Р азмена младих из четири државе са простора Балкана на пројекту Еразмус + КА152 „Док не буде касно! Вршњачка медија – потреба и могућност да се дође до решења“
Учесници размене о значају
Млади из Босне и Херцеговине, Северне Македоније и Херцеговине Црне Горе провели су у јануару, за време распуста, девет дана у Врњачкој Бањи, учећи ненасилну комуникацију како би као будући медији помогли вршњацима да решавају конфликте међу собом. Пројекат Еразмус + КА152 „Док не буде касније!Вршњачка медија – потреба и могућност да се дође до решења“, уз подршку ЕУ реализовало је УГ „Свет речи“ из Велике Плане са партнерским радним организацијама „Млађанске организације“ волонери“ из Високог и „Светионик“ из Бара.
Учествовало је 32 младих, старости између 15 и 20 година који су савлађујући техничке медије стицали знање како да у својим срединама пренесу искуства о начинима решавања врхњачких мирова. Учећи, млади су се забављали и дружили, свима ће као незаборавни тренуци из Бање остати нова пријатељства.
Мерема Исуфи , средњошколка из Милошевца, села у општини Велика Плана, каже да јој се највише допао маниастир Жича и да као најлепшу успомену са измене нових стечених пријатељстава са вршњацима из региона.
- У Жичи је све било некако умирујуће мирно и тихо, спокојно и охрабрујуће, као да ми је дало снагу да храбро корачам даље кроз живот без дилеме да ли идем правим путем. На излаз смо се још више зближили и продубили тек стечено пријатељство. Причали смо о вери, традицији, обичајима и култури наших народа, о нашим искуствима, сличностима и разликама. Надам се да ће ми друштво остати у трајној успомени и да ћу имати некада прилике да неке људе које сам ове упознала поново сретном. Утисци су врло позитивни; надоградили смо се, постали свеснији значајне теме, проширени су нам видици о насилној комуникацији, едукације су нас научиле како да гледамо на догађаје око себе, како да процењујемо људе и на којој се ситуацији налазимо. налазимо ситуацији. када смо у прилици да помогнемо. Медијација је допринела да себе охрабрим и усмерим интересовања ка остварењу циљева којима тежим. Најпријатнији утисак ми је то што сам имала прилику да на једном месту упознам много људи са позитивним емоцијама, који са лакоћом комуницирају, због којих желимо да будемо више. Делимо искуства, разлике су мале. Корисно за све нас, учимо да себе храбримо, да тежимо ка вишим циљевима, да се одговорно осећамо према себи и заједници којој припада – рекла је Мерема.
Ања Радосављевић из Медвеђе, општина Деспотовац, најлепше утиске носи са излета. Први пут је био у Жичи, доживљај је још упечатљици зато што је била на овом светом месту са вршњацима са којима се приближила током промене и била у прилици да им говори о српским заједницама српства. представљају најзначајнији материјални део културне баштине.
- Било је смирено, волим тишину манастирског мира, осећам понос кад стоји испред наших монументалних грађевина којима показујемо свету шта нас је одржало током петовековне борбе за идентитет и државност. На Копаонику смо се још више зближили. Били смо слободни, без обавеза и задатака које смо имали током образовања. Релаксирали су се кафици на нас терасама, на једној страни јелке под снегом, скијаши на стазама, на све стране жичаре пуне туриста. Баш све оставља пријатан утисак, леп призор да се одморе очи и ужива на чистом планинском ваздуху. Ја сам на самом почетку промене рекла да ми је жеља да се упознам и причам са свима и ако је могуће да наставимо друштво када се вратимо кући. О медији сам нешто знала пре доласка. Свиђа ми се тема, није као предавање у школи, екс катедра - они причају, ми слушамо и учимо. Током рада имамо активности које нас ослобађају и релаксирају. Сви су учесници супер, нико није одличан, нико није био окренут само свом тиму – истиче Ања радост што је провела леп и незаборављен распуст са младима из других држава са којима се придружила и који би у свом крају.
