Размена младих из четири државе са простора Балкана на пројекту Еразмус + КА152 „Док не буде касније!Вршњачка медија – потреба и могућност да се дође до решења“
Учесници размене о значају медија и пројеката на коме су учествовали
Млади из Босне и Херцеговине, Северне Македоније, Србије и Црне Горе провели су у јануару, за време распуста, девет дана у Врњачкој Бањи, учећи ненасилну комуникацију како би се помогли у медијима. конфлике међу собом.
Пројекат Еразмус + КА152 „Док не буде касно! Вршњачка медија – потреба и могућност Висока да се дође до решења“ , уз подршку ЕУ реализовало се УГ „Свет речи“ из Великог Плана са партнерским Радовским организацијама „С“. Учествовало је 32 младих, старости између 15 и 20 година који су савлађујући техничке медије стицали знање како да у својим срединама пренесу искуства о начинима решавања врхњачких мирова.
Ђорђије Чифлигенац, гимназијалац из Радовиша , занимљивим и духовним коментарима скретао је пажњу на себе . Оригинална су била и његово објашњење цртежа којима је у оквиру задатака показивао своју креативност и маштовитост. И за њега је све на промени било лепо и незаборавно.
- Некако идеално је све скоцкано да истовремено учимо и градимо нова пријатељства. Супер је боравак овде са младима из других држава, а као најзанимљивије издвајам посету Жичи и Копаонику. Била је нека позитивна енергија за све нас. Мислио сам да нећу толико да се приближим са учесницима и да успоставим толико добрих контаката са њима, али се испоставило да смо сви стекли неке нове пријатеље за цео живот. Сви смо блиски, играмо неке занимљиве игре, причамо о неким ситуацијама које смо имали у школи или на изласцима. Лакше ми је да причам српски да би ме разумели, некако ми је једноставно да се изражавам иако нисам никада научио ваш језик. Свакако бих волео поново да дођем, ко не би пожелео ове пријатељске среће и ове садржаје. Радо ћу се сећати свих пријатељско проживљених тренутака са вршњацима из других земаља овде у Бањи- каже Ђорђије око чијег имена су сви ломили језик да погоде како се изговара.
- Кад се вратим кући пренећу својим вршњацима сва стечена знања и пожелети им да и они, ако буду у прилици, доживе овакве и сличне тренутке на некој новој промени. Корак више сам овде направио у свом неформалном образовању радећи на медијима; раније сам нешто знао, сада знам довољно да промовишем медијацију као ненасилно решавање конфликата. У мојој средини је присуство, чак и према особама са инвалидитетом. Људи их без разлога не прихватају, одвајају их из групе, што је нехумано и жалосно. Хоћу да то спречим и увек ћу бити заступник ненасилне комуникације. Очекивање ми је било да се дружим, све сам добио и све научио, сада желим да учим још више. Био сам на клизању, била је добра енергија, град има доста туриста, комунисти смо. Сретали смо на шеталишту Македонце, били су изненађени када смо им објаснили зашто смо овде. Да дођем поново, волео бих свакога. Све је било баш лепо. Сви смо били једно, нађемо се на заједничким темама и останемо заједно после радионице дубоко у ноћ – каже радосним осмехом младић који ће свима остати у пријатељском сећању.
Вељко Михајловић из Манастирице, код Петровца на Млави, научио је, како сам рекао, бољи начин комуникације, стекао нове пријатеље и подигао самопоуздање, побољшао комуникацију за и слободу.
- Овде сам први пут чуо о медијима и схватио како може да се примени и колико је корисно знати ове ствари које олашавају комуникацију међу људима, посебно у приликама када се није донело коначно. насиља. Нама се често догађа да се састављамо, скоро без разлога, неспоразуми понедељак доводи до разлагања чак и најбољих пријатеља. Сада знам да је у таквим околностима пожељно да се нађе компромис, да буду обе стране задовољне. Дружење ће ми, као најлепша успомена, остати дуго у сећању, упознао сам много нових људи из Босне, Црне Горе и Македоније, желео сам да их поново видим, да одем код њих и да они долазе код нас у Срб. Излет до Копоаоника и Жиче је био доживљај за мене и већину нас који смо први пут имали прилику да будемо у неком оваквом ски центру. 
Лука Трајанов , студент из Скопља, други пут је променио у организацији „Света речи“. Вођен искуствима од раније, очекивао је да буде добро друштво, да упозна нове људе из друге државе, сазна нешто о њиховој култури и поново доживи осећање заједница са младима из региона.
