да нас мири, остајемо тако посвађани. Колико траје свађа зависи од величине конфликта, јаке емоције које прате сукоб и разлог настанка свађе. Око глупости се заплете, буде минимум оправдања за размирице, а нама се чини као да је нешто огромно. Углавном, око дечака, или девојчица избију свађе, ради школе, помоћи у учењу и неког оговарања. Нема насиља, ни физичког ни дигиталног – реферише Емина стање у школи у вези са насиљем међу вршњацима, срећна што ће у будућности моћи да помогне као медијатор у сукобима путем којих се могу решавати.
- Нисам никада пре била у Србији, драго ми је што сада имам толико познанства са ових наших простора и што смо се сви некако ујединили. Дружба се, смишљамо забаве, седимо навечер једни са другим; на радионицама и у групама радимо заједно, мењамо идеје, гледамо филмове. Баш ми је лепо, то ми је оставио најупечатљивији притисак боравка у Бањи. Причали смо како би радо да одемо у Македонију и Цну Гору, да они долазе нама у госте. Рекли смо свима да би били наши драги гости у Високом. Желела бих да им покажем пирамиду, моју школу... Босна је заиста лепа земља, није довољно интеркултурално вече да представимо све лепоте Босне и Херцеговине. Пирамиде привлаче, због те неке енергије,не верујем у то али је свако лепо да се око њих прошета, прелепа је природа.
- У Босни се радо показао Мостар, пожелела им да уживају у традиционалним грађевинама, мостовима и верским објектима, а у Сарајеву бих повела своје пријатеље у кафиће, биоскопе и позоришта, да се попнемо, а у Сарајеву се придружимо. бих волела да видим Београд и Нови Сад, нисам очекивала да је Бања овако лепа, Копаоник ме одушевио. Нека смо сви овде окупљени из истог разлога, волимо да се дружимо и учимо. Нисам приметила неке велике разлике међу нама, осим у говору. Почели смо мењати нагласке да видимо како то звучи на српском, босанском, македонском или како би неку фразу изговорили Црногорци. Било је весело и смешно. Дефинитивно ћу причати како смо се лако здружили, како смо били јединствени и заједно радили. Све су то неке лепе успомене којих ћу се сећати до краја живота. Почела сам плакати, сузе су саме текле, знам да одлазим и да неке од њих можда никада више нећу видети. Пожелела би им да се труде да буде што мање вршњачког насеља међу новим генерацијама, да учествују на оваквим променама где ће се уз забаву и друштво боље упознати и друге – закључује Емина Џафић.
И Андрија Лекић,ученик економског смера из Кучева, носи лепе успомене са змена. Нучио је како да реши конфликт без грубих речи, како да помогне вршењима и како да донесе смањење растућег тренда насила у својој средини.
- Одушевила ме је цела екипа, нисам очекивао да сви учесници, из различитих држава толико воле да се друже као и ја. У почетку сам страховао како ћу да се нађем, по природи сам тих и повучен, помирљиве природе, нисам умео да се наметнем иако волим да се дружим и будем са својим врховима. Овде су се многе ствари промениле на боље. Нека сам слободан, растеречен предрасуда да ли ће се неко смејати ако не кажем оно што му одговара или како он мисли. Највише сам се дружио са Македонцима, некако су ми били најближи по сензибилитету. Пожелео сам пре доласка да стекнем нова пријатељства и успео да ми жеља постане чврстоћа. Све бих волео да поново видимо, да се после неког времена сретнемо и причамо докле смо стигли, шта нам је од сећања на овом размену остало, ко је постао медијатор, а ко судија. Излазили смо заједно, онако групно, као разред кад крене на одмор. Гледали смо ТВ и причали, слушали музику, смишљали неке забавне игре. Који год да смо ухватили теме била је интересантна за све нас. Испуњен у потпуности одлази са промене. Волео бих, ако пожеле да дође код мене, да им послужим наш хомољски сир, традиционалне српске специјалитете, јагњетину испод сача. Морали би да виде Хомоље и Хомољске мотиве – каже Андрија и даје нешто баш лично.
- Нека сам био успаван првих дана, нисам себи нашао место, кад смо почели да снимамо филмић радио сам монтажу и био задовољан собом. Не волим толико јавне наступи, ојачао сам овде више од 30 посто, а то је за мене више него довољно.