- Волела бих да дођу сви код мене у Медвеђу и Деспотовац, имали би много тога лепог да виде, ресавску пећину, Манасију, Лисине, Сењске руднике и још много тога лепог што би им радо показала. Када је образовање у питању, моћи ћу стечено знање да применим у школи и током целог живота. У школи ћемо као медијатори бити у прилици да решавамо конфликте између врха а да не тражимо помоћи професоре, директоре или родитеље.
Мехмед Вејселов , студент из Скопља, члан групе учесника из Северне Македоније, радо истиче да је други пут на међународном плану и да се поново лепо осећа у Србији са младима из суседних држава.
- Било је корисно учење о медијима које ће ми помоћи да ефикасност решавам проблеме у комуникацији и да другом пружам подршку као медијатор. На радионицама сам пратио пажљиво излагање едукатора успео да сазнам како могу да дођем до ситуације у споровима. Било је много занимљивих активности и корисних пута како се решавају конфликтне ситуације. Све је било добро, добро и интересантно. Неоспорно постоји разлика у ставовима и начину раздвајања између нас двадесетогодишњица и млађих средњошколаца, али је било занимљиво да видимо како млади размишљају, какве вредности цене на крају, на крају крајева. Лепо смо се дружили, зближили и спријатељили. Атмосфера у кафицама ме одушевљавала и сама Бања је оставила изузетно пријатан утисак свих нас из других држава. Нисмо очекивали да ћемо се осећати као на туристичком путовању. На Копонику је било хладно, али лепо и занимљиво видети један прави ски центар са много људи на стазама који стрпљиво чекају ред на жицама. Девојке су убаве, лепе и пријатне – каже Мехмед кроз осмех, помало стидљиво, без намере да открије која је од њих допринела да му заигра срце јаче него обично.
Мирослава Ћирићучесница из Велике Плане, надоградила је своје знање и стекла много нових пријатеља који ће јој остати у трајном сећању као вршњаци са којим се распустио и уживао.
- Раније сам само знала шта је медији и како се примењује техника облака, остало сам овде надоградила. Било ми је занимљиво зато што ме ово баш занима. Мислим да могу да искористим стечено знање и вештине у својој средини, најпре у школи а касније и у животу. Држала сам већ неке радионице са децом, имам нека искуства, надам се да ћу умети да их упутим у технику медија. Много је физичког и психичког насиља у мом окружењу, углавном неко од нас помогне или јави када се догађа нешто што би могло да прерасте у сукоб већих размера. Испостави се да су у већим случајевима грубе дечије шале, нечег озбиљног није било. Вероватно изгредници нису свесни да тако поигравање са вршњацима може да се претвори у неки већи облик насеља. Посредник има налог да смири ситуацију, да заједно са сукобљеним странама тражи могуће решење које ће одговорити једној и другој страни и да током процеса медијације не намеће своје. Свидела ми се едукација, рад на радионицама је био креативан и разноврстан. Упознала сам нове другарице са којима ћу сигурно остати у контакту и даље, излети су били лепи. На неки начин смо слични,а опет сви разлочити и сви свој. Није било каквих градова међу нама, лако смо се споразумели, понекад се мало разликовали у мишљење, али је и то на познат начин забавно и интересантно - рекла је Мирослава, једна од најмањих учесника разлика на различитим.
Димитрије Глишић из Радовања, села општине Велика Плана, размену ће памтити по друштву и пријатељима који ће се радо сећати током целог живота.
- Желео сам да на едукацији о ненасилној комуникацији бољим своје самопоуздање, што ми је упркос мојим стрепњама у потпуности успео. Супер ми је, дружим се, стекао сам нове пријатеље и успео сам да ојачам самопоуздање, да се спонатије комунистима са људима и да се лакше изражавам своје мишљење. Чим сам упознао неке људе осећао сам да смо слични. Стидљив сам по природи, то је био разлог да у почетку будемо по страни, после неколико дана баријера је донекле преузета. Мени је боравак овде помогао да се оснажим али и да научим како некоме да пружим помоћ као медијатор. Схватио сам да је медији веома корисни за младе због решавања спорова који су најчешће безазлни, али могу да се изроде у крупније неспоразуме. На оваквим едукацијама учимо како да помогнемо својим врховима да све конфликте решавају мирним путем. Научио сам пуно и уживам у томе, желим да помогнем вршњацима када будем у прилици да им покаже колико је важан медиј као начин ненасилног решавања спорова – каже самоуверени Димитрије, средњошколски положај и наш положај у будућности решен међуљудским односима.