- Моја очекивања су била на месту, потпуно испуњена. Нас тројица из Македоније смо мало старији, Милан и Мехмед су моја генерација, остали су за по коју годину млађи, али смо успели да дође до неког баланса да се дружимо сви на завидном нивоу. Најзанимљивије сећање ће ми бити младић из Босне, Есад, тако је драг и мио, таква звезда ове наше измене, оригиналан и забаван и тако приступачан да ми је највише прирастао срцу. Радо ћу се сећати њега и његових шала, свих догодовштина из Бање. Волео бих да све поново видим на неком другом, или баш на овом месту, радо ћу ако будем имао прилике да посетим Босну, Црну Гору и поново Србију коју сам заволео још први пут када сам био на промени. Допала ми се Бања, људи су гостопримљиви. Ако моји нови пријатељи дођу код мене волео бих да им покажем нашу кухињу, да их примим гостопримљиво као што ми у Македонији радимо, да их прошетем да виде наше националне паркове, нашу лепу земљу, Охрид, први. Предодре су ове промене, посебно за младе који желе да стекну везу са људима из других држава, да се не стде, да се опусте, да своју друштвену интелигенцију подигну на неки виши ниво. Овде може да се научи много и да се успостави контакти за цео живот. Мислио сам да сам додатно ојачао, као што сам старији од осталих, немам ограничења у комуникацијама, не стидим се да говорим српски и све ове ствари у вези са изменом су ми топ – каже из срца, широког осмеха, и узива.
Милан Ристов из Радовиша, као и прошли пут, оцењује максималне оцене.
- Организација је беспрекорна, начин рада очекивано на завидном нивоу, удружење изнад очекивања. Трудили смо се да за време обуке дамо највише што можемо, да научимо нешто ново и стекнемо што више знања и пријатеља за цео живот, да на неки начин будемо пример младима који су први пут на промени. На почетку је било мало проблема око комуникације, нас тројица смо старији од осталих, али је време све дошло на своје место. Сви смо се дружили и све је међу нама било ок, нисмо правила никакве разлике. Едукације ми помажу да изградим свој карактер, ојачам своју личност, да се надоградим и научим нешто ново. Искрено, овај начин рада унапређује мој јавни наступи, два пројекта су ми помогла да се ослободим и оснажим, да немам тешкоћа кад говорим пред групом и непознатим људима. Свако ко је у прилици би требало да искористи ове шансе да научи и да се унапреди. Имам два мала бизниса – за фотографију и мајце и ове едукације ми помажемо за успостављање комуникације са клијентима и пословним партнерима, посебно са људима који имају веће компаније. Радим са људима, у таквим ситуацијама могу да се појаве неспоразуми тако да ми ово што сам овде научио, као и жирафећи језик са прошло измене, могу да користим да на терену, када радим свој посао, коме не служи. У Србији ми је све било лепо, храна, људи, музика, дружење, баш све. Испуњен и обогаћен новим сазнањима и новим пријатељствима се враћам кући – преноси Милан своје утиске са измене.
Мухамед Суша, духовит и предузимљив младић из Високог , био је главни оперативац за техничка питања на промени. На испуњавању свих група када се монтира и репродукује видео материјал, када се снима и тражи решења за добар кадар и идеалну сцену за филм. И њему је било све супер и готово идеално, како би било другачије када није скидао осмех са лица; чак и када му није баш све било по вољи, није се дало приметити да има било какву примедбу. Био је „плима“, више него „суша“, на свим радионицама вредан, креативан и спреман да ускочи где год и кад год нешто треба. Ненаметљив, а увек на месту где му јесте место. Не говори много о себи, зато смо ми више говорили о њему и са њим. Одушевио је припремљеним материјалом за интеркултурално вече и свима већ првог дана дао је задатак да му се приближи.
