Размена младих на пројекту Еразмус + КА152 „Док не буде касно!Вршњачка медија – потреба и могућност да се дође до решења“
Лидери тимова о значају медија и пројектних активности
Млади из Босне и Херцеговине, Северне Македоније, Србије и Црне Горе провели су у јануару, за време распуста, девет дана у Врњачкој Бањи, учећи ненасилну комуникацију како би се помогли у медијима. конфлике међу собом. Пројекат Еразмус + КА152 „Док не буде касније!Вршњачка медија – потреба и могућност да се дође до решења“, уз подршку ЕУ реализовало је УГ „Свет речи“ из Велике Плане са партнерским организацијама. акција“ из Радовиша и „Светионик“ из Бара.
Учествовало је 32 младих, старости између 15 и 20 година који су савлађујући техничке медије стицали знање како да у својим срединама пренесу искуства о начинима решавања врхњачких мирова.
Главни циљ пројекта био је подизање свести младих о вршњачкој медијацији и мотивисање учесника промене да промовишу ненасилну комуникацију у својим заједницама. Млади са Балкана су променили искуства о вршњачком насиљу и превенцији у својој средини, учили вештине медија и решавања сукоба, препознали дискриминацију и истраживали начине подршке жртвама. Учили су од едукатора са дугогодишњом праксом медија, развили међукултурално разумевање и изградили поверење међу различитим етничким срединама. Кроз тимски рад и креирање кратког филма, ојачали су дигиталне вештине, креативност и припремили се улогу активног грађанства. Пројекат је промовисао вредности ЕУ, инклузију, једнаке могућности, еколошку одговорност и активно учешће младих, подржавајући лични, друштвени и образовни развој.
Главни резултати пројекта били су повећано знање и подигнуте практичне вештине везе за вршњачко насеље, сукобе и медијацију. Учесници су истраживали различите врсте и нивое врхачког насеља, изворе фрустрације, концепте и фазе сукоба, управљање бесом, емпатију и асертивну ненасилну комуникацију. Учили су о примењивим медијима у школама, укључујући кораке медија, технике ненасилне комуникације као што је техника облака и употребу позитивног језика за конструктивни дијалог. Кроз форум театар и практичне вежбе, учесници су примењивали медијацију у сценаријима из стварног живота. Као завршена обука заједничког задатака им је био снимање кратког филма о вршњачкој медијима са јасном структуром и поруком. Пројекат је примењивао учење засновано на искуству, радионички рад, развијање мишљења кроз дискусије, групне и индивидуалне вежбе, драмске методе учења, брејнсторминг, студије и случајеве. Све коришћене методе обезбеђивале су активно учешће, тимски рад, креативност и критичко размишљање. Лидери тимома, ментори и едукатори, оценили су високим оценама рад младих и постигли резултате о чему се говорило на састанцима групе и рефлексије лидера након сваког завршеног радног дана.
Александар Ћосовић , представник НВО „Светионик“ из Бара, радијски и телевизијски водич, лидер групе Црне Горе, истакао је да су млади вредно радећи на пројекту сакупили довољно знања и територијалне вредности за биолошке вредности. идеје о медијима у својим срединама и упознавање осталих крајева Црне Горе са методама ненасилне комуникације.
- У почетку ни ја нисам знао шта је медија, чуо сам за појам, али ништа више нисам знао о томе. Био сам помало скептичан како ће то изгледати, да ли ће наши учесници, с обзиром на њихове младе године, моћи да схвати суштину обуће, како ће то прихватити и колико бити у могућности, да се касније не среди. комуникације. Како је време пролазило схватио сам да можда на неки начин и оцењујемо ове генерације, жалимо се и критикујмо их како су нон стоп на телефон, како ништа не раде, а као одговор на машу недовољно, основане притужбе на младе иницира овој групи. и другим интересовањима, имају простор да схвати суштину и значај непознате материје која им се кроз едукацију нудила ових дана на промене – каже Ћосовић.