Анђела Ђукић, учесница из Бара, носи лепе утиске са измене. Савладала је страх од јавног насутупа, ослободила се да говори пред непознатим људима и желела да се бави медијима како би помогла својим врховима у решавању неспоразума који би могли да прерасту у насилну комуникацију.
- Осободила сам се овде, осећам се снажне и емотивно јаче. Особа сам која се стиди, бојим се како ће ме прихватити, да нешто кажем што можда није блиско тренутно, да ме неће разумети, или још горе, исмејати. Било ми је у почетку тешко да се прилагодим, али је некако брзо баријера била савладана. Овде је атмосфера ослобођена, ништа није обавезно, води нас жеља да радимо и сарађујемо заједно. Стекла сам одређена дозу самопоуздања, моћи ћу лакше да комуницирам, немам више оно нелагодно осећање и страх од непознатог. Очекивања су ми била да упознам нове људе, стекнем самопоштовање, нешто научим и надоградим себе у менталном смислу. Остварило се све и више него што сам се надала. Испуњена и срећна одлазим. Дружење је било прелепо, склопила сам се са тимом. Шалимо се, причамо о свему. Доста смо сличне, са неким другарицама ћу радо наставити контакте, волела бих да их угостим код мене у Црној Гори и да одем код њих, било где да се нађем у редовном периоду – каже Анђела, девојка која је спремна да се спрема и спрема. сваком тренутку принесе да се међу учесницима развија искрено пријатељство.
Омар Јахић , спортиста из Кисељака, члан екипе из Високог, носи приватна искуства, као и остали његови другови и другарице са измене.
- Сазнао сам много о суседним државама, о култури људи са којима сам се овде упознао и схватио колико тога не знам о њима иако само тако близу, и истим језицима говоримо. Те разлике које нас деле мислио сам да су тако велике, а у ствари смо сви ми толико слично да смо били затечени пред чињеницом да на овај начин разбијамо једну од предрасуда која прати све нас из било које државе да дође. Први пут радим на одговарајућим радионицама које су за мене биле јако поучне и велико искуство. Остаће ми сећање на то да први пут одлази на неки пројекат, едукацију која није обавезна, а притом корисна и поучна за све нас. Било је занимљиво да видим како се ћу снаћи у новом окружењу, на неком месту ван моје земље и колико је било неизвесности, све је протекло и боље него што сам очекивао. Научио сам доста о медијима, нисам никада чуо нешто о томе, није ми било познато да је то неки службени процес. Сада довољно знам да искуство пренесем на своје вршњаке. Мислим да већина људи познаје или осећа сам процес медија, само што не знају да је примена ове технике у решавању могућих конфликата у стварању принципа ненасилне комуникације. Увек сам сматрао да могу да будем реалан и од користи у решавању неких сукоба међу пријатељима и познаницима, оддавде одлазим још бољи у томе – каже Омар, убеђен да говори искусно и да ће новине преузети. сазнањима моћи да допринос смањивању врхачког насеља у својој средини и окружењу.
- Сви смо склопили пријатељства, ако нам се путеви поново поклопе, надам се да ћемо остати у пријатељским сећањима и да ћемо се радо видети. Врњачка Бања је прелепа, ишао сам у шетњу, гледао са видикоца насеља, стварно је изузетан доживљај. Моја школа организује сваке године излет на Влашић, али је Копаоник нешто сасвим друго. Прелепо је и изузетно искуство. Пожелео сам се кући, али верујем да ћу ускоро желети да поново буде нешто овако и ја поново да будем учесник у новом размену која ће ме додатно оснажити и продубити моја интересовања.