- Све је било супер и више него што смо очекивали. Све је текло као по добро припремљеном сценарију. Учили смо и дружили се, забављали и смишљали како што боље да обавемо задатке. Најзанимљивије нам је било на терену када смо у Бањи разговарали са мештанима и правилима анкете. Излет је и за мене био незбораавно искуство, први пут сам видео Копаоник. Изненађен сам и одушевљен призом, прави скијашки центар. Наше планине нису тако лепе и зелене зими. Развијени туризам оставља утисак да се овде окупљају скијања из читаве Европе. Гужва свуда, на стазама, у кафицама на шеталиштима и паркингу, призор делује као да смо у европском зимском центру. Другачије је него код нас, ред је био огроман за жичару, због тога смо одустали да идемо на врх и видимо како то изгледа одозго, верујем прелепо. Доћи ћу поново кад будем у прилици да посетим драге људе у Србији – каже опет кроз осмех који разоружва Мухамеда, младић који ће свима по лепим манирима остати дуго у сећању.
И за Есада Фејзовића , гимназија из Високог, излет је био савршен, планина прелепа, чист зрак и панчићеве оморице под снегом призор за уживање.
- Друштво ми је додатно улепшало излет, леп поглед на планину и пуни кафићи. Стазе су ме одушевиле и сам призор колико има гужве и људи овде на Копаонику, све ми делује импресивно. Скијањем се давим 13 година и имао сам жељу да скијем на Копаонику, али је било кратко време, и велика гужва да се пустим бар једном са Панчића. У односу на Јахорину има бољу понуду стаза, како је лепши и мирнији, опет бих дошао. Друштво супер, предобро, пожелео сам да останем, да проживим излаз на Копаонику, осећам ноћни провод овде у ски центру. Размена младих из региона и сав овај програм је предобар, стекли смо нова знања и пријатељства. Најжалије ми је што ово кратко траје, што нисмо мало дуже заједно. Да је дуже ова пријатељства би још јача постала, овако је било довољно за упознавање и наше приближавање. Радионице су биле тако занимљиве да бих могао ово да слушам сваки дан, никад ми не би досадило. Пуно сам слободан и самостални, моје размишљање о самој медијима је доста промењено. Схватио сам колико је ово корисно и колико ми може помоћи у неким животним ситуацијама пошто ми адолесценти док не сазримо стално долазимо у конфликт са неким особом. Сада видим како се то може решити. Пошто смо се представљали пред свима већ тада смо стекли неки слободу и олакшање на јавном наступу. Све наредно је било очекивано, као нормалан след околине. За очекивања сам написао нова знања и нова пријатељства и то сам остварио. Најзнимљивији део је било интеркултурално вече, реакао их једним реченицом да је наш боравак овде био савршен – укључује Есо, младић који је уз помоћ хармонике који се стварају у атмосфери.
Анастасија Милосављевић , средњошколка из Деспотовца, истиче да јој је било прелепо у Жичи,мирно и спокојно, а на Копонику хладно и ветровито, док је био боравак у Бањи биоскоп и склоп. пријатељства са младима из Босне, Македоније и Црне Горе.
- Драго ми је што сам била са друштвом на излету, испричали смо више него свих претходних дана у Врњачкој Бањи. Нисмо имали обавезе, шетали смо, сликали се и причали. Сећања ће дуго трајати, пила сам најбољу белгијску топлу чоколаду икада, у најбољем и најзабавнијем друштву. Утисци су прелепи, радионице прилично захтевне, али корисне. Стекли смо много пријатеља,научили много нових ствари које ће нам бити од користи током целог живота. Највише ми се допадају радионице које су нам пружиле прилику да покажемо своју креативност. Смишљањем реплике како да одговоримо на нечије питање, игрицама у којима смо имали рзличите улоге, цртежа и филмовима ослободили смо се своје мисли – излаже такосативно, без размишљања и понашања. Анастасија, девојка која је добар део дана и ноћи посветила монтажу материјала за филмић о медијима.
- Радећи студијско на радионицама и задацима које смо добили допринели смо изградњу мишљења и учење самопоуздања, постали смо значајни и одговорни, научили како да се изборимо за став. Морам још да учим и слушам. Овде сам доста научила и схватила да много тога може да се примени у конфликтима са вршњацима. У реалности, када бисте сада дошли неком и покушали да помогнете у решавању конфликта, рекао би да то није наш проблем, због тога се мало прибојавам како ће се примена медија приказати у стварном животу. Верујем да ће након савладане обуке и још више рада на материји са којом се познајемо притисак који остаје на људима у конфликту бити позитивни. Насиља има у школи, али мање него раније. Спроводе се одређене мере, води се рачуна о реду и дисциплини на часу и одмору. Буде спорадичних случајева који се одмах решавају одређеним поступцима у присуству психолога и директора, кажњавањем и позивањем родитеља – закључује своје излагање Анастасија.