- Ја сам већ контактирао неке пријатеље који раде у Црној Гори и мислим да ћу успети да нађем макар три медијске куће да промовишемо идеју медија. Циљ ми је да прво дођем до јавног сервиса, ако одатле кренемо, можемо успеније да идемо даље са промотивном кампањом, на мањим станицама, да прилог шаљемо порталима, радио станицама и новинама на локалном нивоу. Преузео сам ову обавезу као задатак да шаљем материјал другим медијима, да као лидер помогнем и прискочим кад год треба. Ушао сам неприпремљен међу професоре, педагог и психолог и само сам морао неколико дана да учим, да видим како би требало да се опходим према деци, да бих по завршеној обуци схватио која је моја улога. Ако се медији користе на прави начин за промоцију идеје ненасилне комуникације, ми смо направили први и најважнији корак. Наш систем образовања није наклоњен новинама. Питаће се шта ће ту деца кад имамо психологе и педагоге по школама. Потребно је да се пробуди свест код људи, да се медији промовишу по школама, да родитељи буду укључени у процес. Млади, неоспорно могу да допринесу смирењу кризних ситуација када се ради о њиховим скубима, они боље могу једни друге да разумеју него што су одрсли у стању да их подстакне на мирно решавање конфликара. Психолог није медијатор, он је више арбитар, да неко не разуме погрешно – наглашава Ћосовић делатности едукације уз напомену:
- Можда ће им ови догађаји променити свест у неком наредном периоду, генерално мислим да је пројекат успео и по том што су млади без оптерећена и предрасуда комуницирали између себе, дружили се и излазили заједно колико је било труда и искреног фаса. је уложено да ова њихова рзмена успе.
Јовица Илић , професор филозофије у Гимназији „Коста Сусинов“ из Радовиша, едукатор на пројекту, истакао је овим приликом да су деца учећи се ненасилној комуникацији у великој мери успела да постигне рад. карактерне црте.
- Мени се чини да је веома важно то што су они на овом пројекту успели да научи како да препознају ситуацију у којој је неко угрожен, то су радили преко бројних вежби и едукације, развили смо да има добра осећања и развили су да осећају добро. у савременом друштву и открили начин како да приступе особама које су у конфликту. Медијација није начин присилног решавања проблема, супротстављене стране би требало да увек на неки заједнички језик и сами да реши свој проблем. Зато мислим да су одлично одрадили тај део обуће, да су у потпуности схватили која је њихова улога и којим могућностима располаже. Филмови које су радили послужиће као узорак да све ово радимо има дубљег смисла и има огроман значај за смањење вршачког насеља у средини из којих долазе – наводи добре стране обуке Македонског едукатора из Северне Македоније.
- Они су млади, за њих је у овој промени веома важно што су упознали једни друге, видели да њихова младост има много заједничких интереса, неки од њих су први пут били у прилици да се препознају код друге личности и разлике. Надам се да ће њихова комуникација и сарадња оставити дубоке трагове у њиховом развојном добу професора и да ће већа учесница у неком наредном периоду живота имати велику корист од искуства које су стекли на азмени, Илио је рекао. ће образовање у великој мери допринети смањењу насеља међу младима
- У технолошкој ери млади се мање сусрећу са живим говором, изостају јавни наступи, комуникација је оскудна, мислим да ће им вештине које су овде савладали бити од изузетног значаја. Кад наши учесници из Радовиша буду међу својима пренели стечена знања подстаћи ће своје вршњаке да и они буду друштвено активни, да желе да буду део неког новог пројекта где ће и они имати прилику да се у региону сагледају млади. У Врњачкој Бањи су се деца тако добро дружила да су остварили трајна познанства која ће им остати као трајна успомена за живот, а са друге стране едукативни део је био на изузетном нивоу. Деца су била презадовољна, квалитетно су одрадила оно што се тражило од њих, оснажили су се, унапредили своја знања и ових девет дана ће сигурно памтити по добром – уверен је професор Илић.
- Било је на почетку устајања, сваки долази са одређеним навицима и схватањима, реално је да буду резервисани. Суштина пројекат је у томе да млади промене идеје, упореде стилове живота и начина размишљања, изложе без ограда погледа на свет; они су се добро уклопили, смењивали су искуства, зближили се и прихватили разлике међу собом. Све што су нам дали за право да кажемо да су разлике међу њима били мотив за учешће у заједници без обзира на то колико је та новоформирана заједница разликовала по верским, националним па и културним карактеристикама, саставима из састава. показали су да воле и поштују свој идентитет, да уважавају друге народе и истичу оно што је њима важно. Свака група је представила оно што је најкарактеристичније за њену државу и сви су то прихватили као богатство које треба поштовати и уважавати. Овај пројекат даје могућност да свако изрази оно што носи у себи и што жели да покаже другом. На почетку сам мислио да они немају потребу да покажу шта могу,које креативне особине поседуј, али саме радонице и спонтана удружења извукла су од њих што ни они сами нису знали да у њима постоји. Испливала је из њих велика креативна енергија која се показала преко радионица, филмова и резултата рада, показали су креативност, оригиналност и прелеп дух коју младост сама по себи поседује што је претходно за овакве пројекте који имају предлог за младе и предлоге за младе. карактеристике личности које поседују – истиче едукатор Јовица Илић који је неретко на радионицама имао улогу аниматора младих, да уз гитару и мелодије из свих крајева бивше Југославије, подстакне младе да се друже, уједињују и раде заједно на задацима који их оснажују да се боре против насиља и да се истовемено доприносе изградњи које сопствене личности даје и сопствене цене. различитости и вредности других.
- Они су ослобођени да говоре пред групом, осокољени да кажу своје мишљење, изнесу свој став и да прихватају различита мишљења и навике других. У дијалогу, толеранцији један према другом, у заједничком учешћу у циљу решавања проблема, били су конструктивни и на сваки начин налазили одговоре како да се задати конфликт реши. Ови пројекти доприносе да млади учесници препознају доброту, да очекује зло у свету, да се припреме како да се клоне лоших животних стилова и навика, да могу да развију људскост, осећања решавања доброте, нађу се начином размишљања и коначне везе са животом. широкој заједници. Они носе све позитивне елементе у себи које би требало подстицати и уважавати - претходни су, енергични, деца у којима треба улагати, настојати да буду што боља, пружити им прилику да буду прихваћени у савременом друштву као лидери, покретачи који се понашају као позитивни и позитивни. генерације. Имамо младост коју би требало усмерити да кроз живот иде ширим отвореним очима. Суштина живота јесте у томе да човек буде трудољубив, вредан и поштен, да гради своју будућност на моралним принципима, да се развија, учи и буде од користи друштву и заједници. Све ово наразмени иде у том правцу и представља веома добро искуство за све учеснике – колико младе толико и за нас старије који их учимо доброти и животним вредностима, али истовремено и ми учимо од њих – закључујућа активност сагледавања. професор филозофије, Јовица Илић.
Македонка Илић , као лидер групе из Македоније, представља слична запажања са међународне промене младих.
- Не налазим због језичке баријере довољно добре речи којима бих могла да дефинишем колико је ово искуство било добро за децу и нас орасле. Изненађена сам са колико енергије и воље су млади учествовали на радионицама. Сви су били фантастични и успешни на задацима које су се реализовали са пуно маште и креативног духа. Разоружавајући је била за нас одрасле њихова жеља за друштвом, за напредовањем и учењем нечег новог, посебно технике које ће им помоћи да решавају спорове себе између. Имали су добру вољу да што више знања понесу са собом. Надам се да ће после овога многи од њих бити добри медији. Све је добро разложено на предавањима да млади услови схватају и прихватају материју уз практичне примере које ће користити радећи као медији. Филмови који су снимили потврђују да су добро разумели суштину медија и могућности мирног решавања спорова, верујем да могу да буду одлични медијатори. Мала смо средина, код нас нема много насеља, има ситуација изругивања и подсмевања. У порасту је сајбер насиље због чега се надам да ће после ове обуке наша група будућих медијатора имати више знања и способности да пропагира идеју мирног решавања спорова – рекла је лидерка македонског тима.
- Гледајући им лица, расположење и целокупно понашање, мислим да су презадовољни оним што су овде на пројекту добили и више него што су очекивали, рекла бих по њиховим коментарима. Осећа се позитивна енергија, полетни су и енергетски, имају интерес да се учествују у радионицама које су показале да пружају велике могућности младима да пришире своја знања, научите нешто ново, да се занимају за медије. вршњачких спорова. Надам се да ће овде стечена пријатељства бити дуготрајна, њихове емоције и осећања су чиста, долазе из душе. Као и млади волела бих да се сви ми са промене после овога дружимо, сусрећемо, чујемо и комунистима на друштвеним мрежама. Надам се да ће пријатељства бити дуготрајна за све нас.
Чекамо вас пуна срца у Македонији, да вратимо добродошлицу и потврдимо пријатељства-поручила је гостољубива Македонка, показујући осмех и раширеним рукама да ће сви бити топло дочекани у Северном делу и било ком.